Ofset štampa
Офсет штампа
3
U
Графичка индустрија
U
-
Графичка индустрија
U
-
је део индустрије која се бави израдом штампаних
производа.Графичка индустрија може да се третира традиционално,затим као процесна
индустрија,а она је и део информационог система.
Подела графичке индустрије
-
Традиционална графичка индустрија:
•
Конвенционална графичка индустрија
-
је прерађивачка индустрија,тј.лака индустрија, а њен
задатак је да од рукописа, односно илустрације, пројектује, припрема, умножавање и
дорађује све врсте штампаних производа
•
Пројектовање и обликовање графичког производа
-
јесу поступци којима се одрећује све
компоненте графичког производа
-Layout(
облик,димензије, ликовно
-
графичка опрема,време,
материјал и трошкови материјала и израде).Паралелно са пројектовањем и обликовањем
планирају се све фазе контроле квалитета и израђује се производна документација, која
служи за спровођење и управљање производним процесом.
-
Главне фазе графичке индустрије су:припрема умножавање графичка дорада
-
Припрема графичке
производње
-
обухвата: израду слога,израду илустрација, графичку
монтажу, израду штампарских форми.
-
Израда слога
(
рукописа
)
-
обрада текста рукописа писаног руком, писаног писаћом машином или
на диску у слог ради се слагањем текста у оловни слог,писани слог,фото слог и слог персоналном
рачунара.Слагањем и преломом оловног слога израђује се и обликује директно штампарска
форма.Слог писан специјалним писаћим машинама добија се на папиру или полиестерској фолији
која служи као копирни предложак или на специјалним машинама које служе као штампарска
форма.Копирни предложак фотослога добија се на филму или фотопапиру који у даљем поступку
служе за добијање штампарске форме.Слог персоналног рачунара добија се на диску или на папиру
пауспапиру посредством штампача.
-
Израда копирног предлошка
(
илустрација)
илустрације се у копирни предложак обрађују
специјалним камерама:хоризонталним,вертикалним,компакт и дигитално на скенерима са
ротирајућим ваљцима,равним стакленим плочицама дигитализовано помоћу комјутера,а обухвата
следеће фазе:репро припрему,репрофотографију и репроретуш.
· -
У
репроприпреми
допуњује се оргинал за снимање и по потрби израђују се нови оргинали за
снимање.
-
У
репрофотографији
снима се оргинал и израђују копирни предлошци.Копирни предлошци могу
бити негатив или дијапозитив филм.
-
У
репроретушу
процењују се и накнадно се обрађују копирни предлошци ради добијања
квалитетног предлошка за израду штампарске форме
-
Графичка монтажа
-
је фаза рада у којој се заједно спајају текст и илустрације по унапред
утврђеном редоследу у оквиру странице или табака у циљу израде класичне штампарске форме или
дигиталне штампарске форме.Разликују се ручна,тј.конвенционална монтажа и електронска монтажа
на екрану компјутера.
-
Израда штампарских форми
-
да би се репродуковали текст и илустрација посредством техника
штампе,потребно је израдити штампарска форма која служи за преношење слике оргинала на
подлогу за отискивање.Штампарске форме израђују се класично и електронски.Класична израда
обавља се ручно копирним поступцима, а електронски тако што
се текст и слике у облику дигиталних
података монтирају
(
састављају) на екрану у дигиталну штампарску форму која се директно преноси
на штамапарску плочу или на папир.зависно од технике штампе,разликују се штампарске форме за
високу, равну, дубоку и пропусну
(
сито)штампу.Код штампарске форме за
равну штампу
елементи
који преносе боју и површине које не преносе боју су практично у истој равни.Штампарска форма за
равну штампу састоји се из једног делла и равна је.Израђена је од литографског
Офсет штампа
4
камена,цинка,алуминијума,пластике,папира или стакла.
-
Умножавање
-
је механички поступак који се састоји из израде већег броја примерака
(
отисака или
копија).Специјални поступак имножавања помоћу штампарске форме је штампа,тј. Фаза графичке производње
у којој се штамапарска форма доводи у контакт са подлогом за отискивање и деловањем силе притиска
преноси се слика оргинала са штампарске форме на подлогу за отискивање.Крајњи производ штампе је
отисак.Штампа обухвата штампарске технике које се међусобно разликују по изгледу штампарских елемената
на штампарској форми које преносе боју.На основу изгледа штампарских елемената, разликују се следеће
штампарске технике:техника
високе
штампе,техника
равне
штампе,техника
дубоке
штампе и техника
пропусне
(
сито
)
штампе.Техника равне штампе обухвата:литографску,л офсетну и светлосну штампу
.
