1. Историјски развој односа с јавношћу
Кад је почео ПР да се развија није забележено. Прошао је кроз различите фазе развоја, док није постао
незаменљива дисциплина менаџмента. Велики део ПР је тешко одвојив од маркетинга. Зачетак ПР се подразумева
у 16 веку у Ватикану када је основано пропагадно одељење. Из визионарства, лобирања и политичких
комуникација се развио ПР, првенствено у смислу политике. Организована друштва су откад постоје неговала
облик комуницирања са јавним мнењем. Неки почеци се везују за Макијавелија, који је наглашавао у својим
делима да наклоност јавног мнења мора бити стална брига владаоца. Развој односа с јавношћу је везан за све
облике промоције, религијске, државничке, трговачке. Премијерно термин Public Relations је први употребио
Томас Џеферсон (трећи амерички председник)
2. Од локалне и регионалне до универзалне делатности
Као и свака промотивна делатност настао је на локалу. Томас Џеферсон (трећи амерички председник) је
премијерно употребио термин Public Relations у говору у Конгресу 1807. године. Регионални је постао
оснивањем првог Америчког друштва за односе с јавношћу (PRSA- The Public Relations Society of America) 1947.
године. Глобални оснивањем два друштва: Европског друштва односа с јавношћу и Светског друштва односа с
јавношћу који су дигли ПР на глобални ниво. Суштина регионализације и глобализације су ова два удружења.
Најважнији су њихови кодекси понашања које су прихватиле све земље чланице. Тада је дошло до првог облика
саморегулације односа с јавношћу. Суштина глобализације ПР су мултинационалне компаније које послују на
неколико континената и оне уводе глобализовани наступ на тржишту (Кока-Кола)
3. Јавност + 4. Јавно мнење
(пишемо их заједно)
Јавност представља друштвену заједницу, свет, публику, односно грађане који се несметано окупљају и
изражавају своје ставове. У најширем смислу јавна свера је простор једне државе, а јавност јесу грађани који чине
ту државу. Јавност има и своје подгрупе. Она може бити економска, политичка, културна, спортска, просветна,..
Сви ми као део једне јавности смо доносиоци одлука, у том аспекту је јавност важна за односе с јавношћу зато
што ми својим деловањем у ПР утичемо на ширу јавност или појединачну јавност. Дериват јавности су усмерене
јавности, а из њих долази циљна јавност (којој се обраћамо у ПР кампањи)
Јавно мнење је ужи појам од појма јавности. Оно представља преовлађујући став припадника једне државне
заједнице према одређеним друштвеним појавама или питањима везаним за већину становништва и њихов живот.
Имамо поделу јавног мнења на: обавештено јавно мнење (људи који прате медије, упоређују приче),
незаинтересовано јавно мнење, специјализовано јавно мнење. Јавно мнење би требало да подразумева слободу
појединца да изражава сопствене судове о општим пословима.
5. Дефинисање комуникације
Комуникација представља размену порука између две или више особа. Она подразумева пошиљаоца, поруку,
примаоца и канале комуникације који могу бити: формални медијски канали- телефон, e-mail, факс, медији
масовне комуникације... и неформални медијски канали- којима комуницирамо сваки дан, као и трачеви. Такође
се подразумевају и могући шумови. Шум може бити технички (сметња на везама, прекидање интернета..) али и
неразумевање људи који комуницирају (због језичких баријера, разлика у годинама, порекла, религији..)
6. Базични модел процеса комуникације
Суштина проблема комуникације је
у кодирању и декодирању поруке
7. Врсте комуникације
Према броју људи укључених у процес, и према распрострањености у простору, комуникације могу бити:
интраперсоналне, интерперсоналне, групне и масовне.
8. Интраперсоналне комуникације
Интраперсонална комуникација подразумева комуникацију у којој појединац комуницира са самим собом: чита,
пише, слуша и говори без присуства другог. Овде се остварује нека врста унутрашњег дијалога
9. Интерперсонална комуникација
Интерперсонална комуникација подразумева физичко присуство или чулну дохватљивост бар још једне особе.
Она може бити и вербална (усмена, писмена) и невербална
10. Групне комуникације
Идеје и вредности се размењују између једног и више појединаца у групи. У овом типу комуникације примењују
се и примарне и секундарне технике као и употреба снажнијих средстава за посредно комуницирање.
11. Масовне комуникације
Масовне комуникације подразумевају интеракцију са великим бројем људи. Остварују се посредством масовних
медија. Постоје две врсте масовних медија: једносмерна (штампа, телевизија, радио) и двосмерна (интернетске
верзије). Виртуалне масовне комуникације- интернет, друштвене мреже. Она може бити: одложена комуникација
и истовремена- тренутна, у реалном времену.
12. Вербална комуникација
Вербална комуникација подразумева употребу речи. Она представља говорно или писано преношење поруке,
односно може бити усмена и писмена
13. Невербална комуникација
Невербална комуникација подразумева парајезичке знаке. Подразумева комуникациони процес којег чини
размена информација, намера, емоција и расположења без речи, односно гестовима, начином држања тела,
изразима лица, бојом гласа или само погледом. Она може бити пратећи елемент вербалне комуникације. Значења
истоветних покрета у различитим поднебљима могу бити сасвим супротна (у Бугарској, деловима Индије,
источној Африци климање главе не означава одобравање већ негацију)
14. Дефинисање односа с јавношћу
ПР се дефинише као скуп управљачких и комуникацијских активности чији је циљ да створе, одрже и унапреде
добре односе с окружењем. Практичари често гледају на стратегију ПР као на пакет активностима којима треба да
се створи углед наклоност и публицитет.
Залагање америчког професора Хенрија Минзбрерга „Пет П“:
