VII – ODRŽIV RAZVOJ I

SAOBRA

AJNA POLITIKA EU

20. ODRŽIVI

RAZVOJ

1972. godine, Rimski klub objavio je svoj izveštaj "Granice rasta." Iste godine održana je i

Konferencija o ljudskom okruženju u Štokholmu. Od tada do danas, rasprave o ugroženosti životne
sredine i njenom odnosu sa razvojnim ciljevima bili su preokupacija me

unarodne zajednice, a kulminaciju

su dostigle u Rio de Ženeiru, 1992. Godine (Liberatore 1993). Iako dokument usvojen u Štokholmu sadrži
uverenje da bi "menadžment životne sredine" mogao biti rešenje ekoloških problema, tokom slede

godina, umesto opšteg poboljšanja stanja životne sredine, situacija se pogoršala u globalnim razmerama. U
dugom vremenskom periodu, koncepti životne sredine i razvoja bili su smatrani kontrastima koje je
nemogu

e povezati. (Upitan da li ideja o održivom razvoju implicira "san koji povezuje stvari koje ne idu

zajedno," Stephan Schmidheiny, klju

na li

nost privrednog odseka UNCED-a, otvoreno je priznao: "Za

sada, to je istina."; citat u Woster-u 1993, strana 133).

Stoga, 1987. godine, osnovana je Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj Brundtland

komisija- nazvana po norveškom predsedniku vlade i predsedniku konferencije. Ova komisija uvela je
novi termin održivog razvoja, koji je trebalo da pomiri dva cilja. Održivi razvoj definisan je kao razvoj
koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija, bez ugrožavanja mogu

nosti budu

ih generacija da

zadovolje sopstvene potrebe." (WCED 1987, strana 43).

Lingvisti

ko poreklo ovog termina nalazi se u šumarstvu. U ovoj oblasti održivi razvoj zna

da se ne sme pose

i više drve

a nego što je posa

eno. Ovaj termin se po prvi put pojavljuje u politici

zaštite sredine u izdanju Me

unarodne unije za o

uvanje prirode, "World Conservation Strategy"

(Strategija o

uvanja sveta), 1980. godine. Zatim se ponovo pojavljuje 1981. godine u knjizi koju je

izdao Worldwatch Institute

"Building a Sustainable Society" (Izgradnja održivog društva), da bi,

kona

no, postao klju

ni pojam u izveštaju Brundtland komisije i bio dalje elaboriran u Myers-ovom

delu "Gaia: An Atlas of Planet Management" (Atlas planetarnog menadžmenta), objavljenog 1984.
Danas, pojam održivog razvoja stekao je auru univerzalnog magi

nog termina. Koriste ga sve

angažovane grupe, navodi se u razli

itim mišljenjima i ideologijama: industrijski predstavnici

zahtevaju "održivi ekonomski razvoj", zemlje Tre

eg sveta insistiraju na "održivom društvenom

razvoju, dok industrijski razvijene zemlje, sa svoje strane, pod održivoš

u podrazumevaju "održivu

ekološku zaštitu" i "održivo koriš

enje resursa."

Prema tome, kao najvažnije sredstvo za postizanje njihove verzije održivosti, privreda poziva

na ograni

enje vladinih intervencija, manje razvijene zemlje pozivaju na viši stepen ekonomskog

razvoja (pomo

i), a industrijske zemlje na ekološke zaštitne mere na globalnom nivou.

To što je održivost postala tako elasti

an pojam rezultat je i fascinantnosti termina i

injenice da se

može razumeti na više na

ina. S druge strane, on omogu

ava rasprave i pregovore izme

u strana, koje

bi, ina

e, teško našle zajedni

ko polazište (Redclift 1989). Stoga, održivi razvoj je postao "magi

pojam konsenzusa" (Worster 1993; strana 133).

Pošto je izveštaj Brundtland komisije, zapravo, kompromisni dokument, on sadrži niz

kontradiktornosti, a njihova sinteza se nastoji na

i pomo

u pojma održivosti. Na primer, za manje

razvijene zemlje, izveštaj sugeriše pove

an izvoz sirovina, dok za industrijalizovane zemlje predvi

manju potrošnju sirovina.

Bernd Baumgartl, Transition and Sustainability, KLI, London, 1997.

