VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZRENJANIN
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
– ORGANIZACIONO PONAŠANJE -
TEMA:
ODNOSI IZMEĐU TIMOVA I GRUPA
–
SLIČNOSTI, RAZLIKE, SARADNJA ILI SUKOBI INTERESA
Mentor:
Student:
Zrenjanin,
Novembar 2013
SADRŽAJ:
Uvod
-------------------------------------------------------------- 2
Grupe
Grupe i grupno ponašanje -------------------------------------- 3
Karakteristike grupa --------------------------------------------- 3
Klasifikacija i vrste grupa --------------------------------------- 4
Organizacione grupe --------------------------------------------- 8
Karakteristike formalnih grupa u organizaciji ------------- 9
Karakteristike i delovanje neformalnih grupa ------------ 10
Timovi
Timovi u organizaciji ------------------------------------------- 11
Vrsta i klasifikacija timova ----------------------------------- 14
Formiranje i izgradnja timova ------------------------------- 16
Planiranje tima -------------------------------------------------- 17
Izbor članova tima ---------------------------------------------- 17
Prednosti i učinak timskog rada ----------------------------- 18
Primer ------------------------------------------------------------- 20
Zaključak --------------------------------------------------------- 21
Literatura --------------------------------------------------------- 22
1
GRUPE
Grupe i grupno ponašanje
Grupe se zasnivaju na čovekovim potrebama za kontaktima i saradnjom sa drugim osobama.
Shodno tome, pojedinac svoje ponašanje usmerava prema drugima iz svoje sredine, a svoje
ciljeve ostvaruje u bližem i širem okruženju.
Grupe označavaju veći ili manji skup ljudi povezanih zajedničkim poslovima, cijevima, idejama ili
interesima.
Grupa se može definisati kao skup dvoje ili više ljudi koji medjusobno utiču jedni na druge, koji
imaju stalne medjusobne odnose, dele zajedničke ciljeve i smatraju sebe grupom.
Grupe uvek povezuju veći ili manji broj zajedničkih obeležja ili karakteristika. Ta obeležja, ciljevi,
interesi i akcije odredjuju profil grupe i grupno ponašanje.
Kada je reč o organizaciji (preduzeću), grupe se formiraju oko zajedničkih interesa i
poslova, procesa rada, ekonomskih i drugih interesa, planova i programa razvoja, procesa
odlučivanja i sl.
Najveći broj poslova i funkcija u preduzeću obavljaju uglavnom grupe, a ne pojedinci. Svaki
zaposleni je član jedne ili više radnih ili interesnih, formalnih ili neformalnih grupa.
Karakteristike grupa
Grupe su sastavljene od dvoje ili više ljudi koji se nalaze u stalnoj interakciji. Jedno od bitnih
obeležja grupa je da članovi grupe imaju uticaj jedni na druge. Interakcija medju članovima
grupe može biti verbalna (zajedničko rešavanje odredjenog zadatka ili problema) ili neverbalna
(npr. ćaskanje u prolazu), ali pripadnici grupe moraju da utiču jedni na druge da bi grupa
postojala. Grupe odlikuje i vremenska dimenzija, u skladu sa načelima na kojima se grupe
osnivaju i počivaju. Iako su svrhe udruživanja u grupe različite, u svakoj od njih
postoji kratkoročno ili dugoročno sklad ili jedinstvo interesa, ciljeva i drugih obeležja koja ih
vezuju i održavaju njihovo postojanje određeni vremenski period i na odredjenom prostoru.
Članovi grupe uvek dele odredjene zajedničke interese ili ciljeve. Neke grupe se formiraju zato
što članovi koji su objedinili svoje interese u zajednički, pomažu jedni drugima da ostvare
zajednički cilj. Taj cilj može biti iskazan u vidu odredjenih materijalnih vrednosti, započinjanja
novog posla, izgradnje objekta i sl. Neke grupe su stabilnije, postojanije i dugoročnije od drugih.
Grupe u osnovi poseduju stabilnu strukturu i odnose koji drže članove zajedno na okupu. Skup
pojedinaca koji se stalno menja (npr. ljudi na železničkoj stanici, pošti ili čekaonici) ne
predstavlja grupu, jer medju njima ne postoji potreban nivo stabilnosti.
3
U tzv.
stabilne grupe
spadaju
nacija, porodica, verske zajednice, teritorijalne zajednice i dr.
Nadrugoj strani,
privremene i kratkotrajne grupe
čine,
na primer, radna grupa za obavljanje nekog posla, konkursna komisija, komisija za normiranje
poslova i zadataka, anketni odbor u parlamentu, i slično.
Jedno od obeležja grupe je da
pojedinci koji je čine sebe smatraju kao grupom.
Bitno je da članovi grupe znaju ko čini, a ko ne čini grupu, ko joj pripada, a ko ne pripada.
Grupe su komponovane od ljudi koji su svesni da pripadaju grupi i priznaju jedni druge
za članove svoje grupe.
U grupama se formira
odredjena struktura moći i hijerarhija individualnih pozicija i zaduženja.
