Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења, као
и позиције играча и нападачки и одбрамбени механизам. Док се уобичајена такмичарска
кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима, разне варијације кошарке
учиниле су кошарку ближу играчима ис мањим бројем правила. Кошарка је је један од
најгледанијих спортова на свету.
Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за
кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као спољни спорт на
подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.
2.ПРЕДМЕТ,ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА
Предмет рада се односи на одлике кошарке у Србији од доношења прве лопте па до 2014
године.Лопта је донешена 1923 године из Америке,па сам рад обухвата период између
ових година.
Циљ рада је био да се прикаже развој и одлике Српске кошарке и успеси који су
постигнути развојом кошарке.
Задаци рада су се односили на проналажењу литературе која је била потребна за израду
овог рада.
3.ОДЛИКЕ СРПСКЕ КОШАРКЕ
Прву кошаркашку лопту у Србију донео је 1923. године из Америке Вилијам Виланд,
представник добротворне организације "Војска спаса". Виланд је у Београд стигао са
задатком да учитеље, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним
правилима кошаркашке игре. У пратњи госта из Америке, у служби преводиоца, била је
Драгица Поповић из Црвеног крста Београда.
Домаћини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланд
присуствовао је велики број знатижељника, који су желели да се упознају са њима до тада
потпуно непознатом игром.
У знак велике пажње и посебног пријатељства, Виланд је г-ђи Поповић, која га је пратила
током његове кратке посете Србији, поклонио кошаркашку лопту. Према свим
историјским сведочанствима, то је била и прва кошаркашка лопта која се појавила у
Србији.
Прва комплетна правила кошаркашке игре штампана су у Београду 1924.
Кошарка на нашим просторима има дугу традицију, а врло је вероватно да је и прва
утакмица на Балкану одиграна 1923. год., баш у Београду. Међутим, прво званично
првенство одржано је 1945. године, непуних годину дана на слободи. На том првенству
заиграли су и наши најзначајнији спортски посленици: Небојша Поповић, Борислав
Станковић, Александар Николић и Радомир Шапер, којима наша кошарка много дугује.
Они су најзаслужнији за оснивање клубова на Малом Калемегдану, Црвене звезде, а потом
и Партизана. Након шест пуних деценија од првог званичног кошаркашког првенства
државе ФНРЈ (Федеративне Народне Републике Југославије), може се боље сагледати
колико је величанствена грађевина у коју су себе уградили.
У периоду до другог светског рата, за развој и унапређење кошарке у Београду највише је
заслужан Зденко Павић, са својом супругом Вером, Начелник за такмичарске игре при
начелству Савеза Сокола који је протежирао кошарку и кроз СОКО и кроз школски спорт.
У оквиру београдског Сокола Кс формирао је кошаркашку екипу, а био је и главни
организатор средњошколских кошаркашких турнира у Београду крајем тридесетих година
