SADRŽAJ
UVOD.................................................................................................................................. 1
1. MORFOLOSKI SASTAV OTPADA I UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI
SRBIJI..................................................................................................................................2
2.
ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
............5
3. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM...........................................................................5
3.1 Smanjenje otpada na izvoru............................................................................... 6
3.2 Ponovna upotreba...............................................................................................6
3.3 Reciklaža............................................................................................................6
3.4 Kompostiranje....................................................................................................7
3.5 Anaerobna digestija...........................................................................................7
4. OSTALI POSTUPCI TRETMANA OTPADA...............................................................8
4.1 Piroliza............................................................................................................... 8
4.2 Gasifikacija........................................................................................................8
4.3 Plazma proces....................................................................................................8
4.4 Otpad kao gorivo................................................................................................9
4.5 Fizičko-hemijski tretman otpada........................................................................9
5. RECIKLAZA.................................................................................................................10
6. REGIONALNA ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA OTPADOM NA PRIMERU
KOMPANIJE “ PORR – WERNER & WEBER СРБИЈА”............................................12
6.1 Ciljevi integralnog koncepta zbrinjavanja otpada............................................14
6.2 Iskustva kompanije
PORR – WERNER & WEBER
u Srbiji...........................16
7. RECIKLAŽA U SVETU...............................................................................................17
ZAKLJUČAK.................................................................................................................... 20
LITERATURA.................................................................................................................. 21
UVOD
Čovek je jedino biće na planeti koje stvara optad. Zbog sve većih količina i
štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema,
savremenog sveta. Čovek je svojim aktivnostima odlučujući činilac u promeni životne
sredine. Te su aktivnosti povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba. Veliki deo
potreba stvoren je veštački i pitanje je da li nam je potreban toliki broj tazličitih
proizvoda, koji će nakon upotrebe postati otpad. Naša civilizacija proizvodi sve više
otpada i ništa ne ukazuje na skore promene ovog trenda. Ipak zahvaljujući tehnološkom
napretku i razvoju ekološke svesti, borba protiv otpada postaje mnogo uspešnija.
Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države, i kao
takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom.
Prema poreklu, čvrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni, i bezopasni
industrijski otpad. Uobičajeno je da se otpad urbanih sredina u komercijalni otpad jednim
imenom nazivaju komunalni otpad. Komunalni čvrsti otpad po definiciji uključuje otpad
iz domaćinstva, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sličan otpadu iz
domaćinstva: neopasani otpad iz industrijskih, komercijalnih ustanova i institucija,
administrativnih ustanova, zanatskih radnji, gradjevinski otpad, zeleni otpad iz parkova i
groblja i ostatke od čišćenja ulica.
Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja, transporta,
reciklaže, ponovne upotrebe, tretmana i odlaganja komunalnog čvrstog otpada.
Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, životnog
standarda, načina života socijalnog okruženja, potrošnje itd.
Za upravljanje čvrstim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. To je
kompleksan zadatak, koji zahteva odgovarajuće organizacione kapacitete i saradnju
izmedju brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru.
U ovom radu će biti prikazani neki od načina i primera za upravljanje otpadom,
njegovo zbirnjavanje kao i reciklaža i ponovna upotreba.
1
Prema morfološkom sastavu otpada, organski otpad (baštenski otpad I ostali
biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri čemu je ostali
biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. Ukupni
otpad od plastike čini ukupno 12,73%, dok ukupna količina kartona iznosi 8,23%, zatim
slede staklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu
(3,65%) i metal (1,38%).
Količina otpada koju proizvode privredni subjekti koji podležu plaćanju naknade
za proizvedeni i odloženi neopasni industrijski otpad (podaci Fonda) iznosi 598.160 t
neopasnog industrijskog otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna
količina do 700.000 t/god.
Po grupama delatnosti, najveće količine otpada su iz prerađivačke industrije, znatne su
količine otpada iz poljoprivrede, eksploatacije mineralnih sirovina i iz građevinarstva.
Radi ponovne upotrebe i reciklaže, neopasni otpad se uvozi, a u zavisnosti od tražnje na
tržištu i izvozi. Za izvoz, uvoz i tranzit neopasnog otpada potrebna je dozvola koju izdaje
ministarstvo. Analizirajući statističke podatke prekograničnog kretanja otpada, može se
zaključiti da je izvoz otpada i ostataka dominantan u odnosu na uvoz. Najčešće su se
izvozili otpadni metali, a posebno otpad od gvožđa i čelika. I kod otpada od aluminijuma
i bakra i legura bakra prisutan je uočeni trend. Uvoz otpada i ostataka je uglavnom
ravnomerno raspodeljen po svim vrstama. Prekogranično kretanje otpada i ostataka od
papira i kartona (uvoz – izvoz) je uravnoteženo, a zabrinjava povećani udeo uvoza u
odnosu na izvoz otpada I ostataka od plastike, kao i celih otpadnih guma.
