Односи с јавношћу

Семинарски рад: Односи са медијима

1. УВОД

„

Када би ми остао само један долар,

Потрошио бих га на PR“

„Bill Gates“

Став и мишљење јавности, односно другим речима, јавно мњење је од

неописивог   значаја.   Уколико   постоји   позитиван   став   и   наклоност   јавности,   са
сигурношћу   се  може  рећи  да   сте   на   правом   путу.   Супротно   томе,   неко   коме  јавно
мњење   није   наклоњено,   налази   се   у   великом   и   озбиљном   проблему.   Управо   је   то
полазно становиште у ПР професији. Развојем тржишне привреде и доласком страних
компанија   у   Србију,   условљен   је   настанак   све   већег   броја   Агенција   за   односе   са
јавношћу, а ПР је постало веома популарно занимање које је у експанзији. Професија
ПР (скраћеница од „

Public Relations

“ /енг – односи са јавношћу) присутнија је код нас

након тзв. „Октобарске револуције“, када је велики број Министарстава и компанија
почео да користи њихове услуге. Агенције за односе са јавношћу помажу компанијама
и појединцима у креирању, планирању, примени и приступу комуникацијских
стратегија у свим областима односа са јавношћу, од стварања имена, рекламирања до
успостављања контакта са медијима.

Један од највидљивијих облика праксе односа са јавношшћу су, управо, односи

са медијима (

media relations

). Често се односи са јавношћу изједначавају са односима са

медијима, што представља поједностављен приступ у разради ове тематике. Због своје
моћи и утицаја, масмедији јесу једна од најважнијих циљних група организације. Преко
њиих се делује на најширу јавност, али и на поједине јавности, односно циљне групе,
кориснике услуга, конкуренцију, државу и друге. Раније су односи са медијима
подразумевали само односе са штампаним медијма. Развојем средстава јавног
информисања обогаћени су и односи са електронским медијима. Управо из тих разлога
битно је добро формулисати, остварити и одржавати односе са медијима, како би сте
лакше и боље, Ви и делатност којом се бавите, били представљени јавности, и како би
јавност, захваљујући адекватној медијској заступљености и презентацији формирала
позитивну слику и став о ономе што им желите саопштити.

Факултет за пословне студије Вршац

Односи с јавношћу

Семинарски рад: Односи са медијима

2. СРЕДСТВА МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА

Медији су данас постали очи и уши јавности, и истовремено постали су „творци

мишљења“. Информације које преносе медији, иако по својој природи секундарне, за
реципијента постају примарне, обзиром да у већини случајева није у могућности да се
увери у њихову тачност. У данашњици формиран је и мало екстремни став „да оно што
се није појавило у медијима, заправо се није ни догодило“, проистекао је из чињенице
да   је   зависност   људи   од   медијског   информисања   постала   велика.   У   зависности   од
делокруга   организације   зависи   и   интересовање   медија   за   њен   рад,   алиможе   се
закључити   да   ниједна   од   њих   не   сме   себи   приуштити   изостајање   организованих   и
плански вођених односа са медијима. Уколико се правилно организују и воде односи са
медијима, постижу се ефекти који се видљиво истичу резултатима рада, што води до
закључка да је права информација, правовремено и на адекватан начин дошла до циљне
групе.

Средства масовне комуникације изузетно су моћан фактор деловања савременог

човека, као и фактор развоја личности, начина размишљања. У средства масовне
комункиације посебно се истичју:



Штампа,



Радио,



Телевизија,



Интернет.

Путем ових средстава преносе се информативни, едукативни и забавни садржаји

који имају евидентан утицај на човечанство. Применом ових средстава превазиђене су
просторне баријере, доступност информацијама је немерљиво већа, а базе
расположивих информација, нарочито на интернету су огромне.

2.1.

Штампа

Штампа као писани медиј наследник је књишке форме и пионир у масовном

умножавању порука. Одиграла је прекретничку улогу у претварању „усменог друштва“
у   писмено.   Захваљујући   брзом   напретку   комуникационе   технологије,   штампа   је
освојила   брзину,   популарну   цену   и   масовност,   коју   књига,   нажалост,   никада   неће
имати.   Тако   је   штампа   остварила   велики   утицај   на   формирање   јавног   мењања,
демократских институција, културна и политичка становишта многих људи.

Штампу можемо сагледавати у два контекста:

У ширем смислу

У ужем смислу.

Факултет за пословне студије Вршац

Односи с јавношћу

Семинарски рад: Односи са медијима

Приликом израде реклама морају се формулисати кратке реченице, доступни

термини који су разумљиви већини слушалаца, важне детаље огласа треба поновити
два пута, лична имена нагласити.

Средином ХХ века дошло је до успона телевизије, што је потиснуло, али није

сасвим маргинализовало радио као медиј. Нова технологија и појава дигиталног радија
дала му је нови полет, а сем тонова омогућен је и пренос текстова, слика и саопштења.

2.3.

Телевизија

Телевизија је најутицајније и најпопуларније средство масовног комуницирања.

Овај медиј је изузетно изменио начин живота милиона људи. Слободно се може рећи да
се развој цивилизације може поделити на раздобља пре и после настанка телевизије.
Додавањем слике звуку, телевизија је истовремено омогућила визуелну, аудитивну и
текстовну презентацију идеја.

Телевизија је опчинила и аудиторијум, али и запослене. Веома висока

технологија омогућује телевизији да лако неутралише просторне и временске препреке,
а неограничена понуда има широк старостни распон.

У стварању корпоративног имиџа и пропагирању роба и услуга, телевизија је

ефектнија од свих других путева јавног општења. Тиме је привукла велику пажњу
оглашивача и овај медиј је довео до прерасподеле средстава намењених реклами, да су
се други медији једва опоравили. На телевизији постоје бројне могућности да се
производ искаже из више углова, да се слика обогати бојом, звуком, покретом.

2.4.

Интернет

Последње револуционарно достигнуће у домену савремених технологија, које је

важно   у   контексту   медија   јесте   појава   интернета.   90   –   тих   година   постављени   су
стубови   развоја   интернета,   да   би   почетком   21.   Века   дошло   до   развоја   броадбанд
технологија   које   корисницима   омогућавају   огромне   брзине   трансфера   података.
Доступност информација постала је велика, а интернет је сам по себи интегрисао у
свом   саставу   све   наведене   медије.   Захваљујући   серверима   великих   габарита
расположиве су базе података различитих садржаја и обичним корисницима читавог
света пласиран је и омогућен приступ свему што их интересује и занима.  World wide
web,  odnosno  www  je  универзална   ознака   за   глобалну   светску   мрежу   која   садржи
милијарде   података   и   информација.   Ти   подаци   ускладиштени   у   оквиру   веб
презентација налазе се на веб адресама. Када је реч о веб адресама потребно је истаћи
да   је   претрага   интернета   значајно   олакшана   појавом  browsera   (eng   to   browse   –
претражити)   односно   претраживача,   од   којих   је   најпопуларнији  Google.  Веб   адресе
састоје се од три домена, односно три дела од којих је први универзалан и он гласи
www., други домен адресе састоји се од имена предузећа, организације или портала,  a
трећи домен који гласи .com, .edu., .gov., org нам означава којој групи садржаја припада

Факултет за пословне студије Вршац