Предмет: КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ 2
Професор: др. Милан Трифковић
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
Студијски програм: ГЕОДЕЗИЈА И ГЕОМАТИКА
ОДРЖАВАЊЕ ПРЕМЕРА У СТЕРЕОГРАФСКОЈ
ПРОЈЕКЦИЈИ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА
Abstract
У семинарском раду је приказано оснивање катастра у Србији, укључујући и
оне територије које су у прошлости биле у саставу других земаља. Дата је
анализа тадашњег премера. Приказани су законски прописи који су историјски
пратили катастар у Србији, а приказано је и стање премера у Аутономној
Покрајини Војводини. Извршена је анализа Аустро-Угарског премера и премера у
Гаус-Кригеровој пројкцији за подручје Војводине. На основу прикупљених
података приказано је стање Катастра у земљама Европске Уније и у земљама
у нашем окружењу са посебним освртом на одржавање премера у земљама
бивше Југославије. У семинарском раду је посебан аспект дат на стање и
одржавање премера у Служби за катастар непокретности Бела Црква.
Извршена је целокупна анализа одржавања премера у последњих тридесет
година. Табеларно је дат приказ свих решених предмета у последње четри
године и на основу њих дат закључак о стању катастра и одржавању премера
у СКН Бела Црка, као и смернице за даљи рад у циљу што квалитетнијег
пружања услуга.
СЕМИНАРСКИ РАД
Студент
:
Илић Зоран
бр.индекса О19
1
1.
Увод
Катастар земљишта је од свих врста катастара, најстарија службена евиденција о
земљишту, положају, површини, начину коришћења, бонитету земљишта, висини
катастарског прихода и о корисницима, односно поседницима земљишта, који је и настао
из одређених потреба управе, правосуђа и привреде (порез, регулисање имовинско-
правних односа на земљишту, статистике и сл.) [1]
Будући да су поједини делови Републике Србије у прошлости били у саставу различитих
држава, процес формирања катастра земљишта се одвијао у различитом временском
периоду и под различитим условима. Тако ће у раду бити приказан развој катастра у
Србији, са освртом на све делове садашње Србије које су у прошлости припадале другим
земљама. Даље је дат приказ законских прописа који су кроз историју земље пратили
оснивање и одржавање катастра.
Аспект је дат на премер у Аутономној Покрајини Војводини, с обзиром на више важећих
премера који су и дан данас у употреби на овом подручју. Оно што је интересантно за
овај рад је стари Аустро-Угарски премер, његово одржавање, раније и данас, па је он
опширније приказан. Дата је анализа и поступак одржавања премера у Европској унији и
земљама у окружењу. Сагледан је рад Службе за катастар непокретности Беле Цркве у
последњих тридесет година на решавању предмета у поступку одржавања премера и
изнета анализа рада. На крају су дати закључак и размишљања аутора о изнетој
проблематици.
Задатак овог рада је да се прикаже поступак одржавања премера у Стереографској
пројекцији на подручју општине Бела Црква.
2
1969.године Аустро-Угарска монархија уводи метарски систем мера. Исте године
Монархија започиње нови топографски премер за целу територију у размери 1:25000.
На територији уже Србије, јужно од река Дунава и Саве, први почеци спомињања
премеравања земљишта и опорезивања у односу на површину и квалитет самог земљишта
датира из 1837.године, када је о томе говорио кнез Милош Обреновић на Спасовској
Народној Скупштини у Крагујевцу. Сама потреба за регулисањем власничких односa, као
и потреба за планском уређењем градова доводи до формирања Геодетске службе у
Србији.
Први теренски радови које је Геодетска служба Србије обавила су за потребе израде
топографске карте у размери 1:300000 и то у периоду од 1868. до 1873. године.
Метар као основна јединица мере за дужине у о Европи почиње да се користи
1870.године, а у Србији пар година касније 1873.године. [4]
Прво катастарско графичко премеравање спроведено је 1890.године према прописима
Пруског катастарског правилника и то у селу Драгинцу општина Лозница, [4] а први
нумерички (такозвани нови премер) почео је 1918.године. Интезивни радови на новом
премеру дешавају се од 1929.године доношењем Закона о премеру и катастру земљишта.
Током 1930 и 1931.године настаје закон о Земљишној књизи, који треба да прати катастар
земљишта, али је та пракса устројена на само трећини територије земље.
Раздобље од 1929 . до 1941.године сматра се најинтезивнијим у погледу систематског
премера у тадашњој Југославији. Планови су израђивани у следећим размерама 1:2500 за
ванградски рејон, а за градове и насељена места 1:1000 и 1.500.
До 2. светског рата извршен је премер на површини од око 5.000 000 ха и то углавном за
подручије Србије. У послератном периоду радови на премеру почињу 1953. године, а
интезивирају се 1965. године доношењем Основног закона о премеру и катастру
земљишта и трају до данас.
Хронолошки катастарски премер у Србији можемо поделити на три раздобља и то:
1. Графички катастарски премер израђен до 1928године, за потребе опорезивања
2. Нумерички катастарски премер, најинтезивнији између 2 светска рата,
3. Фотограметријски катастарски премер карактеристичан за 70. и 80 године 20.века.
1. Графички катастарски премер (геодетски сто)
Премер овом методом се заснива на снимању детаља геодетским столом при чему се на
терену добија готов катастарски план. Овакви планови служили су за опорезивање и
4
далеко су били тачнији у ванградском рејону него у градском, из разлога што су се
градови насеља веома брзо развијала.
слика 1 (геодетски сто)
2. Први државни нумерички премер територије Републике Србије извршен је у
периоду од 1928. године до 1936. године. Ради се о државном премеру у Гаус-Кригеровој
пројекцији, где су детаљи снимљени класичним методама снимања детаља, поларном и
ортогоналном методом снимања. [10]
Катастарски планови израђени су у размери од 1:500 до 1:2500 и 1:5000, што је
зависило углавном од вредности земљишта, уситњености детаља, степена изграђености и
од саме конфигурације терена. Главне карактеристике овог премера су:
-
премер треба да да хоризонталну и вертикалну представу терена у државном
координатном систему.
-
Усвојена је Гаус –Кригерова конфорна пројекција, са зонама од 3 степена.
-
Методе снимања су биле: ортогонална, поларна -односно тахиметријска.
3. Катастарски премер применом аерофотограметрије је метода снимања из авиона.
Аерофотограметријска камера се уграђује у труп авиона, терен снима у редовима на
основу плана лета авиона, а добијени фотограметријски снимци морају садржати
одговарајући подужни и попречни преклоп. Након обраде снимака, унутрашње и спољне
оријентације, врши се дешифровање снимака, а касније и израда катастарских планова.
5
3.
Законски прописи о Катастру и
одржавања премера у Бившој Југославији и
Републици Србији
Евиденција права власништва на некретнинама код нас се повезује са укидањем
кметства и устројавањем катастра. У крајевима који су били у саставу тадашње Аустро-
Угарске монархије, кметство је укинуто 1849, док у крајевима који су били под Турском
влашћу тај период почиње од 1864.год. па траје до 1919. год. (на Косову и Метохији).
Први прописи који се односе на катастар донети су крајем 1855.године. Предвиђали су
само основне геодетске радове и односили се само на северни део наше земље, с обзиром
да је он био саставу других држава.
Први закон о катастру земљишта који се односи на целу територију Србији донет је
1928.године. Током 1930. и 1931. године доноси се закон о земљишној књизи. Након
Другог светског рата катастру се не придаје велики значај. Уредбом о катастру из 1953.
године и њеном допуном из 1956.године омогућено је стварање пописног катастра за целу
територију тадашње Југославије. На територији где није постојао катастар почиње се са
премеравањем земљишта и израдом катастарског операта.
Од 1965.године катастар земљишта се сматра основном евиденцијом о земљишту и
објектима. Доношењем Основног закона о премеру и катастру земљишта (Сл. Гласник
ФНРЈ 15/65). послови премера и катастра земљишта, као и њихово одржавање проглашени
су за послове од општег интереса за целу земљу. Поменути закон почео је да се примењује
1967. године , затим је мењан и допуњаван 1971.године.
Следећи у низу закона који који се доноси је Закон о премеру и катастру земљишта (Сл.
Гласник СФРЈ 16/1973), који суштински ништа не мења већ постојећи закон.
7
