УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
МОНИТОРИНГ ЗАГАЂУЈУЋИХ МАТЕРИЈА У
АТМОСФЕРИ
ОКСИДИ УГЉЕНИКА КАО ЗАГАЂУЈУЋЕ
МАТЕРИЈЕ У АТМОСФЕРИ
Ментор:
Студент:
проф. др. Душан Антоновић
Вања Стриковић, 3144/2013
јануар, 2015. годинe
3
1. ЗАГАЂИВАЊЕ И ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА
Ваздушни омотач који обавија Земљу и заједно са њом учествује у њеним
кретањима назива се атмосфера. Она штити Земљу од превеликог загревања у току дана и
превеликог хлађења у току ноћи. Да нема атмосфере, дневно колебање температуре на
Земљи износило би око 200°C, не би било воде, а самим тим ни живота. Дебљина
атмосферског слоја је свега 1 % у односу на пречник Земље, а одржава се око наше
планете захваљујући сили гравитације.
Чист ваздух је основ за здравље и живот људи читавог екосистема. Ваздух
представља смешу гасова коју чине претежно азот (N) и кисеоник (O). У саставу ваздуха, у
малим количинама, заступљен је аргон (Ar), угљен-диоксид (CO
2
) и други ретки гасови:
криптон (Kr), ксенон (Xe), неон (Ne), хелијум (He), озон (O
3
), радон (Rn) и др. У укупној
запремини ваздуха, азот и кисеоник чине око 99 %, аргон 0,9% и угљен-диоксид 0,03 %.
Загађивање ваздуха настаје када се различити природни гасови (угљен-диоксид,
угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азотни оксиди, метан), као и ситне честице чађи и
прашине ослободе у атмосферу. При томе долази до промене природног односа и
концентрације основних компонената ваздуха. Ови гасови и честице могу доћи у
атмосферу природним путем, услед вулканских ерупција и природних пожара, али чешће
доспевају под утицајем човекових активности, сагоревањем угља, нафте, природног гаса и
дрвета. У атмосферу се испуштају и огромне количине вештачких синтетисаних
загађујућих материја (флуориди, кетони, тешки метали) као последица све већег развоја
индустрије и саобраћаја.
Загађени ваздух утиче на различите начине на здравље људи и читав екосистем.
Атмосфера служи и као средство транспорта загађујућих материја до удаљених локација и
као средство загађења копна и воде. Загађење ваздуха зависи првенствено од типа
загађивача. Загађивачи ваздуха су: азотни оксиди (NO
x
), сумпор-диоксид (SO
2
), угљен-
диоксид (CO
2
), честице чврстих материја, испарљиве органске супстанце и токсичне
супстанце, као што је жива (Hg), представљено у табели 1. Комбинација азотних оксида и
испарљивих органских једињења у ваздуху, у присуству озона, главни је саставни део
смога.
4
Табела 1.
Преглед главних загађујућих материја у ваздуху.
Неки загађивачи ваздуха изазивају промене у екосистему, као што су киселе кише и
климатске промене. Према прогнози климатолога, ако се концентрација угљен-диоксида
буде повећавала, планета ће постати топлија, што ће утицати на здравље људи и природну
средину. Климатске промене су убрзане, а наша планета се константно загрева. Један од
главних узрока загревања Земље је убрзани индустријски развој, који је са собом донео
загађивач
извор
задржавање у
ваздуху
одвод
угљен-
моноксид
CO
непотпуно сагоревање
0,1...3 год.
везивање на тлу,
микробиолошка оксидација у
СО
2
угљен-диоксид
CO
2
сагоревање,
ферментација,
десорпција из
земљишта и воде
2...10 год.
растварање у води,
фотосинтеза у биљкама
сумпор-диоксид
SO
2
сагоревање,
геотермички извори
0...7 дан
везивање падавинама,
оксидација у сулфатне
честице
водоник-
сулфид
H
2
S
геотермички извори,
распад органских
материја
0,1...2 дан
оксидација у SО
2
азот-моноксид
NO
сагоревање
4...5 дан
оксидација у NО
2
азот-диоксид
NO
2
сагоревање
3...5 дан
везивање за падавине,
оксидација у нитрате
амонијак
NH
3
биолошки
0...2 дан
везивање за падавине,
оксидација
озон
O
3
Секундарни
фотохемијски процеси,
електрично пражњење
0...3 дан
фотохемијски и каталитички
распад у О
2
једињења
халогена
геотермички извори,
индустрија
≈ 100 год.(фреони)
редукција у неорганске
халогениде
угљоводоници
нафтна индустрија,
производња енергије и
транспорт,
микробиолошка
разградња
˂ 2 год.
оксидација у CО
2
, везивање за
тло, микробиолошка или
фотохемијска разградња
лебдеће честице
електрично пражњење,
индустрија, сагоревање
неколико дана
седиментација, растварање
радиоактивне
честице
акциденти, нуклеарни
удеси, нуклеарна
индустрија
неколико дана
седиментација, распад
