posle planiranja, a prethodi izvršenju - implementaciji i kontroli. Zbog toga je za menadžere na
pragu XXI veka, poznavanje ovog procesa, i kao posledica toga stvaranje i razvijanje modernih
organizacija neophodno, kako bi najefikasnije ostvarili svoje ciljeve.

Šta bi se desilo bez organizacije? Koliko bi samo ljudske energije, vremena, novca bilo

utrošeno na neadekvatan ili pogrešan način? I u sadašnje vreme, kada je proces organizovanja
zasnovan s jedne strane na dugogodišnjim iskustvima, a s druge, novim znanjima i koncepcijama,
mnogi resursi se ne koriste na način koji obezbeđuje najveće efekte. Zbog toga su menadžeri
neprestano u stalnom traganju, da u uslovima stalnih promena organizuju svoje poslovanje na
način koji će odgovoriti zahtevima vremena, i da svoje organizacije učine dinamičnim i
adaptabilnim sposobnim da na te izazove odgovore. [1]

Koji su to zahtevi vremena koje je pred nama, i sa kojima će organizacione strukture i

odnosi u organizacijama morati da se usklade ? Šta je to što će biti uslov rada i opstanka na
svetskom tržištu, o čemu menadžeri ne samo treba da razmišljaju, već i da prilagođavaju i
menjaju sebe i organizacije koje vode?

Organizacija je proces utvrđivanja poslova koji čine delatnost organizacije, njihova podela

među ljudima, i usklađivanje aktivnosti za uspešno postizanje ciljeva, ili kako je neko duhovito
rekao   "organizacija   je   određivanje   ko   šta   radi".   Organizaciona   struktura   treba   da   bude   tako
koncipirana  da predstavlja  okvir u kome  će se  na sistematičan i  međusobno  usklađen  način
omogućiti ostvarenje zacrtanih ciljeva. Ona mora da bude u skladu sa  strateškim planovima
trgovinske   organizacije,   njenim   aktivnostima,   proizvodima,   teritorijama   i   tržištima.
Organizacionu   strukturu   ne   treba   mistifikovati   i   nepotrebno   komplikovati.   Najefikasnije   su
najjednostavnije organizacije, koje okupljaju ljude da bi se posao obavio bolje, brže i jeftinije
nego   na   bilo   koji   drugi   način.   Da   li   će   organizacija   biti   utemeljena   kao   centralizovana   ili
decentralizovana zavisi od posla koji treba obaviti i vremena u kojem organizacija deluje.

U današnjem vremenu koje karakterišu velike, česte i nepredvidive promene, nameće se

potreba da organizacije budu spremne da na te promene, reaguju u kratkom roku i prilagode se
novostvorenim uslovima. Posmatrano iz tog ugla, veću i bržu prilagodljivost imaju
decentralizovane organizacije, čiji se sastavni delovi mogu brzo i adekvatno prilagoditi novim
uslovima. [1]

Centralizovane organizacije imaju svoje mesto u stabilnom i predvidivom okruženju. One

obično   imaju   kompleksniju   strukturu   i   više   nivoa   menadžmenta,   što   ih   čini   statičnijim   i
rigidnijim.   S   druge   strane,   njihova   prednost   je   u   tome   što   takva   struktura   čini   organizacije
kompaktnijim   i   jedinstvenijim,   jača   kontrolnu   funkciju   menadžmenta,   omogućava   da   se
ovlašćenja koncentrišu u rukama malog broja visoko obrazovanih, energičnih i efikasnih ljudi,
povećava poverljivost strateških i drugih važnih planova.

Kod decentralizovanih organizacija, veze između delova su mnogo labavije, hijerarhijskih

nivoa je mnogo manje, što rezultira direktnijom i lakšom komunikacijom između najviših i
najnižih nivoa. Decentralizacija omogućava brzo, realistično i plansko delegiranje ovlašćenja što
u velikim organizacijama često postoji samo na papiru, organizacione jedinice približava tržištu i
čini ih lakšim za upravljanje, olakšava brze reakcije na promene u okruženju, pruža priliku za
dokazivanje većem broju talentovanih menadžera.