1
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U
ZRENJANINU
DIPLOMSKI RAD
TEMA:
ODREDJIVANJE MAGNEZIJUMA U ŠUMEĆIM
TABLETAMA
PREDMET:
HEMIJA 2
2
S A D R Ž A J
1.UVOD………………………………………………………………………….…3
2.MAGNEZIJUM-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE……………………………..4
3.ZNAČAJ I ULOGA MAGNEZIJUMA
U Ž IVIM ORGANIZMIMA…………………….……………………………..…8
3.1 BIOGENOST..…………………………………………………………………………....
13
3.2 ULOGA MAGNEZIJUMA U LJUDSKOM
ORGANIZMU…………………………………………………………………………….
15
3.3 IZVOR Mg (hrana, biljke)………………………………………………………………..
21
4.SUPLIMENTI…………………………………………………………………..23
5.
METODE ODREDJIVANJA Mg U ŠUMEĆIM
TABLETAMA………………………………………….........................................26
6.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA……………………………………28
7.ZAKLJUČAK…………………………………………………………………..28
7.LITERATURA…………………………………………………………………29
4
Slika br.1 Šumece tablet magnezijuma
2. MAGNEZIJUM-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
Magnezijum (latinski - magnesium, CAS broj: 7439-95-4) je hemijski element sa simbolom Mg i
atomskim brojem 12. Spada u grupu zemnoalkalnih metala II A grupe. Gradi 2 + jone.
Oksidacioni broj magnezijuma u jedinjenjima je +2, uz vrlo retke izuzetke gde ima oksidacioni
broj +1. Ima najnižu temperature topljenja u grupi zemnoalkalnih metala. On je osmi
najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori . Magnezijum je četvrti po rasprostranjenosti
element na Zemlji u globalu (iza gvožđa, kiseonika i silicijuma), čini oko 13% ukupne
mase planete Zemlje i ima najveći udeo u plaštu Zemlje. Zbog velike rastvorljivosti magne-
zijevih jona u vodi, on je i treći po zastupljenosti element rastvoren u svetskim morima.
Magnezijum se stvara u zvezdama većim od tri sunčeve mase putem fuzije helijuma i neona u
alfa procesu pri temperaturama iznad 600 megakelvina.
U elementarnom stanju (kao metal) se ne može naći u prirodi na Zemlji jer je veoma reaktivan.
Kada se izdvoji u elementarnom stanju stajanje na vazduhu veoma brzo se oksidira te se njegova
površina prekrije tankim slojem oksida (pasivizira se). U obliku metalnog praha gori uz
karakterističan blješteći beli plamen, što ga čini čestim sastojkom za pirotehničke sprave i rakete.
Metal se danas najčešće dobija elektrolizom magnezijevih soli izolovanih iz slane vode.
Komercijalno, magnezijum se najčešće koristi za legiranje drugih metala te proizvodnju
aluminijum-magnezijum legure poznatije kao magnalij ili magnelij. Pošto je magnezijum oko
5
trećine lakši od aluminijuma (ima manju gustinu ) ove legure se cene zbog svoje relativne lakoće
i čvrstoće.
Magnezijum ima tri stabilna izotopa: 24Mg, 25Mg i 26Mg. Svi su prisutni u značajnim
količinama. Oko 79% magnezijuma u prirodi je izotop 24Mg. Izotop 28Mg je radioaktivan, a od
1950-tih do 1970-tih su ga proizvodile neke nuklearne elektrane za potrebe naučnih
eksperimenata. Ovaj izotop ima relativno kratko vreme poluraspada (oko 21 sat), tako da je
njegova upotreba ograničena vremenom isporuke. Izotop 26Mg je pronašao primenu u
izotopskoj geologiji, slično kao i aluminijum. Ovaj izotop je radiogenski proizvod ("kćerka")
izotopa 26Al, čije je vreme poluraspada oko 717 hiljada godina. Veliko obogaćivanje stabilnog
26Mg je uočeno u inkluzijama bogatim kalcijumom i aluminijumom.
Neuobičajeni sadržaj izotopa 26Mg je objašnjen raspadom njegovog prethodnika 26Al u
inkluzijama. Stoga se smatra da je takav meteorit formiran u zvezdanim nebulama pre nego što
se 26Al raspao. Ovi fragmenti se smatraju jednim od najstarijih objekata u Sunčevom sistemu te
su u njima sadržani podaci o ranoj istoriji svemira.
Uobičajeno je da se prikazuje 26Mg / 24mg u poređenju sa odnosom Al / Mg. Na skali
izohronog datiranja, odnos Al / Mg se prikazuje u vidu 27Al / 24mg. Ugao izohrone linije ne
ukazuje na značajniji pokazatelj starosti, ali pokazuje početni odnos 26Al / 27Al u uzorku kada
su se sistemi odvojili od zajedničkog ishodišta.
