Садржај:
1) Океани...............................................................................3
2) Основне географске карактеристике океана.............4
2.1 Тихи океан...................................................................4
2.2 Атлантски океан.......................................................6
2.3 Индијски океан............................................................7
2.4 Јужни океан.................................................................8
2.5 Северни ледени океан.............................................10
3) Биолошка и минерална богатства океана................11
4) Коришћење биолошких богастава океана.................14
5) Вода за пиће из мора и океана.....................................14
6) Океани-извор енергије будућности.............................16
7) Закључак.........................................................................18
8) Литература...................................................................19
1
1. Океани
Океан у ужем смислу је јединствена, водена маса великих
димензија. У ширем смислу укупна водена маса мора на Земљи која
покрива скоро три четвртине (71%) Земљине површине.
Та глобална, међусобно повезана маса слане воде, називана и
Светским океаном, подељена је континентима и острвима на следећих
пет целина, од највеће према најмањој: Тихи океан, Атлантски океан,
Индијски океан, Јужни океан и Северни ледени океан. Њихове службене
границе дефинисала је Међународна хидрографска организација.
Јужни океан, који је дуго времена био познат у поморској традицији,
службено је потврђен 2000. године те је јединствен јер се дефинише
линијом географских ширина без икаквих копнених граница.Океанографи
ипак говоре само о четири океана, сматрајући Северни ледени океан (или
Северно ледено море) део Атлантског океана.Мања подручја океана
називају се морима, заливима, пролазима и др.
Геолошки гледано, океан је подручје океанске коре покривене
водом. Океанска кора је танак слој чврстог вулканског базалта који
прекрива Земљину кору на местима где нема континената.
Према том гледишту данас постоје три океана: Светски океан, Црно
и Каспијско море.Средоземно море је готово самосталан океан повезан
са Светским океаном уз помоћ Гибралтарског мореуза, а неколико пута
током последњих неколико милиона година кретање афричког континента
затворило правац у потпуности, претварајући Средоземље у четврти
океан. Црно море је повезано са Средоземним преко Босфора који је
заправо природни канал пробијен кроз континенталну стену пре
отприлике 5000 година, те није делић океанског дна попут Гибралтарског
мореуза.
Површина Светског океана износи 361 1.000.000 km ², запремина је
1370 000 000 km ³, просечна дубина му је 3790 m ( то не укључује мора
која нису повезана са Светским океаном као што је Каспијско море).
2
Магелановим пролазом на истоку с Атлантиком. Према северу, Берингов
пролаз спаја га са Арктичким океаном.
Слика2. Географски положај Тихог океана (Пацифика)
Како се Тихи океан шири на ± 180° географска дужине, где запад
постаје исток, азијска страна океана правилно се сматра источним Тихим
океаном, а супротна је страна западни Тихи океан. Датумска граница
већим делом прати ±180° географске дужине која разграничава источни и
западни део. Али, на неким местима се одваја од те географске
одреднице. Тако на северу скреће према истоку да би заобишла
најисточнији део Азје, затим скреће према западу обилазећи Алеутска
острва да би затим пуно јужније јако скренула према западу како би
обухватила острвску државу Кирибати и још нека мања острва.
Током Магелановог путовања до Филипина, по изласку из пролаза кроз
Огњену земљу (пролаз је касније по њему добио име) познатом по
снажним олујама, учинило му се да је Тихи океан врло миран кеан, по
чему је добио и име. Ипак, није увек миран. Копно распршено по Тихом
океану подложно је вулканским ерупцијама и потресима. Такође, бројни
тајфуни почињу управо на том подручју. Али, најопаснији су цунамији
(који су последица подводних потреса) са огромним таласима који
уништавају острва и градове на свом путу.
Клима:
Клима Тихог океана је иста као и код Атласког океана,а температуре
воде крећу се од смрзавајућих на Земљиним половима до врло топлих
(око 30°C) на екватору.
Природна богаства:
огромне залихе нафте;
налазишта природног гас;
корњаче, китови, морски сисари,морске звезде,многе врсте риба
као и биљног света.
4
2.2 Атлански океан
Географска обележија
:
Атлантски океан је други по величини океан, заузимајући отприлике
једну петину Земљине површине.
Слика 3. Географски положај Атланског океана
Атлантски океан је од севера према југу издужен у облику слова S,
који се у подручју екваторских противструја (на приближно 8° северне
географске ширине) може поделити на северни и јужни део. На западу га
окружују Северна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко
Северног леденог океана на северу и Дракеовог пролаза на југу повезан
је са Тихим океаном. Од 1914. године постоји и веза са Тихим океаном
кроз Панамски канал. На истоку граница Атлантског и Индијског океана
тече по 20° источне дужине. Граница са Северним леденим океаном иде
по изломљеној линији од Гренланда до најјужнијих делова Свалбарда и
назад на југ до Норвешке.
Атлантски океан покрива око 20% површине Земље и други је по
величини након Тихог океана. Заједно са суседним морима обухвата
површину од око 106.450.000 km²; а без њих 82.362.000 km². Површина
копна са ког се реке сливају у Атлантски океан је двоструко већа од
површине копна које напаја Тихи и Индијски океан заједно. Запремина
Атлантског океана са суседним морима је 354.700.000 km³, а без њих
323.600.000 km³.
Просечна дубина Атлантика и суседних мора је 3.332 m; а без њих
чак 3.926 m. Најдубља тачка, 8.605 m, налази се у Порториканској бразди.
Ширина океана креће се од 2.848 km између Бразила и Либерије до око
4.830 km између САД-а и северне Африке.
Обала Атлантског океана је разведена, са бројним заливима и
морима, укључујући Карипско море, Мексички залив, Залив Свери
5
