ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА ХОМОЉА
-Семинарски рад-
Ментор:
Студент:
Мркша др Милутин
Александар Антић 18/12 ТХ
Нови Сад, 2016.
2
SADRŽAJ
УВОД.............................................................................................................................................. 3
ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ..................................................................................................... 4
АНТРОПОГЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ............................................................................................. 7
ИНФРАСТРУКТУРА.................................................................................................................... 8
ПОСТОЈЕЋИ ОБЛИЦИ ТУРИЗМА.......................................................................................... 10
SWOT АНАЛИЗА........................................................................................................................13
ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА................................................................................................ 14
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................16
ЛИТЕРАTУРА.............................................................................................................................17
4
ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
РЕЉЕФ
Рељеф Хомоља одликује се заступљеношћу разноврсних облика насталих као резултат
сложеног деловања ендогених и егзогених фактора. Ово подручје одликује се
разноврсношћу облика, јер се ради о брдско-планинском подручју углавном кречњачког
састава. Због тога има доста пећина и других крашких појава (јама, понорница).
Најпознатија јама на територији ове области је Ивков понор на Бељаници. Спада у ред
понорских јама јер у њој нестају воде понорнице Речке. Ту су и две клисуре – Горњачка и
Рибарска о чијим лепотама је доста писано јер се сматра да су међу најатрактивнијим у
Србији.
КЛИМА
Хомоље се налази између 44° 05' и 44° 22' северне географске ширине и између 21° 31' и
21° 50' источне географске дужине. Ова чињеница, поред осталих, условљава да клима
буде умерено континентална. Пролећа и јесени се одликују променљивошћу временских
прилика, лета су са доста стабилним временом и повременим падавинама, док су зиме
доста дуге и оштре. Најхладнији месец у години је јануар са средњом просечном
температуром од скоро -2 °C, а најтоплији јул са просечном температуром која је нешто
преко 19 °C. Најчешћи ветар Хомољем дува са истока и југоистока који је у народу познат
као кошава.
ХИДРОГРАФИЈА
Хидрографска мрежа Хомоља је нејднако развијена. Хидрографску артерију ове области
представља Млава. Ово је једна од најдужих река у Источној Србији, чију укупну
површину слива у Хомољу можемо поделити на део који припада Жагубичкој и део који
припада Крепољинско-крупајској котлини. Млава настаје од отоке Жагубичког врела и
Тиснице. У хидролошком погледу Хомоље је веома интересантно. Речни токови у
Крепољинско-крупајској котлини, која се у народу назива и Доња река, су Млава,
Крупајска река, Брезничка река, Медвеђичка река, Дубочица и бројни потоци.
ИЗВОРИ И ВРЕЛА
Извори и врела се могу поделити у три групе: нормалне, крашке и термалне. Нормални
извори су најбројнији у овој области. Јављају се у теренима изграђеним од вододржљивих
геолошких формација. Крашки извори и врела избијају на површину из кречњачких
пукотина и пећинских канала. Једини интермитентни извор у Источној Србији –
Хомољска потајница, на северном ободу Жагубичке котлине.
5
Идући од истока према западу врела су: Жагубичко врело, Белосавац, Суводолско и
Изваричко врело. Постоје и врела: Мале Тиснице, Лопушња, врело Комненске реке и
Крупајско врело.
Крупајско врело се налази испод западног кречњачког одсека Бељанице на надморској
висини од 220m. Смештено је у атару села Милановца. Ово врело спада у групу крашких
врела, а температура воде креће се од 9-11 °C.
Жагубичко врело или Врело Млаве, како се у народу још назива, избија у крајњем
југоисточном делу Жагубичке котлине, на надморској висини 312m. Само врело има
изглед мањег језера, а унутрашња површина врела је 655m². Жагубичко врело има зелену
до тамнозелену боју воде, а температура воде креће се од 9,3- 11 °C.
ЗЕМЉИШТЕ
Сва земљишта хомољске територије припадају углавном аутоморфном реду, најкрупнијој
систематској јединици у класификацији земљишта овог дела Источне Србије. Земљишта
овог реда одликују се нормалним влажењем само под утицајем атмосферских падавина.
Изузетак су земљишта поред Млаве и њених притока, која се навлажују под утицајем
допунске воде из подземља, а ређе и поплава. Неразвијена или иницијална земљишта
захватају релативно мале површине. Овој класи земљишта припадају у Хомољу литосоли
(камењари), регосоли и колувијална земљишта. Камењари се јављају на више издвојених
површина, посебно на Бељаници и Хомољским планинама. Регосоли – настају одношењем
раније формираних земљишта. Колувијална земљишта су најплоднија земљишта у
Хомољу концетрисана око Млаве и њених притока.
У групу развијених земљишта спадају:
Ранкери – захвата малу површину, заступљено на Бељаници на висини 1000-
1150m.,
Смоница – карактерише је високо продуктивна вредност (простор између
Јошаничке и Вуковачке реке),
Гајњаче – у атарима Близнака и Крупаје,
Псеудоглеј – заступљено на различитим висинама и хатарима,
Рендзине – најраспрострањеније земљиште је формирано на њима.
ПЕЋИНЕ
Пећина Церемошња се налази на североисточним обронцима Хомољских планина, на
надморској висини од 533 м, у подножју њиховог највишег врха, Великог штубеја (940 м).
У близини је село Церемошња, по коме је пећина и добила име. За туристичке посете је
уређена 1980. године. Укупна дужина до сада истражених пећинских канала је 775,5 м,
док је дужина туристичке стазе 431м. Поред пећине се налази ресторан са
традиционалном кухињом Хомоља. Пећина ”Церемошња” је 2007. године добила статус
Заштићеног природног добра (заштићено подручје – споменик природе) а Туристичка
организација Кучево је одређена за њеног управљача.
