Određivanje mesta sudara i međusobnog položaja
SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................. 2
2. Određivanje mesta sudara i međusobnog položaja ....................................... 3
2.1 Analiza tragova i oštećenja vozila .............................................................. 3
2.1.1. Oštećenja vozila i povrede lica .............................................................. 3
2.1.2. Tragovi kočenja i zanošenja vozila ........................................................ 3
2.1.3. Ostali tragovi koji se javljaju kao posledica sudara ............................... 5
2.1.4. Tragovi nastali na kolovozu od otpale nečistoće sa vozila .................... 7
2.1.5. Tragovi boje i stakla .............................................................................. 9
2.1.6. Produžavanje tragova nastalih dejstvom inercijalnih sila od pozicija
zaustavljenih vozila unazad ............................................................................. 10
2.1.7. Početak tragova nastalih u procesu kretanja vozila sa dejstvom
inercijalnih sila .................................................................................................. 10
2.1.8. Krajnji položaj vozila i položaj zajedničkog težišta vozila posle sudara
(smirivanja) ...................................................................................................... 11
2.1.9. Krajnji položaj predmeta koji je nosio pešak (kapa, štap, paket) ......... 11
2.1.10. Krajnji položaj pešaka ........................................................................ 12
2.1.11. Oštećenja na putničkom automobilu ................................................. 14
2.1.12. Teške povrede pešaka ...................................................................... 15
2.2. Određivanje mesta sudara i sudarne brzine eksperimentalnom metodom iz
podataka o odbacivanju komadića razbijenog stakla vetrobrana i fara ........... 16
2.2.1. Daljina odbacivanja komadića razbijenog stakla vozila ....................... 16
2.2.2. Mehanizam odbacivanja komadića stakla ........................................... 18
3. ZAKLJUČAK ............................................................................................... 19
4. LITERATURA .............................................................................................. 19
1. UVOD
Saobraćajno-tehnička veštačenja spadaju u red najbrojnijih i najko-
mpleksnijih veštačenja. U procesu izrade saobraćajno-tehničkog veštačenja
jedno od značajnijh pitanja je određivanje mesta sudara i smera kretanja
učesnika saobraćajne nezgode. Na to pitanje traži se odgovor još na uviđaju.
Iskazi učenika nezgode ne mogu dati odgovor na to pitanje, naročito u
slučajevima kad su kontradiktorni i kad ih daju neposredno zainteresovani akteri
nezgode. Odgovor se traži ne samo o položaju vozila na kolovozu u smislu
angažovanja određene saobraćajne trake već se postavljaju pitanja u vezi sa
definisanjem međusobnog položaja vozila na mestu sudara i njihovog položaja
u odnosu na širinu kolovoza, posebno u odnosu na sredinu (uzdužnu središnju
liniju) i u odnosu na položaj nađenih tragova nezgode i krajnje pozicije u kojoj
su se vozila zaustavila u procesu sudara (nezgode).
U proteklom periodu sa razvojem saobraćaja razvijale su se i
metode i postupci koji su se primenjivali u veštačenju saobracajnih nezgoda.
Unapređena је i metodologija za određivanje mesta sudara kao i smera
kretanja učesnika u nezgodi. Precizno i pravilno određivanje pravca i
smera kretanja učesnika u saobraćajnoj nezgodi, posebno је značajno u
slučajevima kada nepoznato vozilo, odnosno učesnik napusti mesto
nezgode.
U analizi toka saobraćajne nezgode mesta sudar se može definisati kao
deo puta ро dužini i širini nа kome је ostvaren prvi kontakt odnosno sudar dva
ili više učesnika u saobracaju. Tačno određivanje mesta saobraćajne nezgode
је osnovna pretpostavka za korektno obavljanje saobračajno-tehničkog
vešačenja. Mesto sudara se utvrđuje nа osnovu karakteristicnih tragova nа licu
mesta nezgode, ali često se ono može i izračunati kada postoje potrebni
elementi za proračun. Za utvrđivanje mesta sudara često је potrebna i veština,
odnosno ono se određuje i sposobnošću uklapanja materijalnih činjenica koje
običnom posmatraču ne moraju biti važne. Njegovo tačno određivanje zavisi i
od kvaliteta uviđaja saobraćajne nezgode nа licu mesta.
1
Ukoliko je u sudaru izazvana veća udarna ili inerciona sila i ako te sile
deluju više ekscentrično, ostvariće veći uticaj na jači izražaj karakteristika u
diskontinuitetu tragova.
