VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU
STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG
SAOBRAĆAJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: DINAMIKA MOTORNIH VOZILA
TEMA:
Određivanje brzine zanošenja i prevrtanja
motornih vozila
Profesor:
Student:
Tomislav Marinković
Aleksandar Jovanović BDs 15/16
SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................ 2
1.1 CILJ I ZADACI ............................................................................................ 2
1.2 KORELACIJA SADRŽAJA .......................................................................... 2
2. METODE ....................................................................................................... 2
3. KRETANJE VOZILA U KRIVINI .................................................................... 3
3. 1. Elementi vožnje u krivini i sličnim saobraćajnim situacijama .................... 4
3. 1. 1. Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i leva) ...................... 5
3. 1. 2. Postupak nepravilnog savladavanja krivine (desna i leva) ................. 7
3. 1. 3. Postupak pravilnog savladavanja oštre krivine (desna i leva) ............ 8
3. 1. 4. Postupak nepravilnog savladavanja oštre krivine (desna i leva) ........ 9
3. 1. 5. Postupak pravilnog savladavanja »S« krivine .................................. 10
3. 1. 6. Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanošenju ..................... 11
3. 1. 7. Savladavanje krivine stepenastim postupkom .................................. 12
3. 1. 8. Određivanje brzine zanošenja i prevrtanja vozila............................... 12
4. ZAKLJUČAK ............................................................................................... 12
5. LITERATURA ............................................................................................. 12
1
3. KRETANJE VOZILA U KRIVINI
Pri vožnji u krivini, pored sila koje deluju i pri vožnji na pravcu, na vozilo
deluje i bočna, tzv. centrifugalna sila.
Intenzitet delovanja tih sila srazmeran je kvadratu brzine, a obrnuto
srazmeran poluprečniku krivine. To znači, ako je brzina kretanja veća, biće i sila
znatno veća.
Stabilnost vozila u krivini posmatra se kao:
-
mogućnost prevrtanja, i
-
mogućnost klizanja vozila, tj. da se vozilo zanosi na kolovozu.
Većina vozila konstruisana je tako da je odnos momenta nestabilnosti i
momenta stabilnosti takav da će se vozilo pre zanositi - klizati nego što će se
prevrnuti. Kod teških vozila, a posebno u kod natovarenih u visinu, moment
nestabilnosti može prevladati moment stabilnosti i može doći do prevrtanja.
Da bi se poboljšali uslovi stabilnosti, u krivinama se put naginje prema
sredini krivine, a taj poprečni nagib kolovoza povećava stabilnost prolaza vozila.
Ako su bočne sile velike, a sila prianjanja na kolovozu nedovoljna, što se
dešava npr. na klizavom kolovozu, one mogu prevladati silu vođenja i dolazi do
bočnog klizanja vozila. Do klizanja ne dolazi na obe osovine istovremeno, a to u
velikoj meri zavisi od rasporeda težine u vozilu, vrste pogona, stanja
pneumatika, konstrukcije oslanjanja, ogibljenja i drugih činilaca.
Prema ponašanju u krivini razlikuju se tri grupe vozila.
Prva grupa obuhvata ona vozila kod kojih dolazi prvo do klizanja prednje
osovine, i to u trenutku ulaženja u krivinu. To su sva vozila koja imaju težište
postavljeno napred, dakle, koja imaju i pogon na predne točkove. Takva vozila
su nestabilna pri ulasku u krivinu, dok se kroz sredinu krivine i na izlasku
ponašaju stabilno. Ako dođe do klizanja prednje osovine, potrebno je tzv.
»dodavanje volana«, tj. još više skrenuti upravljač prema sredini krivine.
Uz dodavanje snage (gasa) vozilo s prednjim pogonom u krivini klizi
prednjim delom prema rubu krivine. Oduzimanjem snage može se zaustaviti
klizanje prednje osovine vozila i dovesti do zanošenja zadnje osovine u krivini.
