САДРЖАЈ
1. УВОД........................................................................
2. МЕТОД И НАЧИН ОДВОДЊАВАЊА.................................
3. ОДВОДЊАВАЊЕ ОТВОРЕНИМ КАНАЛИМА.......................
3.1. ОТВОРЕНА КАНАЛСКА МРЕЖА......................................
4. ЕЛЕМЕНТИ ОТВОРЕНИХ КАНАЛА........................................
4.1.
РАСПОРЕД И ТРАСА КАНАЛА.........................................
4.2. ПРОПУСНА МОЋ КАНАЛА.....................................
4.3. ПОПРЕЧНИ ПРЕСЕК КАНАЛА........................................
4.4. БРЗИНА ВОДЕ.................................................................
4.5. НИВЕЛЕТА ДНА КАНАЛА...................................................
4.6. ДУБИНА КАНАЛА......................................................
4.7. ШИРИНА ДНА КАНАЛА.......................................
4.8. ГУСТИНА КАНАЛСКЕ МРЕЖЕ.....................................
5. ОБЈЕКТИ НА КАНАЛСКОЈ МРЕЖИ.....................................
5.1. МОСТОВИ И ПРОПУСТИ.............................................
5.2. КАСКАДЕ...........................................................
5.3. СИФОНИ......................................................
5.4. УСТАВЕ.........................................................
5.5. ЦРПНЕ СТАНИЦЕ................................................
5.6. ПУТНА МРЕЖА......................................................
6. ЗАКЉУЧАК...........................................................
7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................
1. УВОД
Вода која се налази у неком локалитету (земљишту) може бити спољна (''туђа'')
или унутрашња (''сопствена''). Спољне воде су оне чије је порекло изван
мелиоративног подручја, а унутрашње су настале на самом подручју.
Спољна вода може да доспе на мелиоративно подручје изливањем из неког
водотока за време поплаве, дотицањем по површини са околних виших предела,
инфилтрацијом кроз насип за одбрану од поплава и друго.
Унутрашње воде углавном потичу од атмосферског талога или од високих нивоа
подземних вода. Атмосферска вода се може задржати на површини услед његовог
облика и положаја, и то у случају када је земљиште водонепропусно. Подземна вода се
може местимично појављивти на површини земљишта или створити прекомерну
влажност у земљишту, јер је њен ниво веома близу површине терена.
Привредна сврха одводњавања састоји се у повећавању пољопривредне
производње на постојећим површинама при најмањим производним трошковима,
довођењем у складу однос многобројних чинилаца од којих зависи жетвени принос,
или у добијању нових поњопривредних површина исушивањем мочвара.
2. МЕТОД И НАЧИН ОДВОДЊАВАЊА
Основна сврха одводњавања је: продужење периода вегетације
пољопривредних биљака на рачун бржег ослобађања земљишта у пролеће од сувишне
гравитационе воде; повећање топлоте земљишта, чиме се омогућава ранија сетва;
обезбеђење савремене механизоване обраде земљишта сагласно захтевима
савремене агротехнике; обезбеђење неометане жетве у оптималним роковима;
стварање повољнијег хидролошког режима у ванвегетационом периоду за земљишну
флору и фауну и побољшање водно-физичких и агрохемијских својстава земљишта.
Под методом одводњавања подразумевају се мере које треба преузети како би
се отклонило превлажавање земљишта и сачувало земљиште од превлажавања и
забаривања. Метод одводњавања одређује се у зависности од напајања земљишта
водом, тј. у зависности од узорака превлаживања. Начин одводњавања представља
систем конкретних техничких и агротенхичких мера, уређаја и конструкција, помоћу
којих се решава проблем одводњавања превлаженог земљишног профила и стварање
у њему захтевног водно-ваздушног режима.
Одводњавања може бити:
- површинско (одводњавање отвореним канлима),
- подземно (цевна и безцевна дренажа) и
- комбиновано одводњавање.
Нивои подземне воде најчешће директно зависе од нивоа воде у оближњим
водотоцима. У овом случају се регулацијом водотока снижавају нивои воде како у
водотоку, тако и у подземљу гравитирајућег подручја.
Уколико су нивои воде у реци успорени услед постојања бране или мостова
недовољне пропусне моћи, отицање подземне воде из околног земљишта је успорено
и нивои повишени. Овај проблем се преизилази изградњом канала паралелног
водотоку (прва дренажна линија), са ушћем низводно од препреке у водотоку, којим се
одводи вишак површинске и подземне воде.
Слика бр. 2. Прва дренажна линија
За одвођење сопствене атмосферске воде, као и за снижење нивоа подземне
воде, потребно је на мелиоративном подручју изградити мрежу отворених канала који
се могу, по потреби, комбиновати са хоризонталном цевном дренажом.
Слика бр. 3. Одводњавање отвореним каналима са хоризонталном цевном
дренажом.