U sudaru dva automobila približno jednakih masa, dolazi do jasno
izražene promene smera, a često i pravca kretanja težišta tih vozila. Pri
ovakvim procesima tragovi vozila pokazuju očiglednu promenu smera i pravca
(uočava se oštro skretanje ili lomljenje traga, a često prekid ili pojava
karakterističnog traga). Smer te promene određen je dinamikom udara
(pravcem i smerom dejstva spoljnih sila). U slučaju kad je trag kočenja slomljen
može se zaključiti da se vozilo u momentu sudara nalazilo sa odgovarajućim
točkovima u poziciji tog diskontinuiteta uočenog na tragovima. Kad se zna
lokacija tog diskontinuiteta traga na kolovozu, tada se identifikovano vozilo sa
poznatim dimenzijama locira na tu poziciju i lako se utvrđuje njegov položaj na
kolovozu tj. mestu sudara, slika broj 2.
U slučajevima kad spoljna sila koja deluje na vozilo u procesu sudara nije
imala jači intenzitet dejstva i kad nije izazvala promenu pravca i smera težišta
vozila koja bi se manifestovala lomljenjem tragova već je samo kratkotrajnim
dejstvom ostvarila uticaj poremećaja opterećenja na nekom točku vozila, tad će
takav točak pod dejstvom sile ispoljiti promenu traga (talasast trag, trag sa
promenom intenziteta). Pod direktnim dejstvom sile točak se dovodi u
kratkotrajnu vibraciju (vertikalnu ili bočnu) koja se manifestuje na promenu
izgleda traga, (javlja se talasast trag) ali se brzo gubi usled stabiliziranja točka
dejstvom sopstvenog prigušivanja (sistemom vešanja i amortizovanja).
Izgled ovakvog traga prikazan je na slici broj 3.
Sl. 2. Mesto preloma traga kočenja Sl. 3. Izgled blaže talasastog i
putničkog vozila do kojeg je isprekidanog traga, nastalog u
došlo usled udara vozila koje sudaru, od pritisnutog točka vozila.
je dolazilo sa desne strane.
Ovakav diskontinuitet se javlja samo na tragu točka koji je najbliži dejstvu
spoljne sile udara, slika broj 4.
Ovo se dešava jer pod dejstvom spoljne sile kratkotrajno se poveća ili
smanji pritisak (opterećenje) određenih točkova na kolovozni zastor. U
slučajevima kad sila deluje iznad težišta u zoni nekog točka ona može na njemu
pod dejstvom rasterećenja izazvati kraći prekid traga ali bi na suprotnom točku
pod dejstvom dodatnog opterećenja mogli očekivati pojavu traga većeg
intenziteta (crnji trag gume kočenog točka sa blokiranjem u momentu sudara).
3
Sl. 4. Lokalno usko ograničeno pojačanje traga kočenja prednjeg levog točka
putničkog vozila posle sudara sa pešakom; a) uvećani deo koji pokazuje
pojačanje traga
Treba istaći činjenicu da ne mora uvek da se javi diskontinuitet na
tragovima jer njegova pojava zavisi od jačine dejstva spoljne sile. Sile malog
intenziteta ne izazivaju uočljivi diskontinuitet tragova. U slučaju kad se na
tragovima ne uočava diskontinuitet, ne može se sa sigurnošću izvesti zaključak
da se sudar dogodio van područja vidljivih kontinuiranih tragova. Isto tako ne
može se definisati područje veličine spoljnih sila pod čijim se dejstvom neće
pojaviti diskontinuitet na tragovima. Za utvrđivanja ovakvog graničnog područja
treba uzeti u obzir više faktora kao što su odnosi brzina i mase učesnika
sukoba, momenat inercije vozila, položaj dejstva spoljne sile u odnosu na
težište vozila, karakteristiku vešanja (ogibljenja), dinamiku raspodele tereta na
točkovima vozila, pritisak u gumama, stanje kolovoza, položaj tereta na vozilu i
drugo.
Na osnovu istraživanja može se zaključiti da se diskontinuitet u
tragovimajavlja pri međusobnim sudarima vozila i naletu vozila na teže prepreke
i objekte. Kod sudara putničkog automobila sa odraslim pešakom u velikom
procentu slučajeva javlja se diskontinuitet u tragovima, a kod sudara automobila
sa detetom verovatnoća pojave diskontinuiteta u tragovima je mala. U
slučajevima pojave veoma malog diskontinuiteta u tragovima treba izvršiti
analizu radi utvrđivanja mogućih dejstava i drugih okolnosti na njihovo
nastajanje da se ne bi doneo pogrešan zaključak o položaju mesta sudara.
2.1.3. Ostali tragovi koji se javljaju kao posledica sudara
U tragove kojima se može argumentovati mesto sudara spadaju:
a) dublje ogrebotine ili tragovi paranja kolovoza nađeni na kolovozu u zoni
mesta nezgode,
b) tragovi paranja kolovoza obućom pešaka koji je učestvovao u nezgodi,
c) intenzivni tragovi pritiska pneumatika,
d) tragovi za koje se na osnovu vrste, oblika, izgleda i toka prostiranja može
smatrati da su nastali neposredno pri sudaru.
4
