САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................................................................2
2. ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈЕ О ОРГАНИЗАЦИЈИ.....................................................................3
2.1.
Класична школа
организације....................................................................................4
2.1.1. Приступи класичног модела организације....................................................5
2.2.
Органска организациона
структура...........................................................................5
2.2.1. Предности органске организационе структуре.............................................7
2.2.2. Недостаци органске организационе структуре.............................................7
3. ЗАKЉУЧАK.......................................................................................................................8
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................9
1
1. УВОД
Организациона структура предузећа је систем, дугорочно пројектованих и формално
санкционисаних, веза и односа између елемената у организацији предузећа. То значи да
модел организационе структуре треба да се мења. Он се мења сходно променама у самом
предузећу или окружењу [1].
Kласичан функционалан модел организационе стурктуре у другој половини 20. века
постао је један од основних препрека даљег развоја пословних система. Kао резултат
превазилажења ових проблема настали су нови организациони модели као што су
дивизиони, пројектни, матрични и организациони модели засновани на стратешким
пословним јединицама.
Избор одговарајуће врсте организационе структуре предузећа, представља важну одлуку
предузећа. Јер уколико се усвоји неодговарајућа организациона структура, она ће
успорити способност управљачког система.
Према класичној теорији, организација би требала да буде организована „одозго према
доле“. Због тога би менаџмент предузећа требао прво да изабере глобалне оранизационе
јединице као сто су службе, одељења и сектори, а затим да дизајнира специфичне задатке.
На тај начин може успешно дизајнирати организациону структуру, с обзиром да је
макроорганизација основа за пројектовање микроорганизације предузећа [2].
Сложени подухвати који захтијевају ангажовање великог броја стручњака различитих
профила и значајна материјална средства, као и кратке рокове реализације траже посебну
организациону структуру, пројектни модел организационе структуре.
Њега је тешко реализовати у оквиру класичних организационих структура, па се
формирају посебни тимови на челу са руководиоцем пројекта.
Разлог томе је и постојање чињенице да ако се пројекат повери једном делу предузећа
јавља се отпор осталих делова, или ако се повери парцијално одређеним стручњацима у
целом предузећу, отпор могу пружати остали.
