Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
smer – Pravo unutrašnjih poslova
Tema: Ombudsman
Predmet: Ustavno pravo
Novi Pazar, 2014
Kandidat:Vladimir Stojković 2-2236/13
Mentor: prof. dr Nebojsa Teofilovic
Ombudsman
3
2. Pojam i istorijski razvitak ombudsmana
Ombudsman je švedska reč i prevodi se kao zastupnik ili poverenik. Ombudsman kao
pojam danas je prihvaćen u velikom broju zemalja, i koristi se u gotovo izvornom,
neizmenjenom obliku.
Istorijski posmatrano i u antičkom dobu postojale su slične institucije koje su imale za cilj da
zaštite običnog građanina od samovolje vladara. Savremena institucija ombudsmana nastaje u
Švedskoj 1809. godine, kada je u švedskom ustavu uređeno osnivanje institucije
parlamentarnog zastupnika pravde. U post-feudalnim političkim borbama između tadašnjeg
švedskog kralja-apsolutiste i parlamenta kao predstavnika naroda, ombudsman je bio
specijalni poverenik parlamenta koji je imao zaduženje da prati kako se od strane kralja i
uprave sprovode zakoni koje je švedski parlament donosio.
Osnovna ovlašćenja švedskog parlamentarnog ombudsmana sastojala su se u tome što je od
upravnih vlasti mogao tražiti podatke i objašnjenja zašto se pojedini zakoni uopšte ne
primenjuju ili se ne primenjuju na valjan način, kao i da pokreće odgovarajuće postupke radi
utvrđivanja odgovornosti službenika državne uprave. O svojim nalazima, ombudsman je
podnosio izveštaj parlamentu, koji je na osnovu toga mogao da postavi pitanje poverenja
pojedinim kraljevim ministrima.
Do današnjeg dana istoričari su podeljeni oko toga šta je tačno uslovilo i koje su društvene i
istorijske okolnosti dovele do osnivanja ove institucije u Švedskoj. Moglo je biti da je u
pitanju vekovna tradicija Šveđana u poštovanju vladavine prava i individualnih ljudskih
prava, ili je u pitanju bila akutna borba za vlast između švedskog kralja i parlamenta. Na
kraju, kraljeva snaga je znatno smanjena i parlament dobija pravo da izabere parlamentarnog
zastupnika pravde koji će vršiti nezavisnu kontrolu nad upravom i sudovima.
Prema švedskom modelu, ombudsman uživa široka ovlašćenja. On vrši kontrolu ne samo
nad centralnim organima vlasti i administracije, već i nad sudovima, lokalnim organima
uprave, oružanim snagama, pa čak i nad zvaničnicima državnih preduzeća. Za ovu svrhu
ombudsman ima dosta metoda uticaja u svom arsenalu:
pravo na neograničen pristup dokumentima, uključujući i poverljiva dokumenta,
pravo na zakonodavnu inicijativu,