20. Održiv razvoj

148

Tako, prema izveštaju je mogu

e ujediniti cilj kontinuiranog razvoja svetske privrede, koji

uklju

uje i neizbežni kontinuirani porast koriš

enja primarnih resursa, i zahtev za ekološkom zaštitom.

Da bi se omogu

ilo biosferi da absorbuje efekte ljudskih aktivnosti, "tehnologija i društvena

organizacija mogu biti vo

ene i poboljšane na na

in koji bi otvorio novu eru ekonomskog razvoja, koji

je istovremeno i snažan i društveno i ekološki održiv." Me

utim, ulaze

i u detaljnija razmatranja,

izveštaj baca novo svetlo na proširenje pojma "održivosti." Razvoj je usmeren na ono što omogu

ava

ostvarenje "procesa promena u kojem eksploatacija resursa, usmeravanje investicija, orjentacija
tehnološkog razvoja i institucionalne promene jesu uskla

ene i ja

aju i sadašnje i budu

e potencijale

za zadovoljavanje ljudskih potreba i težnji." (WCED 1987. Strana 46). Ove promene impliciraju
proširenje sadašnjeg stava i vremenski i prostorno. Stoga, ekološki održiva politika proširuje okvire
kako nacije-države, tako i sadašnjeg društva.

Knjiga, koja je nastala u procesu priprema za konferenciju u Rio de Ženeiru, kao rezultat

saradnje me

unarodnih ekoloških nevladinih organizacija, definiše održivi razvoj kao "poboljšanje

kvaliteta ljudskog življenja u okviru nose

eg kapaciteta ekosistema (IUCN et al 1991., strana 10). Iako

nastoji da bude preciznija i insistira na kvalitativnim aspektima razvoja, umesto na kvantitativnim, ova
definicija tako

e ostavlja prostora za višestruka tuma

enja: i "kvalitet života" i "nose

i kapacitet" jesu

povezani termini, koji se mogu interpretirati i koristiti od strane razli

itih ideologija u skladu sa

njihovim ciljevima.

Najve

im delom, Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u

Riju bila je organizovana sa ciljem uskla

ivanja ovih razli

itih ciljeva. Ipak, održivost je, još uvek,

uglavnom prazna ljuska, koju korisnik mora ispuniti nedvosmislenim zna

enjem. Onako kako je

koriš

eno u Riju, održivost sadrži

etiri dimenzije:

−

društvena kompatibilnosti i pravi

nost,

−

ekonomski nose

i kapacitet,

−

ekološka otpornost i, kao

etvrta,

−

vremenska dimenzija.

Worster (1993) ispravno ukazuje da pitanje vremenske održivosti neke ljudske aktivnosti nije

ni postavljeno, a da ne govorimo o odgovoru i to uverljivom. Citiran je Marvin Harris ("Canibals and
Kings," 1977) i njegovo interesantno stanovište da je glavni pokreta

tehnoloških inovacija i

društvenih promena upravo neuspeh održivosti: "Da smo na po

eku istorije mogli posti

i savršenu

održivost, još uvek bi bili na stepenu lova i sakupljanja plodova" (Worster, 1993., strana 134).

Dok su prve dve kategorije deo tradicionalnog kreiranja politike, tre

a dimenzije prevazilazi

opseg preovladavaju

ih društvenih tržišnih ekonomija, a

etvrta podrazumeva da bi sve to moralo biti

dostupno u sadašnjosti, a bezbedno i vijabilno za budu

nost. Iako su ove

etiri dimenzije prevedene u

etiri sektora kreiranja politike, njihove posledice imaju zna

anje implikacije na druge sektore. Dalje

definicije doprinose da pravi

nost (imati glas i glasati), participacija, progres i,

ak, demokratija i

ljudska prava, postanu deo opštih ciljeva.

Društvena, ekonomska, ekološka i kompatibilnost orijentisana na budu

nost svih politika

mora se uzetu u obzir, ako se zaista želi da održivost bude i prakti

no primenjena. "The integration of

environmental policy in other areas in the European Union" (Integracija politike zaštite sredine u
druge politi

ke sfere u Evropskoj uniji), u skladu sa poslednjim Environemtnal Action Plan (Akcioni

plan zaštite sredine) (CEC 1992) jeste jedini primer takvih nastojanja. Sa potptisivanjem Mastriškog
ugovora, održivi razvoj je kona

no postao jedan od ciljeva nove Evropske unije (TEU, ART. 3k).

