Diplomski
rad
4
Teroriza
m
1. POJAM I DEFINICIJA TERORIZMA
Termin terorizam ima u osnovi latinski izraz teror (terror, terroris = užas, veliki strah) koji
vodi poreklo od indoevropske reči ter, uključiv i njenu metataksičku varijantu tre. Smatra se da
isti koren imaju i izrazi: terrible (užasan), deterrent (zastrašivanje, zastrašujući), turmoil (nemir,
metež), tremble (drhtanje), tremor (potres, drhtanje), u našem jeziku tresti se, trema, kao i mnogi
drugi.
3
Savremena nauka ulaže velike napore da ponudi opšteprihvatljivu definiciju terorizma.
Međutim, i pored toga što terorizam predstavlja pravu pošast savremene civilizacije, politika
mnogih moćnih država odlaže definisanje savremenog terorizma. U pitanju su dvostruki
standardi, kada neke države koriste terorizam tj. planiraju bez angažovanja sopstvenih vojnih
snaga izazvati sukobe i nestabilnost u regionima. U pojmovnom određenju savremnog
terorizma prisutne su akademske i administartivne definicije. U rečniku francuskog jezika,
terorizam se tumači kao ''skup akata nasilja koje neka politička organizacija vrši da bi uticala na
stanovništvo i stvorila neku klimu nesigurnosti.''
4
U rečniku engleskog jezika terorizam se precizira kao ''metod vladavine ili
suprotstavljanja nekoj vladi koji pokušava da prouzrokuje strah.''
5
U rečniku italijanskog jezika terorizam se predstavlja kao ''sredstvo ekstremnog i
ilegalnog nasilja u političkoj borbi.''
6
Na primer, R. Lemkin (Raphael Lemkin)
7
određuje terorizam kao umišljenu upotrebu
bilo kakvog sredstva kojim može da se stvori opšta opasnost (danger commun). Ta opšta
opasnost je u stvari opasnost koja preti interesima više država ili njihovim građanima. Ovaj
autor smatra da se terorizam u najširem smislu sastoji od zastrašivanja ljudi izvođenjem nasilnih
radnji.
V. Laker (Walter Laqueur), nekadašnji direktor londonskog Instituta za savremenu
istoriju je izbrojao ukupno 109 definicija terorizma u periodu od 1963. do 1981. godine,
8
a do
danas ih ima mnogo više. Neuspeli pokušaji da se utvrdi svima prihvatljiva definicija veoma su
brojni. On smatra da je terorizam doprinos postizanju političkog cilja nelegalnom upotrebom
sile, kada su meta nevini ljudi.
K. Tomaševski smatra da se ''pojmom terorizma obuhvataju različiti akti nasilja i
ugrožavanja ljudskih prava i ljudskih života, kao i javnih, odnosno zajedničkih i individualnih
dobara.
3
Radoslav Gaćinović, ''Terorizam u političkoj teoriji'', Srpska politička misao br. 2/2010, str. 181, Institut za
političke studije, Beograd, 2010.
4
Dictionnaire de la langue francais pae Paul Raubert, redaction dirig, par A. Reyet, J. ReyDebove, Paris, 1979)
5
he Random Hause Dictionary of the English language, The Unabridged Edition, Edit, Director S. B. Flaxner, New
York, p. 1.466.
6
Il grande Dizionario Garzanti dela lingua italiana, l`opera e stata reallazzata dalla Redazioni, dirette du Lucio
Felici, Milano, 1989, p. 2006; E. Palazzi, Dizionario della lingua italiana, Garzanti, Milano, 1965.
7
R. Lemkin, Faut il un nouveau deit de droit gens nomme terrorisme, Revue de droit penal et criminologie, Belge,
br. 13/1933, str. 900–901.
8
Laqueur Walter: ''Retlections on terrorism'','' Foregin Afais'', 1986.
Diplomski
rad
5
Teroriza
m
U tom mnoštvu i raznolikosti akata koji se podvode pod pojam terorizma, ostaje deo
razloga zbog kojih nije mogla biti utvrđena jedna sveobuhvatna i opšteprihvatljiva definicija
terorizma.'' No, važniji razlog neuspeha pokušaja da se postigne saglasnost oko definisanja
terorizma treba tražiti u činjenici da je terorizam uvek politički motivisan.
