ALFA UNIVERZITET
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
Beograd
ODNOSI SA JAVNOŠĆU
Seminarski rad Odnosi s javno
šću
Milutin Ačanski
2
Seminarski rad Odnosi s javno
šću
UVOD
Odnosi s javnošću, kao što već i samo ime kazuje, bave se načinom na koji se
ponašanje i stavovi pojedinaca, organizacija i vlada međusobno prepliću.
Pokušaji da se utiče na javno mnjenje i da se ono oblikuje, stari su koliko isamo
društvo, ali je nailazak demokratije sve promenio.Kada su građani stekli pravo glasa, a
time i pravo da biraju vlade, javnom mnjenju se počela pridavati skoro dramatična
važnost.
Suština odnosa s javnošću je ista, bez obzira na to da li se koriste u političkoj areni,
na poslovnom ili komercijalnom polju, u društvenim odnosima, u dobrotvorne svrhe ili
pri prikupljanju pomoći, ili u bilo kojim drugim situacijama u kojima postoji posebna
potreba za njima.Metode koje se upotrebljavaju u svim tim različitim prilikama bitno se
razlikuju.
Osnovna filozofija odnosa s javnošću je veoma jednostavna. Mnogi smatraju da je
postavljene ciljeve lakše uspešno ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada
je javnost suprotstavljena ili ravnodušna.
Odnosi s javnošću mogu se opisati sa nekoliko ključnih reči, a te reči su ugled,
percepcija, kredibilitet, poverenje, sloga, i obostrano razumevanje zasnovano na istinitom
i sveobuhvatnom obaveštavanju. Ovo ne predstavlja definiciju, ali ukazuje na krajnje
ciljeve.
Odnosi s javnošću nisu vezani samo za poslovnu politiku i komercijalu: oni su
podjednako važni i za upravljanje državom i politiku. Vaclav Havel, koji je postao
predsednik Čehoslovačke nakon mirne revolucije novembra1989, dao je intervju za
nedeljnik
Tajm
(
Time
) avgusta1992. godine, kada je podneo ostavku postupajući po odluci
da se Čehoslovačka podeli na dve države. Havel je istakao važnost svih onih vrednosti
koje se ne sreću često u politici – učtivost, dobar ukus, inteligencija, pristojnost i,iznad
Milutin Ačanski
4
Seminarski rad Odnosi s javno
šću
svega, odgovornost. A upravo su to iste one vrednosti koje svoje mesto nalaze i u
odnosima s javnošću.
1. OBJAŠNJENJE DEFINICIJE
Srpski jezik
Odnosi s javnošću
su proces upravljanja komunikacijom organizacije s njenom
unutrašnjom i spoljašnjom javnošću u svrhu postizanja međusobnog razumevanja,
izgradnje društvene odgovornosti i ostvarivanja zajedničkih interesa.
English language
Public Relations
is a management process of communication between an
organisation and its internal and external public with the aim of achieving mutual
understanding, developing social responsibility and implementing common interests.
Objašnjenje definicije
Milutin Ačanski
5
Seminarski rad Odnosi s javno
šću
Grčki filozof, racionalist Sokrat insistira na "brižljivo definisanje reči pre nego li se
počnu upotrebljavati u raspravi". Sokrat je verovao kako će takve definicije ukloniti
moguće nesporazume u razumevanju problematike. Pridržavanje Sokratovog zahteva
pokazalo se velikim izazovom s kojim se susreću brojni pisci u svojim radovima. Stoga bi i
pojam odnosi s javnošću bilo korisno sagledati pomoću metode ključnih riječi. Ako reč
odnosi
prevedemo kao položaj dve ili više stvari jedne prema drugoj; uzajamnost,
povezanost osoba, stvari ili pojmova, onda je jasno da je reč o komunikaciji. Druga reč u
pojmu je
javnost.
A ona predstavlja "ukupan broj obaveštenih I upućenih koji
prestavljaju javno mnenje". Sagledavajući ove ključne reči, a proizlazi iz definicije, jasno
je da su odnosi s javnošću komunikacija između organizacije i njene javnosti.
3. RAZVOJ ODNOSA S JAVNOŠĆU
Istražujući nastanak odnosa s javnošću neki se autori vraćaju duboko u prošlost.
Nemac Albert Oeckl spominje da su odnose s javnošću upotrebljavali Mojsije, Lao Tse,
Buda i Muhamed. M. Kunczik citira Klausa Mertena koji smatra da su odnosi s javnošću
počeli već u raju u trenutku kad je Eva pomoću tehnike uveravanja uspela pridobiti
Adama da jedu jabuke.
M. Kunczik, s obzirom na razvoj, razlikuje
političke
i
ekonomske
odnose s javnošću.
Politički odnosi s javnošću mogu se vratiti u prošlost na same početke istorije, dok su
ekonomski odnosi s javnošću posledica podele rada koja je tokom istorije bila sve
izraženija.
Amanda Barry u knjizi
PR
Power
piše da je Aleksandar Veliki shvatio kako nije bilo
dovoljno samo pobediti u bitkama. Ljudi trebaju znati o njima. Tako bi on slao glasnike
neka šire vesti o njegovim pobedama. U 17. veku, tačnije 1622. godine, u vreme pape
Grgura XV., crkva je osnovala svoj
Congregatio de propaganda fide
– akt propagiranja i
širenja vere te učvršćenja položaja crkve i stvaranja povoljnog javnog mišljenja. Riječ
propaganda preuzeta je kasnije kao pojam za širenje drugih ideja. Može se reći da su se
moderni odnosi s javnošću razvili upravo iz te ideje.
Milutin Ačanski
7