U njima su poznati vođe, izvršioci i sledbenici. Kada se formira spontano, za odredjeni zadatak,
grupa može funkcionisati i bez vođe, ali samo kratko vreme. Vođa bez članova grupe, izvršilaca i
sledbenika ne bi mogao postojati niti opstati, jer u tom slučaju on nema koga da predstavlja,
odnosno predvodi. Grupa uvek ima definisana i jasno odredjena obeležja koja povezuju njene
članove izmedju kojih postoji stalna interakcija. Svaka organizovana grupa ima vodju, izvršioce i
sledbenike i precizno podeljene uloge izmedju članova grupe.
Klasifikacija i vrste grupa
U pojedinim naučnim disciplinama vrši se diferencijacija i klasifikacija između tzv.
Strukturiranih i
nestrukturiranih grupa.
Strukturirane grupe
sačinjavaju grupe ljudi povezanih određenom unutrašnjom strukturom,definisanim i podeljenim
ulogama i medjusobnim interakcijama. Takve grupe su brojne i formiraju se usvim oblastima
života i aktivnosti ljudi. Takve su, na primer: radne grupe i timovi za obavljanje pojedinih
delatnosti u preduzeću, porodice, zaposleni u organizacijama i institucijama, sportski timovi,
političke partije, nevladine organizacije, nacije, bratstva, klase, udruženja, odbori, komisije i
drugi oblici.
Poseban značaj u organizaciji imaju
radne grupe
, kao jedan od najznačajnijih izvora obavljanja
aktivnosti i zadovoljenja različitih čovekovih potreba. U okviru ovih grupa, pored egzistencijalnih
potreba, zadovoljavaju se i potrebe za prestižom, ugledom i pozicijom. U radnim grupama sa
snažnijom kohezijom, gde su članovi povezani jačim osećajem pripadništva - prilagodjavanje
zaposlenih zahtevima procesa rada se mnogo brže i kvalitetnije ostvaruje. Istraživanja socijalnih
psihologa R. Retlisbergera i Diksona, sedamdesetih godina prošlog
veka, pokazala su da kohezivanost radne grupe ima značajnog uticaja na produktivnost rada.
4
Male grupe u širim organizacijama i strukturama ne mogu funkcionisati same za sebe, već su
upućene na druge komplementarne grupe.
U parcijalne grupe mogu se ubrojati : porodica, klasa, partija, preduzeće i druga privredna
organizacija, naučne i druge institucije i sl..
Male grupe se mogu dalje deliti na: primarne i sekundarne i referentne i nereferentne grupe.
2.
Klasifikacija na formalne i neformalne grupe zasniva se na načinu formiranja i funkcionisanja
grupe.
Formalne grupe
se osnivaju sa unapred postavljenim ciljem, odlukom odgovarajućeg organa ili
institucije. One imaju propisana i definisana pravila ponašanja, unutrašnju
strukturu i medjusobno podeljene uloge.
Formalne grupe se osnivaju planski, u skladu sa koncepcijom i propisima organizacije ili
institucije u okviru koje se osnivaju. Njihov rad u preduzeću je organizacijski postavljen,
uredjen i formalizovan. Formalne grupe se osnivaju za rešavanje kompleksnih problema i radnih
zadataka koje pojedinci ili neformalne grupe nisu u stanju da reše. U okviru ovih grupa se
stvaraju razradjuju i primenjuju odredjene ideje, ciljevi ili zadaci, a njihov rad je koordiniran od
strane rukovodilaca i menadžera. Formalne grupe se često koriste i za unapredjenje
organizacije, obuku, usavršavanje i razvoj kadrova u preduzeću.
Neformalne grupe
nastaju spontano i za njih ne postoje formalne odluke o osnivanju ili postavljanju. Tokom svoga
postojanja ove grupe razvijaju unutrašnju strukturu, norme i pravila ponašanja, kao i
medjuodnose članova. Ljudi uopšte i zaposleni u organizaciji se rado udružuju u neformalne
grupe, jer u okviru njih lakše mogu ostvariti neke lične interese, ciljeve i želje, koje u formalnim
grupama i organizacijama ne mogu da ostvare.
Neformalne grupe u organizciji imaju svoje prednosti, ali i nedostatke. One u radnoj sredini gde
su osnovane održavaju kolektivne norme i pravila ponašanja i neguju kolektivne vrednosti i
disciplinu. U okviru ovih grupa pojedinci lakše zadovljavaju svoje potrebe pripadanja, sigurnosti
ili statusa, nego u velikim ili formalnim grupama i strukturama. Neformalne grupe razvijaju,
neguju i održavaju komunikacije medju ljudima, ali i pomažu da se reše lični problemi ili želje
članova grupa. S druge strane, ciljevi neformalne grupe često su suprotni ciljevima šire
organizacije u okviru koje su osnovane, ili pak ciljevima višeg sistema. Preko neformalnih grupa
se najčešće vrše lobiranja, prenose glasine, plasiraju lažne vestii sl. U okviru neformalnih grupa
se često javljaju otpori organizacionim promenama, uvodjenju novih tehnologija, kadrovskim
promenama i uopšte progresu.
6
