УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Одсек за Географију

Дипломски рад

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА НА

ПРИМЕРУ ВЛАСИНСКЕ ПОВРШИ

Ментор: Кандидат:

проф

. Видоје Стефановић Марко Петровић

У Нишу, 2007. године

Садржај:

Увод

......................................................................................................3

1. Начела одрживог развоја

............................................................... 4

1.1

Начела одрживости....................................................................... 4

1.2

Начела одрживог развоја према ,,Агенди 21“............................ 8

2. Начела одрживог развоја туризма

............................................. 10

3. Индикатори одрживости у туризму

........................................... 16

3.1

Индикатори – сврха и дефиниција............................................ 16

3.2

Индикатори намењени туристичкој индустрији (привреди).. 18

4. Менаџмент одрживог развоја туризма

..................................... 30

4.1

Концепт менаџмента одрживог развоја.................................... 31

5. Стратегија одрживог развоја туристичког

комплекса ,,Власина“

........................................................................

............... 33

5.1

Граница плана – планско подручје........................................... 34

5.1.1

Регионални аспекти развоја подручја посебне намене:
Власина и Власинско језеро................................................. 35

5.2

Обавезе, услови и смернице из планских докумената вишег
реда............................................................................................... 35

5.3

Карактеристике постојећег стања............................................. 36

5.3.1

Природне карактеристике подручја..................................... 36

5.3.2

Основни ресурси.....................................................................37

5.3.3

Уређеност подручја................................................................38

6. Потенцијали и ограничења подручја плана

.............................41

7. Циљеви просторног развоја

.........................................................43

7.1

Општи и посебни циљеви...........................................................43

8. Просторни развој и размештај привредних делатности

........46

8.1

Туризам – просторни потенцијали и ограничења....................46

8.1.1

Природни предео Власине као основ за развој туризма....47

8.1.2

Рекреативно – туристичке вредности климе.......................48

8.1.3

Рекреативно – туристичке вредности Власинског језера...50

9. Концепција развоја туризма

........................................................54

10. Просторна организација туризма и капацитети

.....................57

11. Комплементарне активности

......................................................62

11.1

Просторни развој комплементарне привреде...........................63

11.2

Развој и размештај услужних делатности и јавних служби –
просторни аспект.........................................................................65

12. Закључак

.........................................................................................70

1. Начела одрживог развоја

Планирање будућег развоја туризма веома је важно а и нужно

ускладити са уважавањем начела одрживог развоја. У пракси је
потребно у стратешке националне документе уградити начела
одрживог развоја тако да се интитуционална организација прилагоди
спровођењу тих начела од националног до локалног нивоа.

Одрживи развој је заснован на четири главна начела: еколошка

одрживост, социо-културна одрживост, економска одрживост и
технолошка одрживост. Ова начела се даље разрађују како би се из њих
извела специфична начела одрживог развоја туризма. Право остварење
одрживог развоја није могуће без поштовања свих наведених начела.

Неразвијене земље морају прилагодити своју правну регулативу

оној развијених земаља јер је она веома важна и само се на такав начин
може ефективно управљати донешеним одлукама. Економска и
еколошка политика морају бити повезане тако да заштита животне
средине и њена основна начела постану исходиште свих циљева и
инструмената економске политике, што се најпре односи на уважавање
тих истих начела одрживог развоја. Најбољи начин да општа начела
одрживод развоја заживе у пракси јесте доношење темељног
националног документа који представља политику одрживог развоја
као развојну опцију једне земље. Везујући се уз националну стратегију
одрживог развоја и стратегије свих осталих сектора укључиће у себе
елементе који су усклађени са истим.

1.1. Начела одрживости

Одрживи развој засновaн је на четири главна начела:

1) Еколошка одрживост

2) Социо-културна одрживост

3) Економска одрживост

4) Технолошка одрживост

1) Еколошка одрживост

Концепција орживог развоја често се поистовећује само са заштитом
животне средине тако да се тиме своди само на једно начело. Будући да
еколошка одрживост има велику важност и да је загађење природе све
већи проблем целом човечанству, у комплексној анализи концепције
одрживог развоја ипак је недовољно ограничити се само на њену
еколошку димензију.

Еколошка одрживост гарантује компатибилност развоја са

очувањем и одржавањем основних еколошких процеса, биолошкој
разноликости и биолошким ресурсима.

Иако човечанство развија нова технолошка решења за заштиту

природе, могућност природе да преради и апсорбује штетне материје
све је мања. Вођен искључиво тежњом за што бржим економским
развојем и унапређењем квалитета живота у материјалном смислу,
човек је нарушио колевку из које је потекао. Погубне последице такве
политике видљиве су и данас, а сматра се да ће током овог века бити
још веће. Тиме је човечансво у тежњи за унапређењем квалитета
живота занемарило његов основни предуслов – очувану животну
средину.

Свет данас пролази кроз парадоксалну ситуацију. Развијене

земље запада увиделе су штете које стварају на природу и предузимају
мере за смањење и контролу загађења на подручју својих држава. У
исто време капитал тих истих држава пребацује старе технологије, које
се због строгих прописа не могу више користити у њима, у неразвијене
и у земље у транзицији. Тако да се загађивачи само пребацују са једног
места на друго. Наравно, све је то могуће зато што је у великом делу
неразвијених земаља институционални оквир неадекватан да би такве
појаве спречио. Неразвијене земље су свој развој темељиле на
привреди која је и технолошки и економски заостала, тако да данас оне
у потрази за инвеститорима прихватају производна и технолошка
решења која неће допринети њиховом развоју у складу са принципима
одрживости.

Део неразвијених земаља као највреднији ресурс има управо

очувану животну средину. Те земље треба да настоје да постојећу
ресурсну основу ставе у функцију пласманом на туристичко тржиште.

Grupa autora, Održivi Razvoj Turizma, redaktor, prof.dr.sc. Vujić, V.,

Rijeka, 2005. str.16

3) Економска одрживост

Економска одрживост гарантује да је развој економски ефикасан и да је
управљање ресурсима такво да ће њима моћи да се користе и будући
нараштаји. Циљ свега тога је благостање за све, и садашње а и будуће
нараштаје.

Економску одрживост не треба занемарити у односу на друга

начела одрживог развоја. Она се односи на одржавање залиха капитала.
Природни капитал до скоро се није вредновао, али да би се остварила
одрживост потребно је и његову вредност укључити у састав привреде.

Ради се о нивоу економске добити од неке активности која је

довољна да покрије трошкове посебних мера у вези са ублажавањем
утицаја туриста или да понуди довољан доходак као надокнаду за
негативне утицаје туризма на локалну заједницу. Овим гледиштем се
сматра да је прихватљивост постигнута уколико је економска
профитабилност довољно висока да надокнади штете или ублажи
незадовољство локалне заједнице. Економска одрживост је једнако
важна као и остала начела, али достизање концепције одрживог развоја
није оправдано посматрати искључиво кроз економску добит.

Постоје три важна макроекономска циља економске одрживости:

пуна запосленост, стабилност цена и економски раст. Економисти
сматрају да економски раст дугорочније утиче на бољи квалитет
животне средине, јер иако се у почетку осиромашују природни
ресурси, са даљим развојем заједнице развија се и еколошка свест и
материјалне могућности за очување животне средине.

4) Технолошка одрживост

Технолошка одрживост захтева развој и примену технологије на такав
начин да се у производњи користи технологија која уз економске
учинке садржи и елементе којима се штити животна средина.

Нове технологије:



треба да пронађу супститутивна решења за коришћење
природних ресурса, посебно за оне необновљиве