Njeni ciljevi, me

utim,

esto se suprotstavljaju razli

itim jakim lobijima, koji slede upravo suprotne

ciljeve i baziraju se na kratkim vremenskim okvirima.

Pokušaj prihvatanja održivog razvoja nedavno je preduzeo General Consultative Forum on the

Environment (Generalni konsultativni forum za životnu sredinu), koji je osnovala Komisija Evropske
zajednice, decembra, 1992. godine, sa ciljem da joj pomogne u sprovo

enju Petog akcionog programa

za životnu sredinu (CEC 1992.) i obezbedi savete i stavove o klju

nim strategijskim pitanjima. Forum

e se, tako

e, baviti ispitivanjem postoje

e i nove politike i procenom procesa koji vode ispunjenju

ciljeva, definisanim u razli

itim politi

kim deklaracijama i obavezama.

20. Održiv razvoj

150

specifi

noj formi, koncept relativne održivosti može se koristiti kao cilj za formulaciju relevantne

politike. U nemogu

nosti da se definiše univerzalno zna

enje "održivog razvoja," a da ne govorimo o

njegovom smislenom prevo

enju u politi

ke mere i implementaciju, više se ne postavlja pitanje da li

je održivi razvoj uopšte mogu

, ve

do koje mere je on izvodljiv u datom kontekstu.

U izveštaju Brundtland komisije, jedan isti "održivi razvoj" još uvek se želi posti

i na celoj

planeti. Ve

izme

u Severa i Juga, postoji uverljiva potreba za diferencijacijom njegovog zna

enja.

Ako se želi posti

i održivi razvoj, moraju se "prihvatiti razli

iti putevi" ka njegovom ostvarenju (Ekins

1993., strana 96). Iz tog razloga, u ovoj studiji se sugeriše da se mora dati definicija "po meri"
održivog razvoja u Isto

noj Evropi, imaju

i na umu specifi

ne uslove perioda tranzicije.

Ekomoski razvoj i zaštita životne sredine tako

e dobijaju posebno zna

enje u isto

no-evropskom

kontekstu. Istorijski jedinstvena situacija tranzicije od centralno planirane privrede ka tržišnoj
ekonomiji podrazumeva da odre

eni preduslovi i karakteristike koncepta koji je u pitanju nisu

primenjivi, dok bi neki ve

mogli postojati, a neki morali biti dodati opštoj definiciji. Pre pokušaja

definisanja održivog razvoja u isto

no-evropskom kontekstu, potrebno je detaljnije analizirati

specifi

no zna

enje koje ovaj pojam ima u razvijenim zemljama zapadnog sveta.

Održivi razvoj u razvijenim zemljama

U razvijenim zemljama, posti

i održivost podrazumeva druga

ije prioritete: postavljanje

ambicioznih ciljeva, vremenskih okvira i budžeta. Ovo

e biti uzrok

vrstih zahteva, koji mogu trajati

nekoliko decenija i povla

iti za sobom promene u na

inu života, kao i zna

ajne tehnološke inovacije.

Pre svega, održivost se ne

e mo

i posti

i ukoliko cilj održivog razvoja ne dobije prioritet u odnosu na

ukupni doma

i proizvod,

ak i onda kada su oni u sukobu (Ekins 1993., strana 94 i 96).

Uopšteno govore

i, održivi razvoj, ukoliko se želi posti

i, mora biti baziran na zna

ajnim

poboljšanjima u oblastima ekološka održivost i pove

an nivo svesti o odgovornosti za budu

generacije. U drugim sektorima, razvijene zemlje su ve

dostigle nivo, koji ne zahteva dalji "razvoj"

(demokratija, pravednost i ekonomski progres). Zaista, umesto daljeg razvoja ovih karakteristika,
potrebno je ponovo razmotriti njihovu upotrebljivost i meru do koje one mogu biti od pomo

i, ukoliko

se zaista želi posti

i održivi razvoj u budu

nosti (naro

ito u smislu ekonomskog progresa). Umesto

daljeg rasta, neophodno je smanjenje potrošnje u ovim zemljama.
Globalno posmatrano, strategija za održivost mora po

i od priznavanja primarne odgovornosti Severa

za sadašnju ekološku krizu, kao i njegovu rešenost da preduzme radikalne akcije da je razreši (Ekins,
strana 99).

