Odnos ranih maladaptivnih šema i psihopatskih tendencija na uzorku zatvorske populacije

Master rad

Odnos ranih maladaptivnih šema i psihopatskih 

tendencija na uzorku zatvorske populacije

2

4. DISKUSIJA I ZAKLJUČCI.....................................................................................................44

4.1. Diskusija dobijenih rezultata............................................................................................................44

4.1.1. Faktorska struktura upitnika za procenu postojanja i stepena izraženosti ranih maladaptivnih 
šema...........................................................................................................................................................44
4.1.2. Struktura i stepen povezanosti ranih maladaptivnih šema i psihopatske tendencije.....................48

4.1.3. Razlike u ranim maladaptivnim šemama kod ispitanika kod kojih postoje izražene sklonosti ka 

psihopatiji, naspram onih bez izraženih sklonosti ka psihopatiji...............................................................49

4.2. Zaključci...........................................................................................................................................50

4.3. Ograničenja istraživanja..................................................................................................................51

4.3.1. Utvrđivanje postojanja crte psihopatije..........................................................................................51
4.3.2. Socijalna poželjnost odgovaranja....................................................................................................52

4.4. Implikacije i primenjivost dobijenih rezultata..................................................................................52

5. REFERENCE...........................................................................................................................56

6. PRILOZI..................................................................................................................................61

4

Apstrakt

Primarni   cilj   ovog   istraživanja   bilo   da   se   ispita   postojanje   specifičnosti 

konstelacije ranih maladaptivnih šema na uzorku zatvorenika (N = 153) kod kojih je 

utvrđeno postojanje crte psihopatije naspram grupe zatvorenika kod kojih ova crta nije 

uočena.   Takođe,   predmet   istraživanja   bilo   je   i   ispitivanje   strukture  i  osnovnih 

psihometrijskih  karakteristika  treće,  skraćene  verzije  upitnika  za  ispitivanje  ranih 

maladaptivnih  šema  (YSQ  –  S3) na  zatvorskoj  populaciji, kao i ispitivanje povezanosti 

između   ovog   upitnika   i   upitnika   namenjenog   ispitivanju   tendencija   ka   psihopatskoj 

devijaciji. 

Faktorska analiza kao najinterpretabilnije rešenje označava trofaktorsko, što nije u 

skladu sa ranijim teorijskim postavkama samog autora upitnika, Džefrija Janga. Takođe 

je utvrđeno postojanje značajne korelacije između domena upitnika namenjenog za ispiti-

vanje tendencije ka psihopatskoj devijaciji i onog namenjenog ispitivanju koncepta ranih 

maladaptivnih šema, uz ekstrahovanje dve značajne kanoničke funkcije. Rezultati sprove-

denih  analiza  govore  o  tome  da,  u  poređenju  sa  grupom  kod  koje  nema  prisustva  psi-

hopatskih tendencija, grupa ispitanika kod kojih je potvrđeno postojanje ovih tendencija 

postiže značajno više skorove na maladaptivnim šemama „Pravo/Grandioznost” i „Nedo-

voljna  samokontrola”, što  su  ujedno  i  jedine  dve  šeme  koje  grade  teorijski konstruisan 

domen nazvan „Oštećenje granica”.

Dobijeni   rezultati   potvrđuju   pretpostavku   o   specifičnom   sklopu   ranih 

maladaptivnih   šema   kod   osoba   kod   kojih   je  prepoznato  postojanje  psihopatskih 

tendencija, te je u praktičnim uslovima upitnik za ispitivanje ranih maladaptivnih šema 

moguće primenjivati sa ciljem sticanja dodatnog uvida u probleme zatvorenika koji su 

psihopatološke   prirode,   pri   čemu   se   ovaj   upitnik   pokazao   kao   validan   instrument   za 

upotrebu   na   našem   govornom   području.   Takođe,   nalazi   ove   studije   mogu   da   daju 

doprinos pri osmišljavanju sistema rada psihologa u Kazneno - popravnim zavodima sa 

licima koja su na izdržavanju zatvorske kazne. 

Ključne reči: rane maladaptivne šeme, šema domeni, psihopatija, lica lišena slobode. 

5

prevencije i sprečavanja pojave zatvorskog recidivizma. Kako bi se na ovim poljima 

moglo zaista stručno i kvalietno raditi neophodno je najpre sprovesti niz istraživanja, doći 

do nedvosmisleno jasne slike o pojedinim pojmovima, a tek tada se upustiti u praktičan 

rad   na   ovom   polju.   Ovakva   istraživanja   se,   naravno,   sprovode   već   dug   niz   godina, 

međutim   o   nekim   pojmovima   i   dalje   ne   postoji   nedvosmislen   konsenzus   među 

istraživačima, pa se samo po sebi nameće i pitanje hoće li on ikada postojati. Jedan od 

takvih   pojmova,   bez   sumnje   izuzetno   važan   kada   govorimo   o   krivičnim   delima   i 

krivičnim sankcijama, je svakako i pojam psihopatske devijacije, odnosno psihopatije. 

1.2. Pojam psihopatije

1.2.1. Razvoj pojma psihopatije

Psihopatija je pojam koji je od prvog zvaničnog pominjanja u literaturi do današnjih 

dana promenio veliki broj različitih pogleda i načina definisanja, a u isto vreme zadržao 

neke   od   prvobitno   navedenih   karakteristika.   Iako   koreni   pominjanja   ovog   pojma 

(poistovećenog sa antisocijalnim ponašanjem) dosežu čak do perioda života najčuvenijeg 

grčkog lekara Hipokrata, prava preteča današnjeg poimanja pojma psihopatije je koncept 

“moralno   ludilo”   (moral   insanity)   konstruisan   od   strane   bristolskog   doktora   Pričarda 

(Prichard). 1801 godine Pinel (Pinel) opisuje stanje koje naziva manija bez delirijuma 

(manie sans delire) gde je značajna karakteristika onih koji se nalaze u ovom stanju 

ekstermni   stepen   nasilja,   ali   bez   znakova   psihoze.   Pričard   je   potvrdio   Pinelove 

opservacije i formulisao termin “moralno ludilo” koji je konceptualizovan kao “perverzan 

oblik prirodnih impulsa” (

Prichard,

 1835, prema Whitlock, 1982).

Međutim, prvi autor koji je pružio značajan doprinos pojmu psihopatije, na način na 

koji je on danas definisan, svakako je Klekli (Cleckley) koji u svojoj knizi “The Mask of 

Insanity”,   prvi   put   objavljenoj   1941.   navodi   ključne   karakteristike   koje   odlikuju 

psihopate. Prikaz ovih karakteristika dat je u Tabeli 2.

Tabela 2

Ključne osobine koje odlikuju “psihopatsku ličnost” prema Klekliju (Cleckley, 1988.)

7