9
P. Vilkinson (Paul Wilkinson) koristi sintagmu politički terorizam; za njega pored
političkog postoji i kriminalni terorizam, koji se određuje kao ''sistemsko pribegavanje teroru u
cilju sticanja privatne materijalne dobiti.''
10
Međutim, ovaj autor nije napravio jasnu distinkciju
između terorizma i kriminala, pa je problem još više zamagljen i ova definicija nije u funkciji
naučnog provirivanja u dubinske dimenzije terorizma kao preduslov za pokušaj uspešnog
definisanja ovog problema.
V. Šrojder (Willemijn Schreuder) prihvata definiciju datu u Vebsterovom
univerzitetskom rečniku (1981), gde je terorizam definisan kao sistematsko korišćenje terora
kao sredstva zastrašivanja, a teror je nasilje izvršeno od grupa u nameri da se zastraši
stanovništvo ili vlada radi odobrenja njihovih zahteva.
11
Bez obzira na to što je definicija data u
uglednom univerzitetskom rečniku, osnovni propust u definiciji je poistovećivanje terorizma i
terora, što se u definisanju terorizma mora izbeći, jer vlada se ne zastrašuje primenom terora,
već obrnuto, vlada uz primenu terora zastrašuje sopstveno stanovništvo.
G. Bothol (Gaston Bouthoul) je zapisao: ''Na terorizam su veoma uticale intelektualne i
doktrinarne ideje. U istraživanju njegovih motiva može se otkriti promenljivi nivo ideoloških
vrednosti. Jedan za drugim, ideološki trendovi su se oslobodili serije terorističkih nasilnih
postupaka čije je opravdanje saglasno aktuelnom mišljenju koje je zasnovano na patriotizmu,
nacionalizmu, rasizmu, kulturnoj netoleranciji, religioznom fanatizmu i političkoj dogmi.''
12
M. Krenšo (Martha Crenshaw) smatra da se terorizam ne može definisati ako se ne
analizira sam akt terorizma, njegov cilj i šanse za uspeh. Za Krenšovu terorizam predstavlja
društveno i politički neprihvatljivo nasilje upereno protiv nevinih ljudi da bi se postigao
psihološki efekat.
13
R. Krelinsten (Ronald D. Crelinsten) definiše terorizam kao formu političke
komunikacije. Preciznije, to je namerno korišćenje nasilja ili pretnje nasiljem koje treba da
izazove stanje straha (ili terora), dok su zahtevi za popustljivost usmereni prema drugoj grupi
meta. Izazvani teror je sredstvo pomoću kojega se izaziva popustljivost ili poslušnost. Obično,
sprovođenje nasilja ili pretnja nasiljem usmereni su na jednu grupu meta (žrtve), dok su zahtevi
za popustljivost usmereni prema drugoj grupi meta. Dakle, i ovde se govori o trostrukom
odnosu između terorista i dve različite grupe meta. Što se tiče poslušnosti, ona se izaziva ili
održava kod jedne grupe meta, dok ona oslabi kod one grupe meta od koje se zahteva
popustljivost, kao i kod drugih grupa koje teoristi smatraju svojim neprijateljima.
Bez obzira na to o kakvom cilju se radi, svaki terorizam je stvoren da utiče, na jedan ili
drugi način, na odnose između ljudi, pojedinaca ili grupa. Kad se sve sabere, dolazimo do
zaključka da je terorizam taktika upotrebe ili pretnja nasiljem koja ima komunikativnu svrhu.
Kako i zašto se koristi, zavisi od konteksta.
14
9
Katarina Tomaševski, ''Izazov terorizma'', NIRO Mladost, Beograd, 1983. godine, str. 13– 22.
10
P. Wilkinson:''Political terrorism'', New York, Halsted Press, 1974.
11
Willemijn Schreuder, International Legal Measures Against terrorism: ''Leiden Journal of International Law,''
1988, p. 52
12
Gaston Bouthoul, Definitions of Terrorism; International Terrorism and World Security; David Carlton and
Carlo Schaerf, Groom Helm, London, 1975, str. 52.