-
Графичка дорада
-
је завршна фаза графичке производње у којој графички производи добијају свој
коначан облик.У том циљу користе се поједине ручне,полуаутоматске и
аутоматске машин, линије и вискоко продуктивни системи
за
повез.графичка дорада у ширем смислуобухвата књиговезачу дораду,
произвидњу амбалазе и картона и прераду папира.
-
Књиговезачка дорада
-
је фаза графичке дораде у којо се одштампани
табаци прераћују у књиге и брошуре, као и у специјалне производе.
-
Амбалажа
-
је збирни појам који обухвата средства за паковање и
помоћна средства за паковање
(
кутије, кесе, вреће,итд.),разлићитог
облика и величине, направљене од папира,равног и таласастог
картона,лепенке,полимерних фолија и ламината.
Картонажа
-
је назив
за средства за паковање израђена од картона и пуне лепенке.Најважнији
производ од картонажерске дораде сукутије.
-
Прерада папира
-
је производни сектор графичке дораде који се бави израдом различитих производа
од папира, картона и лепенке.Прерада папира обухвата углавном производњу штампане
флексибилне амбалаже, израду коверата,школских свезака итд.
U
Графичка индустрија као процесна индустрија
-
Графичка индустрија
као процесна индустрија
-
графички производни процес од рукописа, односно
илустрација, пројектује,
припрема, умножава и дорађује све врсте штампаних производа.Целокупан
производни процес графичке индустрије дели се на заокружене целине
-
процесе, делове процеса, операције
рада и елементарне процесе.Полазне величине за израду графичких производа,тј. За технолошки процес
израде штампарских форми јесу рукопис и илустрације које по правилу аутори достављају извођачу, односно
графичким предузећима за умножавање и израду финалног производа.
-
У технолотком процесу израде
штампарских
форми као делу целокупног графичког прцеса израђује се
носилац свих информација који је тако направљен и обликовањем да после сваког премазивања бојом поново
може да репродукују текст или илустрација на подлози за штампање.
-
Технолошки процес штампе
-
је део целокупног графичког процеса који се обавља основним штампарским
поступцима у којима се са штампарске форме посредством боје различите конзистенције на подлози за
штампање у облику табака или ролне добија предходно одређен број примерака
(
тираж)
-
Технолошки процес графичке дораде
је део целокупног графичког процеса у коме од штампаних
табака или ролни папира производи графичке индустрије добијају коначан употребни облик
U
Графичка индустрија као део глобалног информационог система
-
Графичка индустрија
са својим производима
-
књига, новине, часописи, формулари, проспекти, плакати,
средства за паковање и тд.,део је глобалног информационог система, јер без ових производа не може да се
замисли свакодневни живот.Период у коме живимо је век информација у коме су тон, слика и текст широм
света спојени комуникационим системима.Поцебно су бежична радио
-
телеграфија, телевизија,дигитална
техника и сателитске везе повезани са мрежом компјутера, тако да у свако доба информације могу да се
пошаљу у било које место на свету преко интернета и
WWW(World
Wide Web).Пошто и графичка индустрија
користи модерну компјутерску технологију,она прихвата преко глобалног информационог система
дигитализовану слику и текст, а онда савременим и брзим штампарским машинама може да произведе велике
количине одговарајућих квалитетних графичких производа.Штампане информације имају предност у односу на
друге информације системе јер су флексибилне,користе се без посебних уређаја,подесне су за руковање и
транспортовање,могу се употребљавати на сваком месту у било које време и прикладно су
обликобане.Штампани производи ће и у будућности имати значајну улогу у глобалном информационом
систему
.

Офсет штампа
6
штампе.Машинску израду слога омогућио је от 1884.године проналаском машине за слагање слова.
U
Раздобље аутоматизације
(
1900
-
1950.година)
-
Карактеристика овог раздобља је званично увођење 1938 године стандардних формата са полазном
величином DIN AO(841X1189mm),затим се графичка индустрија технички развија.На машинама за
штамп уводе се аутомати за улагање и излагање табака, као и комбинација са машинама за дораду.у
овом раздобљу примењује се фотопоступак , чиме се омогућује развој осталих техника штампе.Тако
је 1904 године пронађена офсетна штампа.друга револуција у изради слога започела је проналаском
прве фотослагаће машине 1930.годинеПосебно се развија индустријска графичка производња уз
примену организације и планирање рада као и обрачуна трошкова производње .
