1.Odnosi s javnoscu?
Odnosi s javnoscu (PR),

novo ime zaveoma staru delatnost. PR se definise kao skup

upravljackih i komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre
odnose s okruzenjem.

2.Istorijski i razvojni aspekt?

Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, ili
ignorisanjem sadrzaja mnenja.



kod

Plutarha

(Arhijas)

grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o

sudbini cuvenog vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo
poruku “Treba hitno da da procitate poruku koju sam vam doneo..” Arhajis je
poruku odlozio sa strane i rekao “O poslovima sutra”. Kroz nekoliko minuta bio
je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera.



Firentski politicar i mislilac

Makijavel

(XVI) i engleski filozof

Dzon Lok

(XVIII) naglasavali su da naklonost javnog mnenja mora biti stalna briga
vladaoca koja zeli da ocuva licnu bezbednost i svoju vlast. Lok je smatrao da u
sustini postoji tri vrste zakona prema kojima se ljudi orijenticu: bozanski zakon,
gradjanski zakon i zakon misljenja ili reputacije.



Harun al Rasid

koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po

trgovinama i ulicama njegove prestonice.



Car

Kcerks

znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenicau odgovarajuci

kontekst ljudi navode na izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske
uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im pokazivao svoju vojsku, njneo naoruzanje,
spremnost i obucenost za borbu, pa ih pustao natrag da pripovedaju Grcima onoo
sto su videli – o tome je pisao Herodot u spisima koji kasnije dobija ime “Istorija”

3.PR – menadzer a da nisi svestan?

Najveci broj poslovnih, politickih ili licnih neuspeha se moze objasniti losom
kmunikacijom s okolinom. Ako vam roba ne ide dobro, ako firmu prati rdjav glas, ako su
losi odnosi unutar preduzeca – to znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postoji
odnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti komunikacije bez koje nema
medjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata PR.
Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi za
termin PR.

Npr

. seljanka na Kalenic pijaci kod koje kupujemo uzicki kajmak i sir, koja

intuitivno zna da od kvalitetne komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njena
pozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo stvara “pozitivnu vibraciju”
odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa kojom se
uz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je uredna
i poziva musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodi
razgovor sa decom, na drugi sa odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita kad ce
raspust, babu za unuka....

4.Komunikacijska supa?

Komunikacija je svesno i pazljjivo vodjen proces, jer vesta kominikacija ne samo sa
potrosacima nego sa celom okolinom.Rec je o jednoj ozbiljnoj, planiranoj i kontrolisanoj
duhovnoj igri. Srucnjaci za PR to nazivaju

“komunikacijskom supom”

velike gustine, to

je okruzenje svakog pripadnika moderne civilizacije. PR sverdoci o dubokoj
komunikaciji, i da je to vestina koja se uci treningom. Da je rec o zivom ljudskim lancu
koji je beskrajan, i o socijalnom odnosu koji je najbitnije da tece.

5.Od lokalne i regionalne do univerzalne delatnosti?

pozanavaoci delikatnih komunikacijskih

veza savetovali su vladare kako da se procuje

glas o njima kao graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga.
Kada je

kraljica od Sabe

dosla u posetu caru Solomanu i videla njegovo blago i

gradjevine, navodno je uzviknula:“Pola toga mi uopste nije bilo poznato”. To znaci da joj
je ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju imidza.
*

domovina PR je SAD

* “Enciklopedija Britanika” belezi da je

Tomas Dzeferson

, treci americki predsednik,

premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu 1807.godine, u kontekstu odnosa
sa inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike u SAD, a
iengleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije
1809 britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku.
* 1882. profesor

Dorman B. Iton

odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD)

predavanje pod naslovom “PR i duznosti zakonske profesije”.
* prvo odeljenje za PR formirao je

Dzordz Vestinghaus

1889. u svojo korporaciji.