Ogroman stepen promena, koje

e ozbiljno shvatanje održivosti zahtevati, predmet je studije

"Friends of the Earth" (Prijatelji Zemlje), sprovedene u Holandiji: ako su svim ljudskim bi

ima data

jednaka prava za konzumiranje resursa i zaga

enje životne sredine, pri

emu se zna da se ne smeju

pre

i ekološke granice Zemljinih ekosistema, Holandija bi trebalo da svoju potrošnju drasti

no smanji:

60% manje emisije CO2 (ugljen-dioksida), 50% manja potrošnja drveta i energije, 40% manje
koriš

enje vode. Dnevno sledovanje mesa trebalo bi smanjiti na 30 gr po glavi stanovnika, plus pola

litra mleka (FOE 1994). Li

ne restrikcije jesu jedan od glavnih preduslova za iniciranje ovog

preorjentisanja. Ukoliko se ikada dogodi, koherentna realizacija svih implikacija koje koncept
"održivosti" uklju

uje zahteva

e dug vremenski period. (Christoph Bals, u ovom kontekstu, naziva

razvijene zemlje "pravim zemljama u razvoju", jer je njihov deformisan i ekološki nezdrav razvoj
potrebno preorjentisati (Bals 1994, strana 6).

Održivi razvoj u manje razvijenim zemljama

U Evropi i Severnoj Americi, preduzeti su prvi koraci preko stvaranje strateških alijansi me

politi

arima, zaiteresovanim predstavnicima poslovnog sveta, nevladinih organizacija, crkava,

sindikata, novinara i akademija. Me

utim, za manje razvijene zemlje koje ozbiljno shvataju održivost,

ono zna

i i odricanje gotovo pedesetogodišnje razvojne retorike, izgra

ene na ideji postepenog

približavanja idealu zapadnja

kog razvoja. Ideja da je zaštita životne sredine "luksuz", mogu

jedino u

bogatim zemljama, i da, stoga, siromašne zemlje moraju "najpre" postati bogate, postaje diskutabilna.
Slediti primer zapada zna

i uništiti predmet svog teoretisanja o održivosti

priordne resurse. Mnogo

se toga tek mora u

initi da bi se pragmati

no razmišljalo o sveobuhvatnim konceptima, koji bi dali

VII – Održiv razvoj i saobražajna politika EU

151

prikaz velikih izazova održivosti. (Kriti

ki pogled na me

unarodni entuzijazam vezan za "održivost"

izražen je u ve

ini Sachs-ovih radova, 1993. godine. Jedan od primera jeste bavljenje potrebom za

interakcijom izme

u prirodnih i društvenih nauka, kao i studija o me

uodnosima izme

u sredine i

društva, oba vezana za razvijene i zemlje u razvoju, u projektu ORAGE, koji sprovodi French
Development Institute ORSTOM i University of Orleans, a koji je zapo

eo 1995. godine).

"Promene u životnoj sredini mogu imati duboke i zastrašuju

e implikacije na državne vo

e. Ovo se, u

još ve

oj meri, odnosi na vlade zemalja u razvoju, koje nemaju resurse za promovisanje pozitivne

politike za kontrolu degradacije." (Savaiano, 1994. strana 23).

Zemlje Tre

eg sveta, me

utim, imaju sasvim legitimne zahteve za svoj dalji razvoj.

Nedemokratski režimi, ubrzan populacioni rast i siromaštvo jesu pitanja koja moraju biti razrešena pre
nego što se bilo koji od drugih ciljeva razmatra. Jedino rešavanje ovih problema dozvoli

e i omogu

iti

zemljama Tre

eg sveta da uzmu u obzir i degradaciju životne sredine. Jedino to može u

initi mogu

uravnotežen i održiv razvoj na Jugu i to dvostrukim fokusiranjem na regeneraciju životne sredine i
oprezno sprovo

enu industrijalizaciju, uklju

uju

i i transfer najnaprednijih ekoloških tehnologija.

Održivi razvoj u Isto

noj Evropi

Pored

injenice da su obe, gore navedene, tvrdnje prili

no utopijske, razlike izme

u dva stava

postaju evidente pri detaljnijoj analizi. Isto važi i za Isto

nu Evropu.

