VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
PREDMET: RURALNI RAZVOJ
TEMA: ODRŽIVI RAZVOJ TURIZAMA I RURALNE SREDINE
Mentor:
student:
Prof. dr Dragana Ilić
Emina Minić 14015/18
Leskovac, 2019.
1. Održivi ruralni razvoj u Srbiji
Održivost nije stvar izbora već stvar nužnosti. Prihvatanjem i razumevanjem „održivosti”
postoji mogućnost da se nedostaci u ruralnoj Srbiji pretvore u prednosti. Srbija zaista ima
dobre šanse da preskoči nekoliko stepenika na putu ka dostizanju održivosti svog ruralnog
razvoja, i to za kratko vreme, ukoliko aktivira tradicionalna znanja i iskustvo koja i dalje
funkcionišu u praksi, bez čekanja da neko drugi izmisli održiva rešenja za njene specifične
uslove. Tradicionalno domaće znanje živi u ruralnim zajednicama. Da bismo mogli da
iskoristimo ovu priliku, moramo prvo da zaista prihvatimo i razumemo zašto ovaj prividno
oštar zaokret unazad mora biti izveden. Da bismo mogli da razumemo, prvo treba da ponovo
razmotrimo značenje reči progres. On mora da počne rehabilitacijom održivog načina života,
dakle punim prepoznavanjem tradicionalnog, etnički zasnovanih znanja, veština, normi i
institucija, i uz poštovanje uobičajenih prava starosedelaca. Na tim pretpostavkama zaista
može početi jedan strpljiv, nenasilan proces pregovaranja o budućim ekonomskim i
ekološkim pravima i odgovornostima među različitim zainteresovanim stranama.
Đerdapska klisura je najvažniji deo prirodnog kapitala regiona Donjeg Podunavlja.
Treba, dakle, nastojati da se dalje unapređuju i održavaju kapitalni resursi onog prostora
kojim se bavimo. Kapital je stalna zaliha dobara koja pripadaju jednom ruralnom prostoru i od
kojih možda zavise njegova budućnost i dobrobit njenih ljudi i naselja. Četiri vrste kapitala
odgovaraju svakom od četiri stuba razvoja.
1
Ljudski kapital uključuje lične ljudske veštine, znanje, iskustvo itd. Ovaj kapital se
može unaprediti obrazovanjem, obukom i „izgradnjom kapaciteta”, uz izvestan napor
da se zadrže mladi i vešti ljudi ili privuku sposobni ljudi iz drugih krajeva.
Privredni kapital uključuje već ustanovljena preduzetništva svih vrsta (farme, preradne
kapacitete, usluge, turističke objekte) i proizvode ili sirovine iz okruženja (kao što su
proizvodi gazdinstava i šuma, termalne vode, čak i otpad iz postojećih fabrika) koji
mogu stvoriti osnovu za postizanje veće dodate vrednosti. Ova vrsta kapitala može se
unaprediti širenjem preduzeća, stvaranjem novih preduzeća ili jačanjem privrednih
lanaca na posmatranom lokalitetu.
Ekološki ili prirodni kapital uključuje zdrave eko-sisteme, čiste reke, čist vazduh,
prirodu, tzv. kulturne pejzaže i istorijske zgrade (rezultat delovanja čoveka). Ovaj
kapital se može zaštiti i unaprediti tako što će se izbegavati one aktivnosti koji bi mu
nanele štetu. Dakle, treba ih koristiti na načine koji ih održavaju i obogaćuju, a uz to
su potrebni za korist društva i privrede.
Društveni ili institucionalni kapital uključuje formalne i neformalne institucije i mreže
kao što su škole, zdravstveni centri, društva i klubovi, lokalne samouprave, socijalni
servisi. Ovaj kapital se može unaprediti održavanjem snage i demokratske
odgovornosti javnih institucija, razvojem kapaciteta za upravljanje javnih službenika,
jačanjem civilnog društva i izgradnjom partnerstva koji je u centru procesa lokalnog
razvoja.
1
Bakić.O., Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