Osnovni zadatak ovog odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primene
neizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa vladom i medijima.
*

Edvard L. Bernejs

objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu pod

naslovom “Kristolizovanje javnog mnenja”. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorku
odrzao prvi kurs PR.
*

Frankilina Ruzvelta

koji je izmedju 1932 -1945 cetri putas biran za predsednika, u

SAD je zabelezen njabrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspeh
reformi neophodna podrska dobro informisane javnosti.
*

PRSA

– americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu,

cije je sediste sada u Njujorku. Jednom mesecno PRSA objavljuje casopis “PR Journal”,
najpoznatji svetskim agazin za teme ove oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god.
PRSA da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi u nedovoljnom broju ljudi koji
umeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve cvise, i sve bolje su placeni.
*

IPRA

– od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem u

Zenevi. Ona kordinira rad nacionalnih i regionalnih udruzenja za PR i izdaje nekoliko
mesecnih, tromececnih i godisnjih publikacija. Ujedinjene nacije dale su IPRA status
medju. nevladine organizacije za savetnicke poslove.
* poseban doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za odnose s javnoscu

IPR

sedistem u Londonu, cija je osnovna delatnost komuniciranje sa raznim segmentima
javnosti. Uslov za saradnju s Institutom je prihvatanje preciznih pravila profesionalnog i
etickog ponasanja.

6.Pocetak PR u Jugoslaviji?

PR   u   Jugoslaviji   prema   istrazivanju   Milenka   Djurica   kao   dugorocna   koncipirana
delatnost   najpre   je   uvedena   u   Turistickom   savezu   Jugoslavije,   pocetkom   1952.   hotel
“Ekplanded”   u   Zagrebu   prva   je   ugostiteljska   organizacija   koja   je   aganzovala   PR   –
menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu praksu 1963, a
konferencija   “Kluz”   godinau   dana   kasnije.   JAT   i   BIP   imaju   profesionalnog   PR
menadzera od 1968, Simpo od 1971, “Beobanka” od 1976.
*

17. maja 2004 u Beogradu je osnovano Drustvo Srbije za odnose s javnoscu,

cijeg je prvog predsednika izabran Srba Jovanovic

11.Kanal ili transmisija?

podrazumeva sva sredstva cijim posredovanjem poruke stizu s jednog mesta na drugo. To
mogu biti tehnicka pomagala, ali   i zivi ljudi. Svaki kanal ima svoje specificnosti, a
nijedan   nije   neutralan.   Na   putu   od   posiljaoca   do   primaoca,   odnosno,   od   emisije   do
recepcije, poruci se dodaju

sumovi

, ometajuci cinioci koji nepoticu od izvora i znatno

usloznjavaju razumevanje sustine znacenja.

Sum

kvari polaznu intenciju posiljaoca,

povecava neizvesnost i smanjuje kolicinu zeljnih ili ocekivnaih informacija.

12.Kod i kodovanje?
Kod

je skup svih invarijantnih jedinica kojima komunikacioni sistem raspolaze, i skup

pravila pomocu kojih se te jedinice kombinuju u procesu opstenja. Proces komunikacije
zapocinje slanjem poruke koja se koduje, prevodi u neki signal ili sekvencu signala,
prenosi posredovanjem medija do primaoca koji je potom dekoduje (desifruje), a zatim
povratnim signalom potvrdjuje da je poruka primljena i shvacena.

13.Motivacija (A. Maslov)?
Motivacija

ima regulativnu funkciju u ponasanju ljudi, to je slozen psiholoski proces

pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti okrenutih ka odredjenom cilju.

Hijerarhija motiva po psihologu A.Maslovu

na dnu lestvice se nalaze

fizioloske

potreba

(potreba za hranom,odecom, presudne za bioloski opstanak),

potreba za

sigunost i bezbednost,

potrebe pripadnosti

potrebe postovanja

i na samom vrhu

piramide

potrebe samoaktualizacije

14.Prema broju ljudi ukljucenih u proces, i prema nivou rasprostranjenosti u
prostoru, komuniacije mogu biti:

intrapersonalne, interpersonalne, grupne i masovne.

intrapersonalnom nivou

pojedinac komunicira sa samim sobom: cita, pise, slusa i

govori bez prisustva drugog. Na

interpersonalnom nivou

komunikacija podrazumeva

fizicko ili culnu dohvatljivost bar jos jedne osobe. U

grupnoj komunikaciji

, informacije,

ideje i vrednosti razmenjuju se izmejdu jednog i vise pojeinaca u grupi. Interakcija sa
velikom grupom ljudi tada se ostvaruje posredstvom mas-medija, cime je drustvo
zakoracilo u eru

masovnih komunikacija

15.

Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugoj

polovini XX veka, do zametaka

svemirske komunikaicje

, zasnovanoj na prepostavci o

zajenicko iskustvu Zemljana sa stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da se
uspostavi komunikacija sa mozda postojacom vanzemaljskom civilizacijom datira iza
1960 u okviru projekta “OZMA”.

16.Neverbalna i verbalna komunikaicja?
Neverbalna komunikaicja

je razmena informacija, namera, emocija i raspolozenja bez

reci - gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa ili samo
pogledom.

Verbalna komunikacija

podrazumeva upotrebu reci.

17.Definisanje odnosa s javnoscu?

* Prema

Henriju Minsbergu “5 P”

u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnom

kombinacijom domacih reci i tudzica kao:

PLAN

(svesno planirani tok akcije),

PRONICLJIVOST

(manevar koji se nadmudruje konkurencijom),

POSTUPAK

(poseban tok akcije usmeren ka cilju),

POZICIJA

(sredstvo kojima se organizacija locira

u svojoj sredini),

PERSPEKTIVA

(sredstvo kojim se organizacija sagledava iznutra, i

nacin na koji se oseca svest i konkretno okruzenje). Sredstva i metodi PR treba da
pomognu da se izgradi ost izmedju unutrasnje perspektive organizaicje i njenog spoljnog
poziiconiranja.
*

Edvard L. Bernejs

: on PR odredjuje kao “umece izgradnje saglasnosti”.

* u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari su
pokusali da definisu odnose s javnoscu pomocu karakterisitka koje ovoj disciplini NE
pripadaju. Holandski ekspert

Mejden

tako je ustanovio listu koja u skracenom obliku

izgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu, nije glancanje
spoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine.
*

Dragan Sakan

vidi ovaj posao kao “dodavanje malo zlatne prasine” proizvodima,

kompanijama, institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrim
komuniciranjem s javnoscu stvara se “atmosfera dobre volje” lokalnom, nacionalnom, ili
mejdunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti.
* istrazivac

Dan

pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi s

javnoscu vide koa “upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje u
nastojanju da se interes inters institucije uskladi s interesima razlicitih grupa javnosti u
okruzenju”
*

Borov

direktor Mejdunarodne organizaicje za informacije i javno mnenje sa sedistem u

Parizu, odnosi s javnoscu su usmereni na “stvaranje izvesnog stanja duha na stvaranje
humanog okruzenja”
* definicija

Instituta za odnose s javnoscu

IPR

- glasi “PR aktivnosti predstavljaju

smisljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobno
razumevanje izmedju organizacija i okruzenja”
* U

Meksiku

je 1978 usvojen dokument “Meksicka deklaracija” u kome se nalazi

definicja: Praksa odnosa javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova,
predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem lidera organizacija i primenom
programa akcijia vaznih za organizacije i javnost”
*

PRSA

definicija “PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama u

procesu medjusobnog prilagodjavanja” odnosno “PR predstavlja delatnost koja obuhvata
aktivnosti organizacije usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama”
*

Carls Stajnberg

PR predstavlja kao “napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stari

prijatelji”
*

PR je

skup upravljackih i komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze i

unaprede dobre odnose s okruzenjem.

18.Nivo efektivne komunikacije?

Efektivna komunikaicja uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije:
planiranje, organizvoanje, vodjenje i kontrolisanje. Sadrza j i nivo komunikacije
usmeravaju se prema obelezjima

ciljne grupe

, odnosno manje ili vise povezane skupine

cije su vrednosne orjentacije, ciljevi, norme i standaradi ponasanja srodni, te mogu da
sluze kao referenti oslonaca. Novija istrazivnaja su pokazala da menadzer oko 45 posto
vremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u razgovoru s ljudima
van organizacije, i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces

segmentacije

ciljnih grupa.