Isto

no-evropski autori stavljaju akcenat na posebno zna

enje održivosti. Genov (1993., strana 7) kaže

da takav održivi razvoj "tako

e implicira i zna

ajnu promenu znanja, vrednosti i stavova." Za razliku

od manje razvijenih zemalja, Isto

na Evropa je, u razli

itim aspektima, "razvijenija." U suštini,

isto

no-evropske zemlje jesu industrijalizovane zemlje: one imaju uspostavljene, manje više

demokratske vlade; one se mogu oslanjati na obrazovano stanovništvo, koje

ine hiljade inženjera,

tehni

ara i nau

nika; njihov populacioni rast je negativan i, kona

no, one imaju bezbroj veza sa

zapadnim svetom, bilo ekonomskih, bilo poslovnih, kulturnih ili (preko svojih emigrana) ljudskih.
Uspostavljanje svih preduslova za održivi razvoj, potrebnih u mnogim manje razvijenim zemljama,
možda nije neophodno u Isto

noj Evropu, jer neki od njih ve

postoje.

Ipak, u mnogim aspektima, Isto

na Evropa ima iste probleme kao i manje razvijene zemlje.

Isto

na Evropa neme efikasne strukture za primenu zakona; ekološka svest je na niskom nivou;

ekonomski problemi rezultiraju u škrtim budžetima, gde se malo pažnje posve

uje ekološkim

troškovima; moderna tehnologija zaštite životne sredine nije dostupna, osim preko skupog uvoza iz
razvijenih zemalja. Kona

no, Isto

na Evropa ima i drugih problema, koji nisu prisutni u Tre

em svetu,

a koji su posledica opsežne industrijalizacije. U ovom kontekstu, njihovi problemi više podse

aju na

one sa kojima se suo

avaju razvijene zemlje, ali bez rastu

eg potencijala bogatih zemalja da ublaže

negativni uticaj na sredinu. Neki gradovi i industrijske zone su veoma zaga

eni; postoji visoka

zavisnost od energije potrebne za industiju, transport i doma

instva; rastu

a proizvodnja otpada

(naro

ito toksi

nog industrijskog otpada); opadaju

a poljoprivredna aktivnost; komunisti

ko nasle

ostavilo je neefikasne strukture i nedostatak ose

aja za vrednosti životne sredine; malo privatne

inicijative. Ako razvoj zna

i jedino pove

anje ukupnog doma

eg proizoda, pažnja i novac odlaze u

sektore gde je mogu

e posti

i razvoj i ostvariti profit. Oba ova pove

anja jesu kvantitativne prirode.

Ukoliko se razvoj shvata, kako Herman Daly (1990) kaže, kao "kvalitativno poboljšanje otvaranja
potencijala," put ka razvoju

e biti sasvim druga

iji.

Da bi se po

elo razmišljati o vrednosti održivog razvoja u Isto

noj Evropi, ilustrativno je

baciti pogled na program industrijskog razvoja od 33 ta

ke, koji je predložen na konferenciji održanoj

novembra, 1991. godine, u Zaborovu u Poljskoj, a koji je sponzorisala agencija Ujedinjenih nacija,
United Nations Development Program (UNDP). U ovom dokumentu postoje, zapravo, dve akcentovne
oblasti. Elaboriran uglavnom od strane ekonomskih stru

njaka, on sugeriše detaljnu, faznu šemu za

brzu ekonosku obnovu Isto

ne Evrope. Osnovni problem je nedostatak kapitala za investicije. Ova

analiza rentabilnosti je, stoga, usko povezana sa principom ekološke održivosti, jer osigurava
minimalne troškove za energetske potrebe, zaštitu prirodnih resursa, eliminaciju toksi

nih i opasnih

komponetni i visoku efikasnost reciklaže.

Njihovi argumenti uklju

uju zainteresovanost za kontinuiranu konkurentnost preko

mogu

nosti zaposlenja ili uskla

ivanje sa izvoznim tržištima, pri tom naglašavaju

i koristi od

VII – Održiv razvoj i saobražajna politika EU

153

održivosti, drugu potreba za preusmeravanjem i ja

anjem ekonomskog progresa.

Tržišni instrumenti

Kao rešenje za neadekvatno trošenje resursa životne sredine,

esto se predlaže plasiranje ekološke

robe na tržištu. "Pricing the earth" (Odrediti cenu Zemlji) (Daly & Towsend 1993) moglo bi biti na

in za

uvo

enje pažljivog koriš

enja resursa. Me

utim, ako se životna sredina tretira kao proizvod za tržište,

kojim se može trgovati, ljudi

e joj dati monetarnu vrednost. O

igledno, ova vrednost zavisi od njihovih

prihoda i "volje da plate". U industrijalizovanim društvima, prisutna su oba uslova, iako u ograni

enoj

meri. Druga

ije situacija javlja se kada se društvo bori sa velikim ekonomskim problemima.

