Filozofski fakultet, Beograd
Odeljenje za sociologiju
SEMINARSKI RAD
SOCIOLOGIJA GLOBALIZACIJE
OPADANJE AMERIČKE MOĆI
Profesor: dr Vladimir Vuletić Student: Milica Petrovic
Januar, 2017.
2
Uvod: Američki san između juče i sutra
Najznačajniji datum koji se smatra početkom opadanja američke moći u svetu, kao vojne
i političke sile, smatra se 11.09.2001. Taj datum je značajan po terorističkom napadu na Kule
bliznakinje u SAD-u od strane terorističkih organizacija. Sam datum je značajan zbog tog
događaja jer je uzdrmao svetsku javnost i uperio oči sveta ka SAD-u da obrate pažnju na njen
trenutni položaj i uticaj u svetu. Mnogi stručnjaci smatraju da je 11. septembar samo posledica
nečega što je počelo mnogo ranije. Reakcija SAD-a, pokazala je njihovu nemoć kao svetske sile
u rešavanju unutrašnjih problema i uzdrmalo temelje spoljne politike. To je bio dokaz da je
najveću vojnu silu na svetu, koja se smatrala nedodirljiva na svom tlu, uzdrmala skupina
fanatičnih vernika sa malo novca i još manje vojne opreme. Njihova reakcija je bila haotična,
postupci krajnje ekstremni. Došlo je do ozbiljnog podrivanja demokratije i ljudskih sloboda koje
su bile temelj
američkog sna
. Bušova administracija se pokazala nesposobnom da reši situaciju
tražeći krivca. Ni dan danas nije razjašnjeno šta se desilo tog 11. septembra. To je pojačalo
intenzitet antiameričkog raspoloženja u svetu. 11. septembar je pokazao da je gnev sveta mnogo
veći nego što su to SAD priznavale. Godinu dana posle napada, saosećanje i solidarnost sveta
prema tom događaju kao da blede, dok se kod onih koji istražuju gnev, to nije primenilo.
Podrivanje ljudskih sloboda nikad nije bilo veće, direktnije i besramnije. Odlučili su da sudove i
demokratiju ograniče, a da moć pripadne obaveštajnim i bezbednosnim organizacijama koje su
dobile pravo da krše ustavne građanske slobode mimo vrhovnohg suda.
U knjizi
Opadanje američke moći
, autor Immanuel je sledio svoj stav da se svi bavimo
trostrukim zadatkom: ,,intelektualnim zadatkom kritičkog i razboritog analiziranja stvarnosti;
moralnim zadatkom odlučivanja koje vrednostiimaju prednost u današnje vreme; i političkim
zadatkom da se odredi način na koji bismo omogućili da svetski sistem bude uočljivo bolji, a ne
uočljivo gori od svog sadašnjeg” (Volestrin, 2004:16).
4
Taj gubitak legitimiteta doveo je do iračke invazije Kuvajta na šta se Sadam Husein nikad
ne bi odlučio da je na snazi ostao dogovor na Jalti. Invazija SAD-a u zalivu kao i na Balkanu i
Bliskom istoku, dovela je do nerešene situacije i nigde SAD nisu uspele da zadaju završni
udarac, a može li jedna super sila biti zadovoljna time.
Tada je došao 11. septembar, kada SAD doživljava šok. Udarac koji su pretrpele od
nevojne sile koja ima uporište u slaboj državi, a uspeh u napadu na američko tlo, doveo je do
okretanja desničarskoj politici i objavljivanju rata terorizmu sa izjavom Džordža V. Buša ,,ili ste
sa nama ili protiv nas“. Mada je Buš izjavljivao da je ishod siguran, situacija u Avganistanu,
Izraelu i Iraku, gde su SAD intervenisale, govori suprotno. Dok se SAD koncentriše na
manifestaciju sile, u to vreme Japan doživljava uspon u ekonomiji koji je SAD i doveo u lidersku
poziciju, pa zašto bi ta praksa omanula.