Segmentacija

publike pociva na segmentaciji istih

socijalnih, profesionalini i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike,
odredjuje kriterijum prijama, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.

21.Segemtacija javnosti najcesce se vrasi prema

: geografskim, demografskim,

psihografskim i bihevioristickim kriterijumima.

Geografsikim

kriterijumima trzisni

prostor deli se na manje geograske jedinice kao sto su pokrajina, gradovi, varosice i druge
homogene celine.

Demografska

segmentacija ukljucuje razliku po osnovu zivotnog

doba, pola, velicine i zivotnog ciklusa porodice, potom zanimanje, licna primanja,
obrazovanje, nacionalnih i religijskih specificnosti.

Psihografski

profil dobija se na

osnovu istrazivanja psihofizickih karakterisitka i podataka o pripadanju odredjenom
drustvenom sloju, nacinu zivota itd.

Bihevioristicki

kriterijum podrazumevca

podrzavanje teorijskih i metodoloskih zahteva psiholoske skole i cijem je sredisatu samo
ponasanje.

22.Diferencirane i nediferencirane PR strategije?
Diferencirane strategije PR

je razvrstavanje potencijalnih klijenata u srodne grupe i

analizom njihovih zajendickih svojstva olaksava se kreiranje programa komunikacije za
svaki pojedinacni segment.

Nediferencirana strategija PR

koji zanemaruje razlike

izmedju ciljnih segmenata i stupa na citav prostor istovetnim programom.

23.Definisanje strategije?
Strategija je

rec grckog porekla koja oznacava skup delatnosti medjusobno povezanih

radi postizanja odredjenog cilje. Prema PR strategija se definise: ”kako stici tamo gde se
zeli”. Ako nema jasno postavljene strategije takticke aktivnosti bice neadekvatne i
neuskladjene (

taktika

– vestina u izboru i odredjivanju nacina i sredstava).

24.AIDA I DAGMAR?
Aida

prema pocetnim slovima paznja, inters, zelje i akcija cine osnovu hijerarhijskog

modela, faze kroz koje prolazi kupac.

Dagmar

hijerarhijski model kojim se odredjuju

ciljevi oglasavanja u pogledu merenja reakcije klijenata na oglas. Faze koje sadrzi ovaj
model su: neupoznatost, upoznatost, razumevanje, ubedjivanje, akcija.

25.Teorija kongnitivne disonance?

Ako ubedjivac uspe da navede pojedinca da se javno deklarise za odredjenu akciju i da
joj se prikljuci, i ako ona protivreci njegovim stavovima, kod njega ce stvoriti neprijatno
osecanje koje se naziva

kognitivnom disonancom.

U teoriji kognitivne disonance nalaze

se koreni skoro svih istrazivanja o uticaju stavova na ljudskoi ponasanje.

26.PR i srodne delatnosti?
PR i marketing

su srodne delatnosti koje ukljucuju pojmove javnosti i trzista, i obe

delatnosti prolaze od potrebe da se indetifikuju i zadovolje ciljni segmenti okruzenja,
osnovne razlike se naziru vec u definicjama. Marketing kaze da prodaja dobara koji se
nevracaju ljudima koji se vracaju. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline i
dobrom glasu kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primere
da je sluzba za PR sastavni deo sektora za marketing.

PR i oglasavanje

su srodne

delatnosti u kojima

oglasavanje

ukljucuje razne vidove masovnog, placenog

komuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba iili usluga, sto je
uze od ciljeva PR. Svi elementi oglasa bez obzira na vrstu medija unapred su definisana
ugovorom i pod punom su kontrolom preduzeca.

Najcesce se oglasom promovise

proizvod, a mnogo redje firma

U odnosu na PR oglasavanje je jednosmerna

komunikacija.

Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po

pravilu namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima