SADRŽAJ
UVOD
........................................................................................................................................ 3
1. ODMORI
..............................................................................................................................5
1.1. Odmori u toku radnog dana
........................................................................................5
1.2. Dnevni odmor
............................................................................................................... 6
1.3. Sedmični odmor
............................................................................................................6
1.4
.
Godišnji odmor
........................................................................................................... 7
2. ODSUSTVA
.........................................................................................................................8
3.
MIROVANJE RADNOG ODNOSA
..................................................................................8
4. UPUĆIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA
.........................................10
ZAKLJUČAK
.........................................................................................................................11
LITERATURA
....................................................................................................................... 12
2 |
S T R A N A
vreme; pravo na odmore i odsustva; pravo na mirovanje prava i obaveza; prava na adekvatne
uslove rada (zaštita na radu) i sl.
Kolektivna prava, kao što su: pravo na sindikalno organizovanje, kolektivno
pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora, kao i prava u vezi sa rešavanjem
kolektivnih radnih sporova (metode mirnog i metode prinudnog rešavanja radnih sporova),
iako pripadaju svakom zaposlenom imaju prefiks ''kolektivna'', jer se ostvaruju preko
koletiviteta-odnosno vezana su za slobodu udruživanja zaposlenih.
Svaki rad, pa i rad u formi radnog odnosa prouzrokuje umor. Zbog toga bismo pravo
na odmor mogli definisati kao prekid rada zbog umora zaposlenog, a radi obnavljanja
njegovih psiho-fizičkih sposobnosti, kako bi nakon toga nesmetano mogao da nastavi sa
izvršavanjem radnih obaveza.
Osnovne funkcije odmora su:
fiziološko-zdravstvena, koja ima za cilj otklanjanje umora;
radno-zaštitna, koja ima za cilj prevenciju od iscrpljivanja i povređivanja na radu;
ekonomska – koja ima za cilj produktivniji rad; i
socijalna - koja ima cilj obezbeđivanje slobodnog radnog vremena.
Organizacija rada kod poslodavca podrazumeva donošenje propisanih akata o radnom
vremenu, odmorima i drugim pravima zaposlenih po osnovu rada, u skladu sa odredbama
zakona i opštih akata.
U praksi su primetna nerazumevanja i pogrešna promena zakonskih uslova za
organizaciju radnog vremena, naročito kada se radi o preraspodeli radnog vremena, radu u
smenama i radu noću.
Godišnji odmor i pravo i način njegovog korišćenja su predmet Zakona o radu ali i
Konvencije MOR-a, koja ima neposrednu primenu u zakonodavstvu RS, a što izaziva različitu
praksu poslodavaca kada je u pitanju odobravanje ovog prava zaposlenima.
Dopunama Zakona o radu koji je stupio na snagu 16. aprila 2013. godine utvrđeno je
pravo zaposlenih žena na pauzu za dojenje deteta kao novina u našem zakonodavstvu, te će
biti obrađeni uslovi i način njenog ostvarivanja. Radno vreme obuhvata puno radno vreme,
nepuno radno vreme, skraćeno radno vreme, prekovremeni rad, ali se zakon bavi i
rasporedom radnog vremena, preraspodelom radnog vremena, noćnim radom i radom u
smenama. Zaposleni zasniva radni odnos, uobičajeno, sa punim radnim vremenom.
4 |
S T R A N A
