UVOD
U savremenoj privredi oligopol je najčešće susretana tržišna forma u kojoj konkuriše
mali broj preduzeća i gde je ulazak novih konkurenata ograničen postojanjem velikih
ulaznih barijera. Postojanje malog broja preduzeća koja posluju u uslovima relativno
zatvorenog tržišta zahteva od preduzeća strateško promišljanje i povlačenje strateških
poteza. Na oligopolskom tržištu odluke preduzeća utiču na poslovanje njegovih
konkurenata, tako da ono prilikom odlučivanja mora voditi računa o tome kakvu će
posledicu ta odluka ostaviti na njegove konkurente i kakav će biti njihov odgovor.
Napred iznete konstatacije govore o složenosti poslovanja na oligopolskom tržištu.
Oligopol je tržište u kojem dominira nekoliko prodavaca, od kojih neki imaju veliko
učešće na tržištu i sposobnost da utiču na formiranje cena.
U visoko razvijenim, savremenim tržišnim privredama, oligopol predstavlja sinonim
velikog biznisa. Oligopolska grana uključuje grupu velikih firmi. Svaka od tih velikih
firmi pomno prati akcije rivalskih firmi.
Neki oligopoli prodaju proizvode koji su suštinski identični kao što je, na primer,
valjani čelik iz različitih čeličana. Drugi oligopoli prodaju proizvode koji su sasvim
različiti u očima kupaca, primera radi, različite tipove kola, kao što su ševrolet, ford,
itd.
U uslovima potpune konkurencije menadžeri ne donose odluke o cenama, već
prihvataju cene koje diktiraju tržišne snage i prilagođavaju svoju prodaju. Firme u
uslovima potpune konkurencije čak ne znaju većinu svojih konkurenata. Međutim,
oligopolisti nisu zavisni od tržišnih snaga u meri kakav je slučaj kod potpune
konkurencije. Zbog toga oni moraju da brinu o cenama, da troše na propagandu i da
pokušaju da razumeju ponašanja svojih rivala.
Kroz rad je prikazan pojam oligopola, šta on predstavlja i koje su njegove
karakteristike, koji su izvori oligopola, modeli oligopola, strateško ponašanje na
oligopolskom tržištu i preko kojih strateških aktivnosti se ostvaruje to ponašanje.
2
koncentracije imaju 4, 8 ili 12 najvećih preduzeća u određenom sektoru. Ako je
koeficijent koncentracije za 4 preduzeća 100% radi se o monopolu. Kada je stepen
učešća oko 50% ili 70% od ukupne prodaje, radi se o oligopolu.
Uticaj na formiranje cena na tržištu je u potpunosti različit između proizvođača sa
homogenim i diferenciranim prizvodima.
Proizvođači sa homogenim proizvodima moraju da vode računa o ceni svojih
konkurenata, jer u slučaju da proizvođači odluče da povećaju cenu proizvoda koji
imaju svoje supstitute, to će usmeriti potrošače da kupuju proizvode kod njihove
konkurencije.
Suprotno će se desiti kod proizvođača diferenciranih proizvoda. Povećanje cene istih
proizvoda neće izazvati osipanje kupaca i njihovo preuzimanje od strane
konkurencije.
Preduzeća u oligopolu nisu sasvim slobodna u politici cena, jer im nisu poznate
reakcije konkurenata. Međusobni sporazumi o cenama radi maksimiziranja profita i
izbegavanja konkurencije pretvara tržiste u monopolsko stanje. U tom je slučaju
oligopolska cena iznad cene proizvodnje i to omogućuje prisvajanje većeg profita od
normalnog. U slučaju da preduzeća u oligopolu podržavaju politiku cena jednog
preduzeća koje inače prema njihovoj proceni vodi racionalnu politiku cena, u pitanju
je barometarsko vođstvo cena. Ukoliko preduzeća u oligopolu samostalno
prilagođavaju svoje cene prema cenama najačeg preduzeća, u pitanju je samo vođstvo
cena.
Oligopolisti konkurenciju radije premeštaju u domen diferencijacije proizvoda,
reklame, dizajna, pružanje brze i efikasne usluge.
Najčešći uzrok formiranja oligopola je ekonomija razmera. Oligopolist traga za
cenom vodeći računa o postupcima svojih konkurenata, on je "price searcher". Postoji
nekoliko načina rešavanja pitanja određivanja cene u oligopolu:
Vođstvo u cenama - najčešće najveće poduzeće preuzima vođstvo u cenama. Ono
određuje i menja cenu, zavisno od promena tržišnih uslova i vlastitih troškova, a ostali
ga u tome slede. Dominantno preduzeće maksimalizira svoj profit proizvodeći onaj
output pri kojem je njegov granični prihod jednak graničnom trošku.
Tajno ili javno dogovaranje - smanjuje nesigurnost, povećava profit i zaštita je od
eventualne konkurencije.
4
Izvori oligopola
Potpuna konkurencija podrazumeva veliki broj preduzeća koja proizvode istovrsan
proizvod, toliko velik broj preduzeća da ni jedno preduzeće ne može uticati na tržišnu
cenu.
Monopol podrazumeva jednog jedinog proizvođača u čijim rukama je celokupna
proizvodnja sektora. To su retki slučajevi u tržišnoj privredi danas.
Prelazni oblici nepotpune konkurencije se nalaze između ova dva krajnja stanovišta,
zašto je karakterističan oligopol kod koga u privrednom sektoru dominira svega
nekoliko preduzeća, kao i monopolistička konkurencija u kojoj veliki broj preduzeća
proizvodi blago diferencirane proizvode.
Prema ekonomistima izvori nepotpune konkurencije su:1) troškovi, 2) prepreke
konkurenciji, 3) strateška interakcija među preduzećima.
Troškovi
bitno predodređuju nepotpunu konkurenciju i mogu se smanjivati, a time
povećavati profiti. Uslov je da se ostvaruje značajniji deo ukupne proizvodnje za
tržište. To podrazumeva da u proizvodnji učestvuje samo nekoliko proizvođača.
Prepreke konkurenciji
pretpostavljaju suparništvo među preduzećima u nekom
sektoru. Moguće je uz visoke prepreke i suparništvo ograničiti. To je slučaj sa
oligopolom kod koga postoji ekonomija obima i prepreke ulaska.
Strateška interakcija
dolazi do izražaja kada mali broj preduzeća deluje na nekom
tržištu. Tada moraju voditi računa o međuzavisnosti. Kada uvažavaju jedan drugog,
onda između njih postoji strateška interakcija.
5
