Одсек: МАРКЕТИНГ И ТРГОВИНА
ИНТЕГРАЛНИ ПРОЈЕКТНИ РАД
ОГЛАШАВАЊЕ ПУТЕМ НОВИНА И РАДИЈА
У КОМПАНИЈИ „НОВОСТИ“
Ментор:
Студент:
Датум предаје рада: ___________
Број досијеа:
Оцена: ______________________
Београд
2015
1
УВОД
Оглашавање је врста комуникације које за сврху има информисање,
обавештавање потенцијалних купаца о производима или услугама. Међутим, нису
профитне организације једине које путем оглашавања покушавају да привуку
потрошаче. У сврху промоције оглашавање користе и политичке странке, верске
организације, војска, непрофитне организације... и сви они који имају потребу да
јавност информишу о свом деловању.
Рекламе као начин оглашавања садрже чињенице, информације и уверљиве
поруке о ономе што је предмет рекламирања. Први примери оглашавања јављају се 550.
године пре нове ере на фигурицама са натписима. Примери рекламних и политичких
порука нађени су и у рушевинама на Арапском полуострву, а египатски трговци су
користили папирус на којима су биле поруке о производима и роби. Остаци рекламних
порука су нађени и у Старој Грчкој и Старом Риму
1
.
Свака рекламна кампања треба да буде заснована на принципу економичности.
Трошкови треба да буду у сразмери са оствареним резултатима, а једини начин да се то
постигне јесте постаљање објективних критеријума и циљева рекламне кампање. Избор
медија и облика рекламне поруке зависи од врсте производа, начина продаје и
категорије потрошача која се таргетира. При избору медија треба се руководити
тежњом да рекламна порука дође до оних којима је стварно намењена.
Развој технике и технологије утицао је, наравно, на начине оглашаванја. Данас
се за оглашавање већином користе масовни медији као што су телевизија, радио,
филмови, часописи, новине, интернет, плакати па чак и видео игре. Разне рекламе
можемо наћи на и у јавном градском превозу, на станицама, у лифтовима... односно на
свим лако уочљивим местима. Оно што се јавља као примарни циљ рекламирања јесте
обавештење што већег аудиторијума о организацији која се оглашава, док се као
секундарни циљ јавља утицај одређене пропагандне поруке на жеље птрошача да
испробају производ или услугу.
1
hr.wikipedia.org/wiki/Oglašavanje
4
НОВИНСКО ОГЛАШАВАЊЕ У СРБИЈИ
Пре појаве радија и телевизије, новине су играле кључну улогу у информисању
становништва, али и у развоју оглашавања и рекламираја. Први новински огласи код
нас појављују се у “Српским новинама”, које су од 1834. излазиле у Крагујевцу. Све до
средине XIX века огласи су доносили вести о новим открићима, технолошким
достигнућима, индустријализацији, услугама и производима и јављају се у листовима
“Подунавка” и “Шумадинак”.
Седамдесетих година XIX века започиње рекламирање и оглашавање банака и
осигуравајућих друштава, да би се до краја тог века, уз бољу графичку опрему и
визуелна решења, огласи и рекламе пружали информације о производима чије су робне
марке и данас препознатљиве као што су кафа “Франк”, писаће машине “Бар-лок”,
шиваће машине “Сингер”. Тих година појавили су се и огласи о најму, куповини или
продаји станова, кућа, земљишта, понуда намештаја, одеће, текстила, књига, најава
културних и важних друштвених догађаја, рекламирање занатских и трговинских
радњи.
У том времену рекламе и огласи су били веома богати илустрацијама што је
утицало на неке новине, као што су “Мале новине” и “Недеља” да целу прву и
последњу страну посвећују тој форми, а што се као пракса одржало до данас.
слика 1.
Прва страна „Малих новина“ посвећена рекламам (број 72, 13. март 1985) и списак
кажњених продаваца („Београдске општинске новине“, 1. децембар 1929)
2
Крајем и почетком века појављују се огласи из којих сазнајемо да су изузетно
тразени учитељи страних језика и клавира, банкари, лекари, фармацеути, новинари, као
и неговатељице гувернанте и кућепазитељке.
2
www.rts.rs/Oglasi+i+reklame+u+starim+srpskim+novinama.
5
Компанија „Новости“ данас је једна од најмоћнијих и најугледнијих медијских
кућа на Балкану. Дневни лист „Вечерње новости“ је стуб на којем се врти и уздиже
цела кућа. „Новости“свакодневно имају виђе од 250.000 читалаца. Због раширене
дописничке мреже читаоцима су свакодневно доступне најважније информације. Због
своје ексклузивности фотографије забележене од стране фотографа „Новости“ се
преносе и у осталим медијима.
Друштвена одговорност компаније „Новости“ огледа се у вишегодишњем
ефикасном раду „Фонда хуманости“ који бије битку за оне којима је помоћ
најпотребнија. У својој дугој традицији „Новости“ су покренуле и низ акција којима
одају признање најбољима у књижевности, глуми, карикатури, новинарству, сатири...
Посебно се издваја акција „Најплеменитији подвиг године“ која ставља акценат на
хумане њуде у земљи и региону.
ИДЕЈА О ОСНИВАЊУ
Идеја о покретатању листа „Вечерње новости“ потекла је од познатог
југословенског новинара, публицисте и историчара
Владимира Дедијера. У јеку Тршћанске, кризе у јесен
1953. године, у редакцији „Борба“ група уредника
радила је на припреми ванредног издања листа, како
читаоци не би чекали следећи дан да се обавесте шта
се дешавало у вези са Трстом. Дедијер, који је онда
био главни уредник „Борбе“ запитао је остале засто
не бисмо покренули нови лист који излази по подне и
објавлјује нове, кратке вести, са доста фотографија и
крупних наслова да би народ могао да се брзо и лако
обавести. идеја је била прихваћена. Творац идеје је
предлагао да се лист зове „Вечерња борба“, а његов
заменик,Дуда Тимотијевић, је сугерисао име које
данас сви знамо „Вечерње новости“. Ту је почела
историја.
слика 4.
Нсловна страна првог боја
„Вечерњих новости“, јесен 1953. године
4
На дан 16. октобар 1953. године на улицама Београда појавио се први
„вечерњак“ који није патио од превелике озбиљности, а још мање од уштогљености
која је карактерисала ондашње државне и партијске носвине. Мало ко је могао
поверовати да ће тај лист бити зачетник нове ере у југословенском и српском
новинарству, а још мање да ће трајати 60 и више година. Добар део свог успеха може
4
http://www.novosti.rs/vecernje_novosti/o_nama
7
