УНИВЕРЗИТЕТ У
НИШУ ПРАВНИ
ФАКУЛТЕТ
Однос тероризма и организованог
криминалитета
(мастер рад
)
Ментор
Студент
Проф. др Драган Јовашевић
Игор Цветановић
Бр. индекса: М003/15-УП
Ниш, 2017.
1
УВОД
Савремени свет одликује постојање различитих видова угрожавања безбедности.
Појаве угрожавања безбедности су током година еволуирале од појава природног
порекла, као што су земљотрес, поплаве, пожари итд., да би данас главне претње по
безбедност постале појаве техничко-технолошког карактера, односно развој нуклеарног
оружја, организовани криминалитет и тероризам.
Тероризам и организовани криминалитет, сами по себи представљају
најозбиљније претње по безбедност како на националном, тако и на међународном
нивоу. Посебан проблем настаје када се ове две безбедносно угрожавајуће појаве
међусобно прожимају, допуњују и подржавају.
Као један од доминантних видова угрожавања безбедности, тероризам
представља вид политичког насиља кога карактерише изазивање страха код
становништва, слабљење државне власти и изазивање неповерења у исту, а све са
циљем промовисања сопствених идеолошких ставова. Другим речима, тероризам
представља организовано вршење насиља које је усмерено према недужним цивилима,
ради остваривања циљева и прокламовања идеологије терориста.
Са друге стране, организовани криминалитет представља један од
најразвијенијих и најсофистициранијих видова криминалне делатности. Организованом
криминалитету посебно погодују нестабилна подручја, односно подручја у друштвено-
економској транзицији. Ово, наравно, не значи да су развијене земље имуне на ову
криминалну делатност. Организовани криминалитет је толико развијен, да за њега не
постоје државне границе.
У складу са наведеним, сам рад је подељен на три тематске целине. У првом
делу се говори о тероризму, односно о покушајима дефинисања тероризма, о
карактеристикама тероризма и законској регулативи која се односи на тероризам. На
крају првог дела рада обрађене су теме које се односе на класификацију тероризма,
начину организовања терористичких група и деловању на спречавању терористичких
аката.
Други део рада је посвећен организованом криминалитету где су обрађене
различите научне и законске дефиниције организованог криминалитета, објашњена
главна обележја овог феномена са указивањем на штетне последице које организовани
криминалитет проузрокује.
2
С обзиром да је тема рада, као и његов циљ, однос тероризма и организованог
криминалитета, у последњем делу рада биће приказан њихов однос, сличности и
разлике тероризма и организованог криминалитета, као и области деловања које су
заједничке за ова два негативна друштвена феномена.
4
друштвене или политичке групе, а све са циљем постизања политичких или војних
циљева, ослањајући се на насиље и висок степен публицитета који је потребан да
створи распрострањени страх у циљаној популацији.
5
В. Шредер (Willem Schreuder) сматра да тероризам представља системско
коришћење терора као средства застрашивања, док терор представља примену насиља
од стране групе у намери да се застраши становништво или влада, а све у циљу
одобрења њихових захтева.
Марта Креншо (Martha Crenshaw) сматра да тероризам представља друштвено и
политички неприхватљиво насиље усмерено против невиних људи са циљем постизања
психолошког ефекта.
6
Валтер Лекер (Walter Laqueur) дефинише тероризам као примену насиља у циљу
реализације политичких циљева, које је усмерено против влада, етничких група, класа,
религија или политичких покрета.
7
Џон Хорган (John Horgan) сматра да тероризам представља употребу или претњу
употребе насиља као средство да се постигне одређени политички ефекат.
8
За Џесику Стерн (Jessica Stern) тероризам представља акт насиља или претњу
насиљем против особа које нису борци, а са циљем да се изврши освета, постигне
застрашивање или на други начин утиче на неку публику.
9
Војин Димитријевић дефинише тероризам као „акт физичког насиља чији је
предмет изабран тако да изазива јаке психичке реакције, у првом реду страх, код ширег
круга људи, у нади да ће оне помоћи да се одржи или промени понашање које је важно
за постизање политичког циља, ако такав акт није оправдан општим интересима који су
одређени независно од њега и ако није извршен по правилима која се уобичајено
примењују на друштвене видове вршења власти“
10
.
Катарина Томашевски сматра да се не може навести једна свеобухватна
дефиниција тероризма из разлога што тероризам обухвата различите акте насиља и
угрожавања људских права и људских живота, као и јавних, односно заједничких и
индивидуалних добара.
11
5
M. Seumas , Terroism and counter-terroirsm: Ethics and liberal democracy,Oxword:Blackwell
Publishing,2009, p. 41-41
6
Dž. R. Vajt, Tероризам, Alexandria Press, Београд, 2004, стр. 10.
7
M. Бајагић,
op. cit.,
стр. 87
8
J. Horgan, The Psychology of Terrorism, New York: Routledge, p.1
9
Р. Кеча, Тероризам-глоблна безбједносна претња, Бања Лука, 2012, стр. 22
10
ibid,
стр. 23
11
К. Томашевски, Изазов тероризма, Београд, 1983, стр. 13–22.