U
-
Развој електронике и компјутера
(
од 1950.године)
-
Ово
раздобље карактерише увођење елктронике ,микроелектронике и компјутера,чиме су
унапређени техничко технолошки поступци.Проналаском и коришћењем нових високо квалитетних
материјала уведени су нови поступци у графичкој индустрији.оловни слог губи значење јер га
потискују и замењују фотослог и слог персоналних рачунара.Вишебојна илустрација доминира у
часописима новинама захваљујући елктронској селекциоји боја.Појављује се израда чтампарских
форми без употребе филма.технику високе штампе све више замењује техника равне штампе
-
офсетне штампе,а у машинама за штампу и дораду управља се помоћу компјутера
U
Графичка индустрија данас
-
Заједно са осталим индустријским гранама и графичка индустрија претрпела је знатно
убрзану трансформацију своје технологије захваљујући ери електронике, компјутера и
ласера.Скоро да нема производног процеса у графичкој индустрији у који није укључен неки
савремени електронски уређај.
U
-
Слог
(
рукопис)
U
-
Примена компјутера почела је у слогу и обухвата севе делове, јединице за
уношење података,преко јединице за обраду и облиовање текста,до излазне
јединице.Уношење података и израда слога нераде се само класично у слово слагачницама
већ применом персоналних рачунара.И у редакцијама новинских кућа, издавачким
предузећима и агенцијама.Данас непостоји ниједа фотослагаћи систем који нема
предвиђену спрегу са неким персоналним рачунаром.једном записан текст на неком
носиоцу података
(
магнетна трака,магнетна касета,диск).Може да се сачува или пренесе у
рачунар слога,који може да га обради и изда
у жељеном типографском облику.Постоји
могућност тоталне трансформације словног знака
(
типографског писма)тако да се један
словни знак одабране врсте писма може трансформисати у безброј облика.Излазна
јединица тј.брзина рада уређаја за осветљавање у почетку
је била 40 хиљада словних
знакова на час,па 150 хиљада словних знакова на час да би данас код осветљавања
катодном цеви учинак био неколико милиона словних знакова на час а осветљавање
ласерским зрацима
(
хелиум
-
неон ласер),где се ласерски сноп води хоризонтално,брзином
осветљавања не зависи од броја словних знакова,већ се изражава у вертикалном броју
центиметара у секунди.
U
Илустрације
(
копирни предлошци)
-
U
На подручију непродукционе фотографије,тј.обраде
слике како црно беле, тако и слике у боји прво се дензитометри и уређаји за контролу
осветљавања,а данас репродукционе камере имају интергриран микро процесор помоћу ког
се управља свим функцијама камере
(
експозиција),растер.Поред усавршавања
репродукционих камера слика се електронски обрађује и на скенерима за селекционирање
и коректуру боја, а изабрана варијанта шаље се за израду копирних предложака или у
меморију.Из меморије се подаци могу слати на комбиновање са текстом,тј.директноза
израду штампарске форме.данашње стање технике у области израде штампарске форме без
посредовања копирних предложака односно без филма.текст и илустрације после уношења
података у меморију долазе из компјутера у облику електрицних сигнала,а на изласку
Офсет штампа
7
ласерски зраци означавају штампарске елементе на штампарској форми.Ласерски зраци
успеђно се употрбљавају и з аосветљавање фотополимера или за гравирање цилиндра.
U
-
Умножавање
-
U
На подручију штампе елктроника је уведена тако што се штампарском
машином управља помоћу компјутера,тако се на критичним местима штампарске машине
уграђују мерни елементи
(
сензори и рецептори),који регистроване информације доводе у
процесни рачунар,који у
својој меморији има записане податке о оптималним и допустеним
граничним вредностима за сваки контролним елемент.Рачунар је са друге стране повезан са
регулационим елементима који коригују сва оступања па се на тај начин регулише доток
боје,подударност отисака,вођење и затезање папирне траке код ротације,вискозитет боје.
