ОЛПОРТОВА ТЕОРИЈА ЛИЧНОСТИ Гордон Олпорт је
амерички психолог који је по својим уверењима близак
хуманистичкој психологији. Огроман допринос психологији
личности дао је створивши теорију црта и теорију мотивације.
Тврдио је да личност требаизучавати као целину , а такође и њен
однос са другим индивидуама.Творац је учења о интегративним
структурама помоћу којих можемообјаснити индивидуалност,
усмереност и доследност у понашању и мишљењусваке особе.По
Опорту, личност је организација особина или црта које се у
понашањуиспољавају на тај начин што човек у сличним
ситуацијама поступа на сличанначин. Особине личности имају
мотивациони карактер, тј. покрећу појединца наодређено
понашање. Зрео човек . по Олпорту , зна шта ради и зашто то
ради.Већи део мотивације је у сфери свесног.Олпорт конципира
И учење о интегративним структурама помоћу којихсе може
објаснити индивидуалност, усмереност и доследност у
понашању.Мотиви могу постати функционално аутономни. Ова
појава представљаразлог за разнолик и богат репертоар
понашања човека. (Нпр. Дечак који сезапошљава на броду да би
се прехранио , а касније када постане богати банкар и даље путује
бродом јер је заволео путовања , авантуре и сл.
Потреба за поштовањем односи се на жељу појединаца да буду
позитивно оцењени од стране других
ида се према њима поступа/опходи с уважавањем и на прикладан
начин, а понекад и с потребом да
се реализују особни циљеви или постигне статус који особи
омогућује углед и већу разину
(само)поштовања, односно избегавање осећаја мање вредности и
туђе подцењивање.
Потреба за припадношћу и дружењем присутна је код појединаца
који воле развијати пријатељске и
колегијалне везе, избегавају самоћу и настоје се дружити И у
пару или групи бавити различитим
заједничким активностима и остварити групне циљеве.
Потреба за постигнућем повезана је с особама које настоје
остварити захтевније пословне или
особне циљеве, избјећи особне неуспехе, реализовати пројекте те
се с посебним резултатом или
успехом истакнути међу другима.
Потреба за самоактуализацијом присутна је код особа које на
неком уметничком, културном,
хуманитарном, техничком, научном или другом подручју (нпр.
хоби или рекреација) развијају интересе
који су средишњи за њихову способност и осећај испуњења те се
том или таквим врстама активности
настоје што више бавити или, таквим активностима постизати
посебне циљеве или резултате.
Потреба за сигурношћу присутна је код особа које воле
стабилност и избегавају ризике, као и код оних
које настоје постићи и сачувати услове у којима су им испуњене
темељне егзистенцијалне и друге
важне потребе те код особа које настоје избећи неуспех, губитак
сопственог угледа, статуса или
(само)поштовања.
Потреба за управљање исходима ситуација и активности односи
се на особе које воле имати утицај
на оно што се с њима догађа (управљати својом "судбином"), тј.
"узети ствари у своје руке" у за
њих неизвесним ситуацијама или кад им је нешто важно, у
односу на особе које се препуштају
случају и туђим одлукама те сматрају да нису у могућности
утицати на оно што ће се с њима догодити.
Потреба за моћи повезана је с жељом да се управља или
манипулише другима и оствари утицај и
могућност водства у некој скупини или организацији, при чему
особна моћ може бити усмјерена
утицању на понашање и мишљење других особа, као и на
постизање жељених исхода у социјалним или
пословним ситуацијама и активностима.
Потреба за информацијама и разноликошћу односи се на
знатижељу, жељу за истраживањем и новим
доживљајима, као и на одушевљавање оригиналним искуствима
које појединац стиче из једног или више
