UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment
Gordana Dražić
ODRŽIVI TURIZAM
skripta
Beograd, 2018.
ENERGETSKA EFIKASNOST ……………………………………………………………………….
68
ENERGETSKA EFIKASNOST U TURIZMU ..............……………………………………..
69
ODRŽIVO KORIŠĆENJE ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA
………………………………
74
VRSTE
ZAŠTIĆENIH
PRIRODNIH
DOBARA
…………………………………………………..
74
ZAŠTIĆENA
PRIRODNA
DOBRA
U
SRBIJI
…………………………………………………….
76
TURIZAM
U
ZAŠTIĆENIM
PRIRODNIM
DOBRIMA
……………………………………….
84
Vizitorski centri ……………………………………………………………………………………..
87
Turizam u vlažnim staništima …………………………………………………………..
87
Geonasleđe i turizam ………………………………………………………………………….
89
AKCIONI PLAN UPRAVLJANJA RAZVOJEM TURIZMA U ZAŠTIĆENIM
PODRUČJIMA ……………………………………………………………………………………………
90
ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U PLANINSKIM PODRUČJIMA
…………………………….
93
UTICAJ TURIZMA NA PLANINSKA PODRUČJA ……………………………………………
93
ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA NA PLANINSKIM PODRUČJIMA SRBIJE ……………
94
Faze razvoja planinskih destinacija ………………………………………………………..
96
ODRŽIVI RAZVOJ RURALNOG TURIZMA ……………………………………………………
99
UPRAVLJANJE ODRŽIVIM RAZVOJEM TURIZMA
ZАKONSKI OSNOV I PROCENА UTICАJА NА ŽIVOTNU SREDINU
………………........
102
UPRAVLJANJE ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE................................................
Upravljanje razvojem i zaštitom životne sredine u EU.....................
103
104
PROCENA UTICAJA ......................................................................................
106
ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE ………………………………………..................................
108
EFIKАSNOST UPRАVLJАNJА ODRŽIVIM RАZVOJEM –MULTISEKTORSKI
PRISTUP, INSTITUCIONАLNO ORGАNIZOVАNJE
…………………………………………….
115
UPRAVLJANJE ODRŽIVIM RAZVOJEM U EU ……………………………………………….
115
UPRAVLJANJE ODRŽIVIM RAZVOJEM U SRBIJI - STRATEŠKI OKVIR .............
116
Nacionalna strategija održivog razvoja ………………………………………………….
116
Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period 2016-2025 ………….
119
PLANIRANЈE, UPRAVLJANЈE I INSTITUCIONALNA INFRASTRUKTURA ZA
RAZVOJ TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE ………………………………………………………..
121
Principi ………………………………………………………………………………………………….
121
Planiranje ……………………………………………………………………………………………..
122
Zakon o turizmu ……………………………………………………………………………………
124
Zakon o prostornom planu republike srbije od 2010- 2020. ………………….
126
DOBROVOLJNI NSTRUMENTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
……………………………..
131
EMAS (SISTEM UPRAVLJANJA ŽIVOTNOM SREDINOM) ......................................
132
STANDARDI ISO 14000 ……………………………………………………………………………
141
ENVAJROMENTALNO OBELEŽAVANJE I SERTIFIKACIONE ŠEME ………………….
136
Green Globe ………………………………………………………………………………………….
136
Blue
Flag
………………………………………………………………………………………………..
138
Zeleni ključ ……………………………………………………………………………………………
140
Kodovi / kodeksi ……………………………………………………………………………………
142
INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA
………………………………………………….
144
KOMPARATIVNI INDIKATORI ODRŽIVOG TURIZMA EU .................................
144
INDIKATORI ODRŽIVOG TURIZMA UNWTO ..................................................
149
INDIKATORI
ODRŽIVOG
TURIZMA
PREMA
TIPU
DESTINACIJE
........................
154
LITERATURA I IZVORI
162
2
UVOD
Projektovani rast humane populacije (preko 9 milijardi do 2050. god.) kao i porast životnog
standarda intenziviraju pritisak na Zemlju kao vrhovni ekositem na planeti. Trenutno se
nalazimo na tački zasićenja širom planete, jer je priroda počela da nas lišava svojih usluga. Ako
se ne pojavi neki novi izvor energije, i ako se pre svega ne pobrinemo za popravljanje štete koju
već vekovima nanosimo svom okruženju piramida napretka će se urušiti na štetu svih nas.
Planeta Zemlja je zatvorem materijalni sistem pa se povećava potreba za holostičkim pristupom
u produkciji, distribuciji i korišćenju ovih prirodnih resursa. Zbog toga se ukazuje urgentna
potreba da se identifikuje i što više kvantifikuje sinergija njihovog održivog korišćenja u cilju
održivog razvoja i sa što manjom deradacijom ekosistema. Ovo naročito važi u svetlu klimatskih
promena koje predviđaju sve toplije i suvlje vremenske periode u prostorima umerene klime.
Iako se koncept održivog razvoja razvio u cilju očuvanja globalnih resursa, dobrobiti ljudi i
efikasne ekonomije, analiza postignitih rezultata njegovom primenom ukazuje na brojne
prepreke i često, otežano ispunjavanje zadatih ciljeva. Zbog toga je neophodno vršiti monitoring
promena u ekonomskom, ekološkom i društvenom delu koje nastaju primenom politika
održivog razvoja i permanentno ih unapređivati.
Procesi u prirodi i društvu se odvijaju svojim ritmom i prema svojim zakonima a ljudi su
odgovorni da svoje aktivnosti podvedu pod racionalnu kontrolu i sačuvaju savremenu
civilizaciju. Kritična razlika između industrijskih i bioloških procesa je sama priroda procesa. Živi
sistemi su regulisani ograničavajućim faktorima kao što su sezone, vremenski uslovi, sunce,
zemljište i temperature, od kojih su svi kontrolisani povratnim ciklusom. Povratni ciklus je u
prirodi kontinualan. Elementi kao što su ugljenik, sumpor i azot su u konstantnoj reciklaži.
Industrijski sistemi za razliku od njih, u mnogome ignorišu povratni ciklus okruženja. Ciklus
materijala koristi visoko kvalitetan prirodni kapital iz prirode u formi uglja, drveta, minerala ili
prirodnog gasa i vraća ga u formi otpada. Neki tokovi otpada se mogu videti svuda oko nas.
Čvrsti otpad dospeva do deponija, dvorišta, jarkova, smetlišta, reciklažnih centara i reka.
Molekularni otpad se ispušta u atmosferu, reke, potoke, podzemne vode, zemljište, dospeva u
biljke i ljudske i životinjske organizme. Komponente tih proizvoda se ne recikliraju prirodno. To
naravno znači, da se industrijski otpad taloži, i to u prirodi. Ljudi uglavnom tu činjenicu uzimaju
zdravo za gotovo, isto kao i svoje zdavlje, dok ne postane kasno.
Turizam je jedna od najbrže rastućih industrija sa godišnjim prosečnom stopom rasta oko 5% u,
i broj međunarodnih putovanja će se udvostručiti do 2020. godine u odnosu na 2006. Nakon što
je doživeo rast od 25% između 1995. i 2005. godine, turizam danas obuhvata 10% svetske
ekonomske aktivnosti i jedan od glavnih generatora zaposlenja
.
Zemlje u razvoju vide svoju
šansu za ostvarivanje deviznih prihoda upravo u razvoju ove delatnosti. Turistička industrija
zauzima 6. mesto u međunarodnoj trgovini, odmah nakon trgovine fosilnih goriva,
