1
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
Семинарски рад на тему:
Однос између усвојења и хранитељства
као видова заштите детета
Професор
Студент
Мај, 2016
Крагујевац
2
Садржај
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Заштита деце. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Усвојење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Хранитељство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Однос између усвојења и хранитељства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Сличности и разлике. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
4
Заштита деце
Деца се налазе у једном специфичном положају и уживају посебну заштиту. С
обзиром на своје године и особине личности, у сваком тренутку одрастања
зависе од помоћи одраслих. Држава је регулисала статус, однос, питање како
помоћи, како се умешати у породичне односе, и где је потребно учешће трећих
лица, и све то зарад најбољег интереса детета и његовог правилног развоја
личности. Постављена је оквирна група о правима детета, која је прилагођена
да сачува дете и његову сигурност. Дете није објект права, није предмет, дете је
особа која исто као и друге има своја права, дужности, обавезе и као такво је
такође и носиоц права и захтева. Има низ признатих права која су потпуно иста
као и одраслих. Уважавање деце као индивидуа, признавање њихове сопствене
личност најважније је за социјалну друштвену сигурност и заштиту деце.
„Оснивање Центра за социјални рад је резултат укупних реформских процеса
система социјалне заштите, а посебно система заштите деце без родитељског
старања, као посебно осетљиве групе корисника“
1
.
Наше право на основу признате Конвенције о правима детета признаје деци
права, обезбеђује њихову заштиту и начине на које може да поднесе захтеве.
Нека права су стриктно везана за породицу, нека за децу, нека за њихову
личност итд. Најбитније је рећи да су права детета свеобухватна групација
свих права које свако дете има без обзира на било које личне, приватне
карактеристике. Свако дете има право да зна своје порекло, да само одлучује о
личним односима са људима у својој околини и о одржавању истих, на развој
своје личности, образовање, на најбоље могуће услове за правилан развој,
услове за живот. Што се тиче права на мишљење, сваки човек самим тиме и
дете има право да слободно изјасни оно шта мисли, да сазнаје информације од
којих зависи његово мишљење и да се посвети пажња ономе што је малолетник
изјавио. У свим поступцима пред судом, дете има право да изјасни оно шта
жели, и суд ће то узети у разматрање, посветити томе пажњу и покушати да у
најбољем интересу детета одлучи, али имајући његову вољу у виду. Целокупна
права и заштита дете се управо оснивају на реченицу и циљу „У најбољем
1
www.hraniteljstvokg.rs
5
интересу детета“, тако да ће поступити супротно вољи детета само уколико то
није у његовом интересу. Уколико права детета нису остварена у сваком
тренутку може тражити помоћ и заштиту својих права од стручних лица.
Уколико је навршило 10 година живота, може само, без старатеља тражити
заштиту својих права, или евентуално установе или другог лица.
Заштита детета је предвиђена судским и управним поступцима, уколико је на
било који начин повређено неко право детета, када је повређен правни положај
детета. Поступак за заштиту права детета је мало другачији, па је предвиђено
начело хитности, искључења јавности и истражно начело. Што се тиче
родитеља, они имају најзначајнију улогу у заштити детета, основна им је да
чувају и подижу дете, да се старају о детету, да активно учествују у његовом
одрастању, да му саветују моделе понашања и усађују моралне, етичке,
друштвене вредности. Најважнија дужност родитеља је да брину о здрављу и
правилном развоју детета. Иако имају дужност да буду законски заступници
деце, уколико су им интереси супротни, дете ће добити додељеног заступника
од стране суда. Постоји још мноштво законом одређених дужности и обавезе
од стране родитеља, као нпр. управљање и располагање дететовом имовином,
одлучивање у његово име, издржавање итд. Уколико родитељи не поштују
основна права детета, своје обавезе и дужности, држава је дужна да
интервенише. Први степен том мешању у породичне односе је лишење
родитељског права. И ово је управо вид заштите детета, уколико родитељ своје
право злоупотребљава или грубо занемарује своје дужности које су му као
такве одређене самим рађањем детета. Под ово се убраја лош утицај на дете,
терање на вршење кривичних дела, исцрпљивање и израбљивање детета, било
какво злостављање, напуштање, неиздржавање, или се у крајњој линији
уопште не стара о детету. У свим овим сутуација држава је дужна да реагује, то
чини јавни тужилац или орган старатељства. Поступак може покренути и
други родитељ или само дете. Сви органи, установе, удружења или обични
грађани дужни су да пријаве уколико су сазнали да постоје разлози за
лишавање родитељства.
