pokretanje  i  održavanje  postupka.  U  građanskoprocesnim  stvarima  volja  stranaka
suvereno utiče na uređenje postupka. U parničnom postupku načelo dispozicije je
dominantno,  dok  je  u  vanparničnom  ograničeno,  pošto  se  u  većini  slučajeva
definiše javni interes ili jednostranački bez suprotnosti interesa. Načelo oficijalnosti
je  po  svojoj  sadržini  suprotno  načelu  dispozicije.  U  parničnom  postupku    sud
utvrđuje  činjenice  od  kojih  zavisi  odluka  o  osnovanosti  zahteva,  dok  u
vanparničnom ono ima široko polje primene, postupak započinje voljom stranaka,
dok dalji tok postupka ne zavisi od njihove volje



U parničnom postupku tužilac može povući tužbu do zaključenja glavne rasprave.
Od trenutka kad se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, za povlačenje
tužbe potreban je i njegov pristanak.



Prethodno  pitanje  u  vanparničnom  postupku  ima  iste  bitne  karakteristike  kao  i
prethodno pitanje u parničnom postupku. Razlika postoji u tome što su ovlašćenja
vanparničnog  suda  da  sam  rešava  prethodno  pitanje  uža  od  ovlašćenja  parničnog
suda.



Za razliku od parničnog postupka gde moraju učestvovati dve stranke u
vanparničnom postupku moguće je postupanje samo sa jednom strankom.



U vanparničnom postupku šira su pravila o stranačkoj i procesnoj sposobnosti.



Usmenost uopšte nije karakteristika vanparničnog postupka. Izostanak pojedinih
učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako zakonom nije drukčije
određeno.



Načelo neposrednosti je vezano za načelo usmenosti i ima veći značaj u onim
vanparičnim postupcima u kojima je obavezno održavanje ročišta.



U vanparničnim postupcima u kojima se odlučuje o ličnim i porodičnim stvarima
učesnika javnost je isključena.



Načelo kontradiktornosti u vanparničnom postupku ograničeno u odnosu na ovo
načelo u parničnom postupku, posebno zato što za neke vanparnične postupke važi
pravilo o pozivanju učesnika oglasom, a ne dostavljanjem.



U parničnom postupku sud meritorno odlučuje presudom, a u svim drugim
slučajevima, u procesnim pitanjima, odlučuje rešenjem.



Žalba je u parničnom postupku devolutivan (o njoj odlučuje viši sud), suspenzivan
(odlaže izvršenje kondemnatorne presude) i prekluzivan (podnosi se u strogom
roku od 30 dana) redovni pravni lek. U vanparničnom postupku žalba u pravilu ima
iste ove karakteristike, ali izuzetno ona može pod određenim uslovima da ima i sve
suprotne karakteristike (remonstrativnost, neprekluzivnost i nesuspenzivnost).



Vanredni pravni lekovi – U vanparničnom postupku u kome se odlučuje o
stambenim stvarima i o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, protiv
pravosnažnog rešenja donesenog u drugom stepenu, dopuštena je revizija.

prof. dr Rajović V. „Građansko procesno pravo“, Beograd, 2011. godine