U tom slu

aju, tržišna rešenja za ekološku krizu moraju biti bazirana ne samo na strani

ponude, ve

i na strani potražnje. Kada potencijalni kupci ne raspolažu neophodnom kupovnom mo

tržišna rešenja proizvode neravnopravan ishod (Benton/Redclift 1994., strana 76). Ovo je razlog zbog
koga tržišni pristup u zemljama ekonomske tranzicije može biti samo deo potrebnog politi

kog stava.

Kombinacija sa regulatornim pristupima je neizbežna.

Politi

ke mere

Ekološka održivost, me

utim, još uvek nije postala glavna politi

ka strategija. Sugerisani su

razli

iti pristupi reformi ili promeni sadašnjeg ekonomskog sistema, što otežava uklju

ivanje održivog

rezonovanja u poslovni ili politi

ki okvir. Ekonomisti koji se bave životnom sredinom koncentrisali su

se na ra

unovdstvo, da bi bili u mogu

nosti da navedu ekološke vrednosti kao resurse i kapital. (Daly

1989). Na sli

an na

in se o poreskim reformama raspravljalo u politi

kim debatama. Porez na emisiju

ugljen-dioksida prebacilo bi poresko optere

enje sa rada (ili radnih mesta) na u

eš

e resursa u

proizvodnji. Rudolf Scharping, u svojoj izbornoj kampanji za SDP Nema

ke, zastupao je takvu

reformu poreskog sistema, ali ga je Helmut Kohl porazio na nema

kim izborima, 1994. godine.

Kandidat za ameri

kog predsednika, Bill Clinton, tako

e je naglašavao neophodnost ekološke

reorganizacije poreskog sistema. Al Gore, sada potpredsednik, dobio je povoljne kritike za svoju
knjigu "Earth in Balance" (Zemlja u ravnoteži), izdatoj 1992. godine,

ak i od strane ekologa. Ipak, od

etka njihovih mandata do sada, njihove inicijative u tom pravcu nisu ispunile o

ekivanja.

Životna sredina i me

unarodna politi

ka teorija

Životna sredina je, postepeno, postala važno pitanje me

unarodne politike, a me

uzavisnost

zemalja i relevantnih pitanja rezultirala je u uklju

ivanju novih aktera i vrednosti u diplomatiju i

unarodne odnose. Kao prvi zaklju

ak, održivost, jednostavno re

eno, ima za cilj da obezbedi

opstanak ne samo u Evropi, ve

u svim zemljama; ne samo danas, ve

i sutra.

Održivost je, stoga, postala koncept "u modi", koji neprestano upotrebljavaju politi

ari svih ideologija.

igledno, primena i realizacija ciljeva tako širokog spektra igraju malu ulogu u savremenom procesu

donošenja odluka. Udeo finansiranja istraživanja posve

enih budu

im globalnim zadacima je minoran,

naro

ito u pore

enju sa koli

inom novca koja se izdvaja za vojne troškove, svemirsku tehnologiju ili

nuklearnu energiju. Me

utim, stvari se, polako, menjaju. Bez tvrdnji o postojanju generalne promene u

prioritetima finansiranja, može se primetiti da veza izme

u tehnoloških procesa i društvene sfere

postaje predment ambicioznih istraživanja. "Human Dimensions of Environmental Change" (Humana
dimenzija promena u životnoj sredini) predstavlja pregled sadašnjeg okvirnog istraživa

kog programa

Evropske unije i primer preusmeravanja pažnje na prethodno zapostavljene sfere.

Postaje sve jasnije da je bilo kakvoj ideji održivosti, za njeno širenje i primenu, neophodna

podrška važnih ekonomskih sektora. Zaista, neki industrijski sektori su ve

eli da uklju

uju takvo

dugoro

no rezonovanje u svoj proces planiranja. Put tehi

kog progresa, kao i posledice ekonomskog

razvoja,

esto se smatraju neizbežnim. U principu, takav razvoj situacije zavisi od izbora i

preformulisanja izbora, ako je mogu