Ime metala magnezijuma podstiče od starogrčkog naziva za distrikt u Tesaliji zvani
Magnezijuma. Naziv mu je u vezi sa magnetitom i manganom koji takođe potiču iz ovog
područja, a danas označavaju sasvim druge s upstance. Godine 1618. farmer u Epsomu u
Engleskoj je pokušao da napoji krave vodom iz jednog izvora. Međutim, krave su odbile da piju
tu vodu zbog njenog gorkog ukusa, a farmer je primetio da voda zaceljuje rane i povrede.
Supstanca je postala poznata kao Epsom so, a njena slava se proširila. Kasnije je supstanca
identifikovana kao nehidratizirani magnezijum-sulfat MgSO4 · 7 H2O.
Da je magnezijum poseban element prvi je utvrdio Joseph Black, a metal kakvog danas
poznajemo prvi je otkrio Hamfri Dejvi u Engleskoj 1808. godine. On je koristio elektrolizu
mešavine magnezijuma i živa oksida . Antoine Bussi je 1831. godine uspeo dobiti koherentni
oblik magnezijuma. Davi je predložio da se ovaj element nazove Magnija , međutim danas se
koristi naziv magnezijum.
Magnezijum je osmi najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori po masi i deli sedmo mesto sa
gvožđem po molarnosti. Može se naći u većim količinama u obliku magnezita, dolomita i drugih
minerala i u mineralnim vodama gde je magnezijum rastvorljiv. Iako je prisustvo magnezijuma
dokazano u preko 60 minerala, isplati komercijalno eksploatisati samo iz dolomita, magnezita,
brucita, karnalit, talka i olivina.
7
reaguje sa vodom pri sobnoj temperaturi gradeći hidroksid, mada se ta reakcija odvija daleko
sporije nego kod kalcijuma. Kada se potopi u vodu, na površini magnezijuma pojavljuju se
mehurići vodonika, mnogo brže ako je magnezijum u prahu. Na višim temperaturama, reakcija je
mnogo brža. Sposobnost magnezijuma da reaguje sa vodom može biti iskorištena za proizvodnju
energije i pokretanje mašina na bazi magnezijuma. Magnezijum reaguje i egzotermicke sa
većinom kiselina, poput hlorovodonične kiseline (HCl). Kao i sa aluminijumom, cinkom i
mnogim drugim metalima, reakcija sa hlorovodoničnom kiselinom daje hloride metala i otpušta
vodonik kao gas.
Magnezijum je izuzetno zapaljiv metal, iako ga je lahko zapaliti ako je u obliku praha ili izrezan
u tanke pločice, mnogo teže ga je zapaliti u obliku većeg, kompaktnijeg predmeta. Jednom
zapaljen, vrlo teško se može ugasiti, a može da gori iu atmosferi azota (stvarajući magnezijum
nitrid), ugljenik-dioksida (dajući magnezijum oksid i ugljenik) te u vodi (dajući magnezijum
oksid i vodonik). Ova osobina se koristila u zapaljivom oružju u Drugom svetskom ratu, naročito
u zapaljivim avionskim bombama. Jedina odbrana od požara kod takve vrste bombe bila je
gašenje vatre suvim peskom da bi se onemogućio dotok kiseonika. Sagorevajuci u vazduhu,
magnezijum proizvodi bliješteći belo svetlo kao i snažno ultraljubičasto. Prah magnezijuma se
nekad koristio kao izvor osvetljenja u ranim danima fotografije. Kasnije, magnezijeve trake su se
koristile za električno pobuđivanje sijalica za bliceve. Prah magnezijuma se koristi za
proizvodnju vatrometa te za signalne pomorske baklje gde se traži blestava bela svetlost.
Temperatura plamena magnezijuma i njegovih legura može dostići oko 3100 ° C, ali je
visina koju dostiže plamen iznad gorućeg metala obično manja od 300 mm. Magnezijum se
može koristiti i kao izvor paljenja termita, mešavine aluminijuma i praha gvožđe oksida koji je
drugim načinima vrlo teško zapaliti. Ova osobina magnezijuma se manifestuje zbog velike
specifične toplote magnezijuma, po čemu je četvrti među metalima.
1
Jedinjenja magnezijuma su uglavnom u obliku belih kristala. Većina ih je rastvorljiva u vodi,
kojoj magnezijum ion Mg2 + daje kiseli, opor ukus. Manje količin e rastvorenih jona
magnezijuma doprinose oporosti i ukusu prirodnih voda. Joni magnezijuma u većim količinama
su jonski laksativi, a ponekad se u ove svrhe koristi i magnezijum-sulfat (poznat i kao epsom so).
Takozvano mleko.Magnezijum je vodena suspenzija nekog od malobrojnih nerastvorljivih
magnezijevih spojeva, magnezijum hidroksida. Svoj naziv duguje nerastvoreni česticama koje
zbog kojih izgleda poput mleka. Mleko Magnezijum je blaga baza koja se često koristi kao
antacid sa laksativnim propratnim efektima. Kationi Mg2 + spadaju u V analitičku grupu
katjona.
1
Hrvatska enciklopedija (LZMK), Broj 6 (Kn-Mak), str. 761. Za izdavača: Leksikografski zavod
Miroslav Krleža, Zagreb 2004.g.