Opasan otpad jeste svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentarciji
opasnih materija može da prouzrokuje opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima
najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući I
ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Opasan otpad se nalazi u svih 20
grupa prema Katalogu otpada. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji
stvara industrija. Podatke za Integralni katastar zagađivača (Registar izvora zagađivanja),
koji vodi Agencija, dostavilo je preko 600 preduzeća. U toku je uspostavljanje
informacionog sistema koji će omogućiti efikasno prikupljanje i analizu prikupljenih
podataka prema različitim parametrima I dostupnosti podataka javnosti. Iako postoji
zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu, još uvek ne postoji odziv svih
zagađivača. Zbog smanjene aktivnosti industrije, pretpostavlja se da nastajanje
industrijskog opasnog otpada stagnira. Postoje, međutim, i zaostale količine nasleđene
zbog nedostatka brige o otpadu u prethodnom periodu. Neproporcionalno je visok stepen
nastajanja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korišćenje sirovina
i niska je energetska efikasnost industrije. U Republici Srbiji postoji, prema preliminarnoj
listi, 156 postrojenja za koja se, u skladu sa zakonom, izdaje integrisana dozvola. To su
istovremeno I postrojenja koja stvaraju najveće količine industrijskog opasnog I
neopasnog otpada. Iz zvaničnih podataka proizilazi da je 2007. godine proizvedeno
31.244 t opasnog otpada, a 2008. godine 54.022 t. Opasan otpad generišu I operateri koji
ne podležu integrisanoj dozvoli. Zbog svoje brojnosti I širokog spektra delatnosti, ovi
operateri stvaraju značajan deo opasnog otpada. Na osnovu ovih podataka i podataka
Agencije za reciklažu, realno se procenjuje da je količina opasnog otpada koji se stvara u
Republici Srbiji, a potiče iz svih postrojenja, uključujući postrojenja koja su u obavezi da
3
pribave integrisanu dozvolu oko 100.000 t/god, dok istorijsko zagađenje iznosi takođe
oko 100.000 t. Procenjuje se da će se pre 2019. godine konačno rešiti problem istorijskog
otpada.
Podaci o količinama neopasnog otpada su, takođe, nedovoljno precizni. Količina
otpada koju proizvode privredni subjekti koji podležu plaćanju naknade za proizvedeni I
odloženi neopasni industrijski otpad (podaci Fonda) je 2007. godine iznosila 598.160 t
neopasnog industrijskog otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna
količina do 700.000t/god.
Inertni otpad je otpad koji ne podleže značajnijim fizikalnim,hemijskim ili
biološkim promenama. Ne rastvara se i ne sagoreva,pa ne zagađuje životnu sredinu i ne
ugrožava zdravlje ljudi u njegovom neposrednom okruženju. Tu spadaju : Beton, cigle,
crep,keramika.
Ambalažni otpad jeste svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se
iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Količina
ambalažnog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vrši na sistematski
način. Takođe nedostaje sistem upravljanja ambalažnim otpadom, čija količina se stalno
povećava zbog rasta udela nepovratne ambalaže, posebno PET ambalaže i limenki.
Vrsta otpada i količina, t/god.
- Staklena ambalaža: 90.000
- Plastična ambalaža: 88.000
- Papir/karton: 115.000
- Kompozitna ambalaža: 17.300
- Aluminijumska ambalaža: 5.200
- Ambalaža od gvožđa: 19.000
UKUPNO:
334.500
Vreme raspadanja otpada
4
3.1 Smanjenje otpada na izvoru
Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada
nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmišljati
svaki put kada se donosi odluka o korišćenju resursa. Redukcija mora biti osmišljena kroz
celokupni životni ciklus proizvoda, tj. već u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja,
do transporta i plasmana proizvoda. Potrošači takođe treba da aktivno učestvuju u
redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. Vlada treba da bude nosilac
politike redukcije otpada.
3.2 Ponovna upotreba
Neki proizvodi su specifično dizajnirani da budu korišćeni više puta. Uvođenjemn
propisa o ambalaži u EU, postoji podsticaj proizvođačima da razmotre primenu ambalaže
za višestruku upotrebu. U drugim slučajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili
slične namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se
time postiže: smanjenje troškova za proizvođače i potrošače, uštede u energiji I
sirovinama, smanjenje troškova odlaganja.
3.3 Reciklaža
Praktično je nemoguće dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža
značajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada, budući da se, i u jednom i u
drugom slučaju ostvaruju izuzetno značajni tehnički, ekološki i ekonomski efekti.
Svakako najznačajniji od njih su: drastično smanjenje količina industrijskog I
komunalnog otpada koji se moraju odložiti na sanitarne deponije, čime se vek korišćenja
deponija produžava I značajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz
deponija. Razlozi za potrebu povećanog iskorišćavanja otpada su višestruki: saznanje o
ograničenim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korišćenja onoga čime se
raspolaže, propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada pa
je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju, teškoće
pri obezbeđenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogućnosti
smanjivanja potreba za novim deponijama. Tipične komponente sistema reciklaže otpada
u cilju iskorišćenja materijala I izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje različitih
komponenti na izvoru nastajanja otpada iz domaćinstva, radnji, institucija, sakupljanje na
ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad (primarna reciklaža), izdvajanje
reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju
reciklabilnog otpada,priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje
(papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo).
6
