FILOZOFSKI FAKULTET
PEDAGOGIJA
Odnos izmedju socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja
Iako su socijalizacija, vaspitanje i obrazovanje međusobno uslovljeni procesi koji se
prožimaju, u različitim teorijskim pristupima postoje nesaglasnosti prilikom odredbi njihovog
značenja. U suštini reč je o specifičnostima samih pojmova u zavisnosti od konteksta u kome se
upotrebljavaju. Uticaj procesa socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja na oblikovanje ličnosti i
zajednice je nedeljiv i trajan. Pod socijalizacijom se podrazumeva ukupnost raznorodnih
društvenih i sredinskih uticaja na formiranje ličnosti individue. Vaspitanje je namerna,
sistematska i metodička socijalizacija mlade generacije, vođena ciljem vaspitanja. Pod
obrazovanjem se podrazumeva institucija, proces, sadržaj i rezultat organizovanog ili slučajnog
učenja u funkciji razvoja različitih kognitivih sposobnosti, kao i sticanja raznovrsnih znanja,
veština i navika.
Vaspitanje nije samo socijalizacija jer ona postoji u procesu vaspitanja ali I izvan njega. Za
razliku od vaspitanja, socijalizacija uključuje nenamerne i spontane uticaje, zahvaljujući kojima
se individua uvodi u kulturu i postaje punopravan član društva. Socijalizacija podrazumeva i
usmereno vaspitanje čije je jezgro obrazovanje i odnosi se na process prenošenja znanja I
kulturnih vrednosti koja su stekla ranija pokolenja. Agenti socijalizacije imaju veliku ulogu u
vaspitanju, medju kojima se roditelji ključni, a roditeljska porodica najvažnija institucija rane
socijalizacije deteta. Dirkem vaspitanje određuje kao djelovanje generacija odraslih na
generacije koje još nisu zrele za društveni život, tj. kao proces sistematske socijalizacije kojim
generacija odraslih nastoji da osposobi mlade generacije za preuzimanje različitih društvenih
uloga i učešće u društvenom životu. Vaspitanje „ima za cilj da kod deteta stvara i razvija određen
broj fizičkih, intelektualnih i moralnih stanja koja od njega traže i političko društvo u celini i
posebna sredina za koju je posebno namenjeno”
Kao najširi pedagoški proces i pojam, vaspitanje se „odnosi na sve što ljudi svesno, namerno,
sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što organizuje
društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što preduzima sama ličnost koja se razvija i formira
u okolnostima jednog konkretnog društva“ (Trnavac, Đorđević, 1998). Obrazovanje se u ovom
kontekstu određuje kao uži proces i pojam, kao jezgro celokupnog procesa vaspitanja koji čini
temelj i osnovu vaspitanja ličnosti. Vaspitno-obrazovni proces treba da doprinese razvoju
ličnosti u celini, što se ujedno postavlja kao pedagoški cilj koji treba ostvariti.
U odnosu između vaspitanja I obrazovanja, kao dva ključna pojma u pedagogiji, ne može
se postaviti jasna granica jer I ako ova dva pojma nisu identična I medjusobno se razlikuju, oni se
u određenim elementima I međusobno prožimaju. Polazište za uočavanje razlika između ova
dva pojma predstavljaju jezičke odrednice koje se javljaju u okviru različitih jezika. Na primer, u
engleskom jeziku postoji jedna reč kojom se označava I oblast vaspitanja I oblast obrazovanja
(education), dok u nemačkom, ruskom I francuskom postoje posebni termini za obrazovanje a
posebni za vaspitanje. Odnos između vaspitanja i obrazovanja može se predstaviti kao odnos
između celine I dela koji toj celini pripada. Ako bi vaspitanje I obrazovanje predstavili odnosom
matematičkih skupova, onda se između njih u velikoj meri uspostavlja relacija (skup obrazovanja
je podskup skupa vaspitanja). To znači da oblast obrazovanja pripada u potpunosti ili u najvećoj
meri oblasti vaspitanja. Međutim,postoji I deo obrazovanja koji je izvan kruga vaspitanja, I taj
deo se može tumačiti kao postojanje nekih aktivnosti u oblasti obrazovanja koje neposredno
doprinose vaspitanju.Značaj vaspitanja I obrazovanja u savremenom društvu ogleda se u
izvršenju nekih humanih postupaka kao što su prenošenje kulturnog nasledja na mlađe
generacije I njihova priprema za aktivno učešće u društvu, razvijanje potencijala svakog
pojedinca (fizičkih, intelektualnih, moralnih, društvenih, kulturnih), formiranje veština I navika I
sl.
Postoji niz pojmova koji su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa vaspitanjem I
obrazovanjem, kao što su nastava, učenje, samoobrazovanje, vaspitač, vaspitanik, nastavnik,
učenik itd.