U
-
Графичка дорада
-
U
Примена рачунара у графичкој доради обухвата како електронско управљање
на високо продуктивним линијама,тако и аутоматизацију процеса на појединим машинама за
резање,савијање,скупљање шивење,лепљење израду сложивих картонских кутија и прераду
папира.Тако савремене машине за сечење папира за управљање програмом имају микрокомпјутер.
U
Графичка припрема
•
Подразумјеванизстручних
радњи
помоћу
којих
дизајнерска
решења
доводимо
доконачног
ш
тампаног
производа.
Припрема
је
врло
важан
и
одговоран
сегментграфичког
посла.
•
Да
би
се
квалитетно
обавила,
потребно
је
знање
и
искуство
освим
техникама
штампе
и
дораде
производа
као
и
познавање
карактеристикаматерија
од
којих
се
производ
израђује
и
ли
на
који се штампа.
•
Графичка
припрема
укључује
унос
и
прелом
текста,
скенирање
и
обраду
слика,монтажу
фотографија,
а
по
потреби
и
коректуре
и
преводе
текста
за
штампу
нпрброшура,
каталога,
књига,
летака,
плаката
или
неког
другог
шт
ампаног материјала.

Офсет штампа
9
3.
Процесор
(у
рачунарству) је извршна јединица
-
прима и извршава инструкције прочитане из
одговарајуће меморије. Када се каже само „процесор“ најчешће се мисли на
централни
процесор
(
енгл.
central processing unit
-
CPU
, централна процесорска јединица), али постоје и
процесори специјалних намена као што су
процесори сигнала, разни
графички процесори,
итд. Сам по себи процесор не чини
рачунар, али је један од најважнијих делова сваког
рачунара.
4.
Примарна
меморија је меморија која је директно доступна
процесору
рачунара преко
његових главних магистрала (адресних
и за
податке), без потребе за алтернативним улазно
-
излазним и често значајно споријим начинима комуникације.
Примарна меморија се користи за смештај података и
инструкција
које рачунар у том
тренутку извршава, односно као
радна меморија
рачунара (сем у случају када се у њен
садржај не може мењати
-
разне
ROM
меморије).
6.
Модерне
такође постоје и мрежне картице које се убацују одвојене мрежне картице, обично се узима додатна картица (уз интегрисану) због
могућности прикључивања више мрежних уређаја (нпрматичне плоче долазе и са два чипа, односно прикључка.
7.
Јединица напајања
заснива се на технологили названој прекидачки мод mode
). Она je такође позната као „DC / DC“ конвертор. Постоје две основне врсте напојних
јединца: линеарна и прекидача.
8. Digital Versatile Disc
(скраћено
ДВД
) је носилац података, оптички драјв доста већег
капацитета него његов претходник,
врста медија за висококвалитетно складиштење података, а у масовној употреби углавном
служи за складиштење филмова. ДВД је изворно била скраћеница за
digital video disc
, иако
неки од чланова ДВД Форума тврде да би
ДВД
заправо требало да значи
digital versatile
disc
свестрани дигитални диск
), како би се указало на потенцијал таквих дискова
у складиштењу апликација које нису визуелне. Међутим, међу члановима ДВД форума није
достигнут коначни споразум,
те је данас званична ознака формата једноставно
DVD
; слова у
скраћеници званично немају значење
9.
Тврди
или
чврсти
ard disk
-
хард диск) је врстснимају магнетним путем, у концентричним круговима (цилиндрима) на површини тврдих
округлих плоча (дискова).
10.
Тастатура
је периферни уређај
система направљен по угледу нСлужи како за унос текста, бројева и знакова тако и за контролу операција које рачунар
извршава.
Физички, тастатура је скуса угравираним или одштампаним словима, бројевима,
знаковима или функцијама. У већини случајева притисак на тастер проузрокује исписивање
једног симбола. Ипак, да би се добили неки симболи потребно је притиснути и држати више
тастера истовремено или у одређеном редоследу. Притиском на неке од тастера не добија се
никакав симбол већ се они користе за одређене операције на самој тастатури.
11.
Фирма
само један тастер и везао се преко, за то посебно направљеног, серијског порта. Механизам
који је омогућавао рад је био електромеханички. До
потпуности и без измена задржан. Већ
еволуирао од једног до 5, па и више. Број тастера се повећавао у складу са захтевима и
могућностима оперативног система који је коришћен. Тако у
користити само један тастер; са појаво95 се могао користити и
други тастер,
Windows 98 па надаље користе и трећи тастер.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti