1
UVOD
Sublata causa, tollitur effectus
„Uklanjanjem uzroka, posledice nestaju“
Održavanje tehničkih sistema obuhvata, u najopštijem smislu, sve postupke koji treba da se
preduzmu sa ciljem da tehnički sistem bude što duže u ispravnom – funkcionalnom stanju ili
drugim rečima, da tokom svog životnog ciklusa radi na potrebnom nivou pouzdanosti ,
produktivnosti i ekonomičnosti.
Osnovu zaštite od požara čini otkrivanje nastanka požara u što ranijoj fazi, blagovremeno
gašenje i ukoliko je potrebno, evakuacija. Neposredne štete i materijalni gubici zbog požara
eksponencijalno rastu sa proticanjem vremena od momenta otkrivanja i početka gašenja, a mogu
da dostignu katastrofalne razmere ukoliko sistem za zaštitu od požara ne funkcioniše u
potpunosti, tj. na zadovoljavajućem nivou pouzdanosti.
Najbitnija od svega je detekcija požara u njegovoj najranijoj fazi, koju postižemo sistemima za
dojavu požara, koje moramo permanentno unapređivati i usavršavati kako bi na što adekvatniji
način detektovali, a kasnije i suzbijali požare, štiteći time ljudske živote, materijalna dobra i
životnu sredinu.
2
1. OSNOVE SISTEMA ODRŽAVANJA
Sistem održavanja tehničkih sistema zauzima značajno mesto u koncepciji bezbednog rada.
Sigurnost, u najopštijem smislu, predstavlja sposobnost nekog enetiteta da ne izazove, pod
određenim uslovima, kritične ili katastrofalne događaje. Da bi se to postiglo, tehnički sistem
tokom perioda eksploatacije, mora da ispunjava predviđene funkcije zadovoljavajućim nivoom
pouzdanosti. Međutim, za razliku od drugih tehničkih sistema, kod kojih se nizak nivo
pouzdanosti funkcionisanja tkom eksploatacije manifestuje manjim obimom proizvodnje ili
nižim kvalitetom proizvoda, sistemi za zaštitu od požara imaju ulogu zaštite ljudskih života i
materijalnih dobara, što čini sistem održavanja posebno značajnim. Zaštita od požara se realizuje
kroz pravovremeno otkrivanje nastanka požara i blagovremeno gašenje i evakuaciju, a posledice
požara mogu da prouzrokuju velike materijalne gubitke. Iako su opšti koncepti i ciljevi sistema
održavanja tehničkih sistema u potpunosti primenljivi na sisteme za zaštitu od požara, sama
činjenica da je trenutak nastanka požara nemoguće predvideti, stavlja pred sistem održavanja kao
prioritetan zadatak obezbeđenje najvišeg nivoa pouzdanosti sistema za zaštitu od požara , tokom
celog životnog ciklusa.
Da bi se ispunio navedeni zadatak, pristup pri razvoju održavanja sistema za zaštitu od požara
treba da obuhvati izvore grešaka u svim fazama razvoja i eksploatacije sistema koji za posledicu
mogu da imaju otkaze, počev od definisanja i projektovanja, preko razvoja prototipa, izrade i
instaliranja, do eksploatacije sistema.
Razvoj elektronike i tehnologije u celini, izmenio je između ostalog i karakteristike ne samo
požarne signalizacje, nego i svih sistema za zaštitu od požara. To ima za posledicu da se pojam
održavanja širi u smislu da postaje proces koji omogućuje upravljanje celokupnim tehničkim
stanjem i pouzdanošću celog sistema počev od projektovanja kroz ceo životni ciklus, a u cilju
povećavanja pouzdanosti funkcionisanja sistema zaštite od požara.
Održavanje tehničkih sistema, pa i sistema za zaštitu od požara, može da se razlikuje u manjoj ili
većoj meri, ali njegova globalna struktura je jasno definisana. Ona obuhvata pre svega
koncepciju održavanja koja u suštini predstavlja vremenski trenutak u kome se donosi odluka od
4
2. SISTEMI ZA OTKRIVANJE I DOJAVU POŽARA
Alarmni sistemi koji obuhvataju sisteme za otkrivanje i dojavu požara su sistemi koji rade u
realnom vremenu i pripadaju klasi merno-informacionih sistema. Komponente sistema za
otkrivanje i dojavu požara definisane su standardom JUS (SRPS) N.S6.200 iz 1985. godine.
Ovaj standard definiše samo opšte pojmove i daje definicije elemenata sistema, ali ne i na način
na koji se elementi sistema postavljaju i koriste. Standardom su obuhvaćeni elementi sistema za
automatsko otkrivanje i dojavu požara, koji su namenjeni za primenu u zgradama, a standard
može da posluži kao osnova za određivanje elemenata svih drugih tipova alarmnih sistema ili
sistema za monitoring.
Sistem za otkrivanje i dojavu požara obuhvata:
-
Javljače (detektore) veličina koje se nadgledaju,
-
Uređaje za nadzor i upravljanje,
-
Elemente za signalizaciju i alarmiranje (interna – svetlosna i zvučna indikacija, spoljna –
poziv vatrogasnoj brigadi i policiji, itd.),
-
Pomoćne uređaje.
2.1. DETEKTORI (JAVLJAČI) POŽARA
Prema standardu JUS (SRPS) N.S6.200 „požarni detektor (javljač) požara je deo sistema za
automatsko otkrivanje požara koji neprekidno ili u određenim vremenskim razmacima prati
odgovarajuće fizičke i/ili hemijske promene koje omogućavaju otkrivanje požara u prostoru koji
je pod kontrolom“.
