Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
ISTRAŽIVAČKI RAD
Odnos studenata prema alkoholizmu
Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti pored cigareta i droga. Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna supstanca. Uzrok tome je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Po rasprostranjenosti alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i socijalno (grupnom terapijom). Svetska zdravstvena organizacija je 1952. godine, definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: „Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne I dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji''.
Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja.
Kroz istoriju do danas oblikovao se mentalitet u kojem je konzumiranje alkohola nešto sasvim normalno, štaviše ljudsko društvo je izgradilo niz običaja i navika vezanih za alcohol, te se alkoholizam duboko ukorenio u stvarnost kao običajna pojava. Čovek tako ne vidi posledice i stvarnu sliku koju alkoholizam ostavlja za sobom. Kažemo da alkoholizam nije bolest pojedinca, već bolest porodice i bolest društva.
Danas postoje dva zanimljiva stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan prema pijenju,pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osudjuje alkoholizam i promoviše takozvano ,,normalno pijenje'' i ,,društveno prihvatljivo pijenje'', što pšet s druge strane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje ,,društveno prihvatljivo'' , ali ipak u granicama normale.
Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.
• Biološki: od bioloških zavisnika najčešće su to genetičke teorije, koje alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest. Razni genski zavisnici utiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije alkohola, stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.
• Psihološki: psihološke teorije gledaju na alkoholizam kao individualni psihološki problem, a socijalni zavisnici mogu imati više ili manje uticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija i zastoj u razvoju ličnosti kao glavno obeležja primarnog alkoholizma. Te fiksacije kasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narciosidnost i pasivnost.
• Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam razmatraju se pojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodice alkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.
Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazito kompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja, stoga iz svake pojedine grane uzroka sudeluje barem jedan zavisnik u stvaranju alkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.
Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika: Pol, porodična sklonost, neke profesije vezane sa alkohol ( konobari, pisci, glumci...), religijski, etnički i geografski ( muslimani i jevreji retko piju), osobe sa nižim sadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe zavisi od aktivnosti enzima, i ADH i ALDH.
Alkoholizam mladih
Osnovni vid zabave mladića i devojaka su zabave uz prisustvo većih količina alkoholnih pića. Uzroci alkoholisanja mladih su različiti. Najvažnija je imitacija odraslih. Pijući pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu težnja za oslobađanjem od uticaja starijih može dovesti do češće upotrebe alkoholnih pića. U doba mladićstva može doći do povećanog pijenja da bi se lakše rešili neki problemi, ljubavni jadi, da se prevaziđe stidljivost. Alkohol narušava zdravlje mladog čoveka i sprečava njegov normalan fizički i psihički razvoj. Rano nastaju organski poremećaji i vegetativne smetnje. Vrlo brzo će nastati poremećaj ličnosti:
1. kapricioznost
2. netrpeljivost
3. razdražljivost
Često se rešava tako što žena bežeći od problema, definitivno napušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice. Više se ništa ne može sakriti, a alkoholičar je identifikovan.
2. Metodološki pristup
2.1. Definisanje problema istraživanja
Alkohol = etilni alkohol (etanol) = C2H5OH
To je bistra, bezbojna i lako zapaljiva tečnost karakterističnog ukusa i mirisa. Alkoholna pića nastaju vrenjem i fermentacijom skroba i šećera, uglavnom sadržanih u voću, žitaricama, medu i mleku. Postoje tri vrste alkoholnih pića: pivo (fermentira iz zrna ječma), vino (proizvodi se fermentiranjem voća) i žestoka pića (proizvode se destilacijom vina).
Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog sve većeg značaja pobuđuje poseban interes stručnjaka iz oblasti psihologije i sociologije.
U prošlosti većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam među mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je „opasno konzumiranje" među mladima u svetu dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja. Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina došlo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom došlo do porasta zloupotrebe droge i alkohola.
Poseban problem vezan uz alkoholizam jest konzumiranje alkoholnih pića među mlađom populacijom. Alkohol deluje na oštećenja velikog i malog mozga, osobe koje u mlađim danima prekomerno konzumiraju alkoholna pića već se u početku nalaze u negativnom položaju u odnosu na svoje vršnjake koji ne konzumiraju alkoholna pića. Mladi su nedovoljno informirani o štetnom uticaju alkohola, pa samim tim mlad čovek teško prihvata mišljenje o alkoholizmu i opasnostima konzumiranja alkoholnih pića ako ne zna kako se ta bolest razvija, jer na sebi u počecima ne primjećuje negativne posljedice eventualnog konzumiranja. Da bi se ovi problemi sveli na minimum potrebna je saradnja nekoliko društvenih institucija, pre svega mislim na porodicu i obrazovne institucije.
2.2. Predmet istraživanja
Predmet ovog istraživačkog rada jesu mladi ljudi, odnosno studenti i njihovi stavovi u vezi sa alkoholom.
Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna droga. Uzork je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Psihoaktivno dejstvo alkohola ima dve faze i dve forme. Izvesno kratko vreme posle uzimanja umerene količine javlja se osećanje opuštenosti, lakoće i povećane snage. Istovremeno dolazi do manje samokontrole, do povećane sigurnosti u sebe, govorljivosti i često do težnje da se iskaže. Drugačije je dejstvo posle produžavanja korišćenja alkohola. Tada u punoj meri dolazi do pogoršavanja aktivnosti svih funkcija. Javljaju se
smetnje u govoru, pokretima, slabi sposobnost mišljenja i samokontrole, nastupa opšti umor i spavanje. Suviše velike količine mogu izazvati i smrt.
2.3. Cilj istraživanja
Cilj našeg istraživanja je da ispitamo koliko studenata konzumira alkohol, i u kojoj meri to čine.
2.4. Hipoteze
- velika većina studenata je probala alcohol
- studenti najčešće konzumiraju blaga alkoholna pića