Redovno se vozila s prednjim pogonom ponašaju relativno stabilno, i ako vozač
ne obavlja nikakve korekcije upravljačem, akceleracijom ili deceleracijom
(kočenjem).
Ako pak vozilo ima motor napred, a pogon nazad, pri brzom ulasku u
krivinu najčešće dolazi (na ulasku u krivinu) do klizanja prednje osovine, a pri
izlasku do klizanja zadnje osovine. To klizanje posebno se pojačava ako se
dodaje snaga i grubo menja nivo prenosa. U tom slučaju pogonske i kočne sile
na zadnjoj osovini dovode do gubitka sila vođenja, s tendencijom da prokliže u
pravcu spoljnog ruba krivine. To izbacuje vozilo iz pravca pa takvu vrstu klizanja
vrlo često ne može smiriti prosečan vozač.
3
Slika 1. Sile koje deluju na vozilo u krivini:
a-opštii slučaj u razmatranju, b -
granična brzina kretanja vozila kroz horizontalnu krivinu.
Prema tome, vozilo neće izaći iz krivine ako je sila inercije pri određenoj
brzini u krivini manja od sile trenja koja se pojavljuje između pneumatika i
kolovozne površine.
Granična brzina, pri kojoj još nema zanošenja, dobija se iz vrednosti
radijalne (centrifugalne) sile inercije i sile trenja. Ako je sila inercije za određenu
krivinu veća od sile bočnog trenja, vozilo se ne može kretati po određenoj
putanji nego kontinuirano klizi prema spoljnoj strani krivine.
3. 1. Elementi vožnje u krivini i sličnim saobraćajnim situacijama
Krivine su opasna mesta i predstavljaju opasnost za vozače, jer u njima
deluju radijalne sile inercije koje mogu izbaciti vozilo sa kolovoza. Na vozilo koje
se kreće u krivini uz ostale sile deluje i dodatna sila kao komponenta
rezultirajuće sile inercije koju nazivamo centrifugalnom silom. Ta dodatna sila
vuče vozilo prema spoljnom rubu krivine. Kad centrifugalna sila naraste do te
mere da postane veća od sile koja prihvata vozilo uz kolovoz - sile prianjanja,
tada će vozilo »izleteti« iz krivine ili će se prevrnuti.
Sila prianjanja deluje poprečno na smer vožnje, tj. suprotno od smera
centrifugalne sile koja teži da odvuče vozilo od središnje tačke krivine. Zapravo,
sila prianjanja može se nazvati i centripetalnom silom ili silom bočnog trenja.
Što je manja vrednost centrifugalne sile koja pri vožnji u krivini ometa bočne sile
što vode točkove vozila, toliko je sigurnija vožnja u krivini. Svaka promena
brzine kočenjem ili ubrzavanjem, odnosno naglo menjanje smera uslovljavaju
ometajuće sile koje nepovoljno deluju na prianjanje pneumatika na kolovoz.
Pravilnim postupkom u mimoilaženju u krivini osigurava se približavanje
motornih vozila jednog drugome iz suprotnih smerova tako da se svaki
pridržava svoje putanje kretanja, pravilno zauzete već pri ulasku u krivinu..
Nepravilnim ulaskom u krivinu postaje opasno i mimoilaženje, a i završetak
celog manevra prolaska kroz krivinu. Zato je veoma bitno da se prolaženje kroz
krivinu obavi pravilno odabranim postupkom, koji će omogućiti maksimalnu
sigurnost uz optimalno korištenje cele širine kolovozne trake (sl. 2.a). Na slici
2.b. prikazan je postupak savladavanja krivine. Pri upravljanju motornim vozilom
često može doći do njegovog zanošenja, bilo pri nepravilnom prolasku kroz
krivinu, bilo zbog drugih uticaja, kao što su klizav kolovoz naglo zakretanje
upravljača, kočenje s blokiranim točkovima i dr. Zato je potrebno upoznati
postupke kočenja u krivini i postupke upravljanja motornim vozilom pri
zanošenju.
4
