САДРЖАЈ
Увод...........................................................................................................2
1. Одговорност и етика пословања.........................................................4
2. Социолошка и друштвена одговорност..............................................5
3. Историјски период развоја .................................................................6
4. Шта све обухвата социолшка одговорност?......................................6
5. Зашто је друштвена одговорност важна?...........................................7
6. Стратегија друштвене одговорности................................................10
7. Фактори који су пресудни за успех друштвене
одговорности......................................................................................12
Закључак..................................................................................................17
Литература...............................................................................................1
8
Увод
Последњих година, ако не већ и више од пуне деценије,дефиниција пословног
успеха се полако, али постепено мења, односно проширује са колико новца
једно предузеће зарађује, на који начин предузеће зарађује тај новац. У
данашњој пословној пракси, предузећа се сусрећу са све ширим спектром
захтева и интереса својих интересних и заинтересованих страна (стакехолдерс
анд интерестед партиес)- појединаца и група који имају интерес у пословању
предузећа. Међу њих убрајамо запослене, добављаче, кориснике, власнике, ужу
и ширу друштвену заједницу у којој предузеће послује, државу са својим
релевантним органима итд. Како општа друштвена свест расте, тако се и свест о
пословању значајно повећава, а као последица тога настаје и јавља се све више
интересних и заинтересованих страна, уз све већу жељу да, што је непосредније
могуће, утичу на пословање предузећа. Управо у том контексту, све више
добија на значају и појам
друштвене
одговорности предузећа.
Друштвену одговорност предузећа треба схватити као покушај да се стратегија
предузе ћа базира на хватању корака са одрживим развојем. Она се развија као
последица све интензивније промене веза које постоје између пословног света и
друштвене заједнице. Све је више оних који се залажу за то да предузећа не
могу бити само усмерена на стицање што већег профита за власнике, већ је то
случај и са свим оним активности које значајно утичу (позитивно или
негативно) на живот друштвене заједнице широм света. Због тога, јасно је да
предузећа морају преузети и одговарајућу одговорност.
У том светлу, поставља се и питање где је улога закона у свему овоме. Сталне
су расправе управо на тему односа друштвене одговорности предузећа и
законодавства. Неки од аутора се залажу за већу улогу закона и регулатива у
области друштвене одговорности. Иако је у неким случајевима ово заиста
оправдано, веома је ретка ситуација у којој се овакви проблеми, обично са
дугорочним последицама, могу решити искључиво у законскихм оквирима.
Законска регулатива је по природи инертна, решења долазе са врха што је чини
мање ефикасном од добро одмерене примене концепта друштвене
одговорности. Овај концепт карактеришу добровољност, јавност и отвореност,
што даје боље резултате од оних постигнутих под присилом.
1
година прошлог века, појавом разних друштвених покрета који су критиковали
тадашњи традиционални корпорацијски менаџмент, заснован искључиво на
остваривању личних интереса и профита. Тако се осамдесетих година развија
нов концепт корпорацијске друштвене одговорности. У исто време мења се и
свест многих менаџера, али и запослених, да њихова одговорност не може бити
усмерена само на организацију у којој раде, већ да се мора проширити и на
одговорност према друштву.
2. Социјална и друштвена одговорност
Социјална и друштвена одговорност пре свега подразумева менаџерску
филозофију која води рачуна не само о економским, већ и друштвеним и
социјалним ефектима донесених одлука. Обухвата више питања. Уважавање
моралних и етичких стандарда друштва. У неким случајевима, друштво има
право да наметне извесне захтеве који су у интересу општег друштвеног добра,
и то као услове да би се оне уопште бавиле бизнисом. Фер и искрено
комуницирање и однос према свим стеикхолдерима, бригу и заштиту старих и
немоћних лица, заштити човекове средине, подржавање добротворних
пројеката, спонзорству младих и неких специфичних организација, поштовање
законских норми, редовно испуњавање обавеза према финансијским
институцијама и добављачима, брига о запосленима, једнаке могућности
запошљавања, итд. итд. Заиста има јако пуно питања, ово су само неки од њих.
Као увод у разматрање конкретног модела друштвене одговорности
предузећа,кори- сно је позабавити се најзначајнијим дефиниција овог појма. Ово
из разлога што се у различитим организација сам појам различито схвата,
тумачи и дефинише. Постоје чак разлике у дефинисању посматраног појма на
нивоу појединих држава. Као последице ових разлика, настали су и различити
модели и различити подстицајни механизми држава за друштвено одговорно
понашање предузећа. Почињемо са дефиницијом из
Wikipedi
e, популарне
интернет енциклопедије:
Друштвена одговорност предузећа је
концепт који
налаже комерцијалним
предузећима да брину о свим својим
стејкхолдерима, у свим аспектима својих
пословних активности.
3
Најчешће цитирана у литератури је дефиниција
Светског пословног савета за
одрживи развој
, којагласи:
Друштвена одговорност предузећа је непрестано
обавезивање пословног света да се понаша етички и доприноси економском
развоју, у исто време побољшавајући квалитет живота, како радне снаге и
њихових породица, тако и локалне заједнице и друштва уопште.
У књизи
Corporate Social Responsibility - An Implementation Guide for Canadian
Business
, издате под покровитељством канадске владе, дата
је следећа
дефиниција:
Друштвена одговорност се схвата као начин на који предузећа интегришу своја
друштвена и економска интересовања, као и бригу о окружењу, у своје
вредности, културу, одлучивање, стратегију и активности, јавно и урачунљиво,
а као последица свега тога,успостављају боље праксе, стварају богатство и
унапређују друштво.
Основна начела на којима почива друштвена одговорност везују се за почетак
двадесетог века и америчког индустријалца Андреwа Карнегиева. Наиме, он је
установио два основна принципа у пословању:
-Принцип милосрђа
-Принцип преузимања одговорности
Средином прошлог века су били већ увелико прихваћени. По принципу
мислосрђа захтевало се од оних срећних чланова друштва да помажу оним мање
срећним, а то су незапослени, болесни, стари и остали који могу да подпадну
под ту категорију. Та помоћ је могла да се усмерава директним путем или на
индиректан начин кроз институције, као што су црква, разни покрети, друштво
у целини.
Други принцип се базирао на томе да богати појединци представљају чуваре не
само својих иметака, већ целокупног друштвеног богатства. Они даље тим
богатством треба да управљају на тај начин да га што више увећавају. Овај
принцип је често био предмет критика.
Међутим, оба ова принципа су врло актуелна и данас, нарочито у америчкој
пословној пракси. Сукобљавајући се последњих година са израженом кризом у
пословању, требало је разјаснити шта се подразумева под личним интересом, да
4
