УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ
Мастер студије
Студијски програм:
ЗАШТИТА НА РАДУ
Предмет:
ОДРЖАВАЊЕ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА
ОДРЖАВАЊЕ ДИЗАЛИЦА
-семинарски рад-
Предметни професор Студенти:
Др Жарко Јанковић, ред.проф.
Стефан Панчић, бр. индекса М13123
Маја Тошић, бр. Индекса М13118
Ниш, 2014.
Садржај:
Увод
1.Циљеви одржавања………………………………………………..………………………..4
2.Методологија одржавања…………………………………………………………………..5
2.1.Корективно одржавање………………………………..…………………………….5
2.2.Превентивно одржавање……………………………..……………………………...6
2.3.Одржавање према поузданости………………………..……………………………7
2.4. Тотално одржавање……………………………………………...…………………..7
2.5.Одржавање према резултатима рада………………………………………………..7
2.6.Одржавање на бази ризикa………………………………………...………………...7
2.7.Трошкови одржавања…………………………………………….…………………8
3.Упутство за одржавање………………………………………………………………….....9
3.1.1.Провера баждарености вентила , уређаја за спречавање преоптерећења и
редоследа телескопирања........................................................................................................9
3.1.2.Провера чистоће уља и ефикасност пумпе....................................................9
3.1.3.Замена улошка филтера...................................................................................9
3.1.4.Уградња црева..................................................................................................10
3.1.5.Провера нивоа уља у механизму за обртање................................................11
3.1.6.Замена уља у механизму за обртање……………………………………….12
3.1.7.Провера затегнутости клизача механизма за обртање…………………….12
3.1.8.Провера степена похабаности клизача телескопирајуће стреле………….13
3.1.9.Замена клизача телескопирајуће стреле……………………………………14
3.2.1.Замена чауре лежаја стуба…………………………………………………..14
3.2.2.Провера стања заварених веза……………………………………………....14
3.2.3.Подмазивање…………………………………………………………………...15
3.2.4.Шема подмазивања…………………………………………………………..15
3.2.5.Подмазивање горњег лежаја стуба………………………………………….17
Закључак
Литература
2
1.Циљеви одржавања
Техничко одржавање система (машина и постројења) представља скуп
поступака и активности чија је сврха спречавање појаве стања у отказу (или у застоју),
као и враћање система по појави стања у отказу (или појави отказа) поново у стање у
раду (у радно способно стање), у што краћем времену и са што мањим трошковима,
у датим условима околине и организације рада.
Техничко одржавање система (или одржавање система) обухвата мере које
задиру у подручје произвођача и корисника техничког система (машине). Основни
задаци одржавања почињу пројектовањем, конструисањем и израдом техничких
система који треба да имају повољну карактеристику трошења, која треба да
умањује и успорава процес хабања и трошења, повисује ниво експлоатационе
поузданости (вероватноћу исправног рада) у раду и продужава животни циклус
система.
Процес трошења (хабања) система је један од узрока да одржавање мора
постојати у животном циклусу система. Произвођач система мора водити рачуна да
трошење буде у границама пројектованог, а корисник да услови трошења за време
процеса експлоатације што мање дођу до изражаја.
Сврсисходност одржавања се може до краја сагледати само кроз ефективност
основног процеса производње, да трошкови одржавања и трошкови због застоја у
производњи буду што мањи, квалитет производа што виши а продуктивност
производње што већа.
4
2.Методологија одржавања
Основни прилази
Данас у свету постоји неколико приступа систему одржавања, међу којима се
издвајају:
- Корективно одржавање,
- Превентивно одржавање,
- Одржавање према стању,
- Одржавање према поузданости,
- Тотално одржавање,
- Одржавање на бази ризика
Поред ових прступа поједини аутори или компаније помињу и друге који се у
суштини сви односе на превентивно одржавање. Обично им дају посебне називе
како би показали оригиналност приступа. Такође већина ових методологија
предвиђа примену техничке дијагностике.
Одлуке о одржавању се доносе после детаљног изучавања свих особина
система који се одржава, тј. на бази познавања свих његових карактеристика и
особина, а посебно карактеристика поузданости, или се одлучује на бази сталног
и широког увида у тренутно стање система који се одржава, посебно са
становишта успешности извршавања његових задатака, тј. ефеката који се остварују
његовим радом и коришћењем.
2.1.Корективно одржавање
Код корективног одржавања допушта се експлоатација механичког система до
појаве отказа. Ова метода одржавања не предвиђа претходне прегледе и праћење
система,али је пожељно да се увек сигнализира почетна фаза отказа и приступи
његовом отклањању. Корективно одржавање има задатак да технички систем из стања
"у отказу" доведе у стање "у раду" при чему се елемент или склоп који је отказао или
поправља или замењује новим.
Велики недостатак корективног одржавања је нарочито изражен у производним
системима где је присутна већа количина производне опреме, односно, тамо где може
5