13
Džonatan R. Vajt, Terorizam, Alexandria Press, Beograd, 2004, str. 10. 16
14
Ibid.
Diplomski
rad
7
Teroriza
m
2. POJAM TERORIZMA I SAMOUBILAČKOG TERORIZMA
Savremenu bezbednosnu stvarnost s početka XXI veka obeležavaju surovi i teški oblici
primene nasilja u političke svrhe i na nacionalnom i na međunarodnom planu. Uz unutardržavne
(unutrašnje) etnički i verski motivisane nasilne sukobe, svetsku scenu u poslednjih desetak
godina obeležilo je snažno bujanje terorizma koji je, zajedno sa sukobima, transnacionalnim
kriminalom i širenjem oružja za masovno uništenje, postao globalna pretnja bezbednosti.
Međutim, terorizam kao jedan od najznačajnijih društvenih, pre svega socioloških i političkih
fenomena, nije produkt sadašnjeg doba, njegovo javljanje kao metoda i taktike političke borbe
vuče korene još iz antičkog doba. Ovo se posebno odnosi na samoubilačke napade kao način
izvršenja terorističkih akata, što upućuje na zaključak da je upravo samoubilački terorizam
jedna od najstarijih terorističkih taktika, koja podrazumeva žrtvovanje života pojedinaca u
terorističke svrhe.
Terorizam kao društveni i politički fenomen do danas nije jedinstveno definisan iz
mnoštva razloga. Uopšteno govoreći, ono što se obično smatra terorizmom podrazumeva
upotrebu ili pretnju upotrebom nasilja da bi se postigao određeni politički cilj
19
.
Osnovna odlika većine istraživanja terorizma je odsustvo jedinstvene definicije iz
mnoštva razloga jer se radi o izuzetno šarolikom i teško definišućem fenomenu. Razlozi za to su
veoma složeni i različiti. Ipak, može se reći da je osnovni zadatak da se utvrdi precizan
metodološki i konceptualni okvir koji može obezbediti da se priroda i suština terorizma što
svestranije sagleda
20
.U tom cilju, Charles Kegley
21
predlaže tri osnovna zadatka u analizi
terorizma: njegov opis (
description
), objašnjenje (
explanation
), i predlog mera (lekovi) za
njegovo suzbijanje (
prescription
), odnosno, utvrđivanje pojma i gradivnih elemenata terorizma;
uzroka koji određene entitete navode da svoje ciljeve nastoje ostvariti (i ostvaruju) terorističkim
aktima, i utvrđivanje mera (preventivnih i represivnih) kojima se može suzbiti terorizam na
globalnom planu.
Kao vrsta političkog nasilja, terorizam je fenomen koji razgrađuje fundamentalne
moralne vrednosti i sukobljava ne samo osobe i društva povezana sa terorističkim aktivnostima
nego i same moralne vrednosti i preko njih ukupan lični i socijalni život
22
.
Određenje pojma
samoubilačkog terorizma
(
suicide/suicidal terrorism
) je složeno i
teško teorijsko pitanje kao i određenje pojma terorizma uopšte, pre svega zbog još većih razlika
i neslaganja u pogledu utvrđivanja njegovih ključnih elemenata i karakteristika nego što je to u
slučaju terorizma uopšte
23
.
19
Horgan, J. (2005). The Psychology of Terrorism. New York: Routledge.
20
Bajagić, M. (2007), Osnovi bezbednosti. Beograd: Kriminalističkopolicijska akademija.
21
Kegley, C. W. Jr. (ed). (2003). The New Global Terrorism: Characteristics, Causes, Controls, New Jersey: Prentice
Hall.
22
Ibid.
23
Žarković, Milan, Mladen Bajagić, Ivana Bjelovuk. (2010). Criminal Investigation Procedures on the Bomb Scene
in the Case of Suicide Terrorism Act. In The Eighth Biennial International Conference “Policing in Central and
Eastern Europe: Social Control of Unconventional Deviance", Conference Proceedings, Slovenia, Ljubljana:
Slovenia, Ljubljana: The Faculty of Criminal Justice and Security, September 22–24, pp. 113–115.
