ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АРАНЂЕЛОВАЦ
Александар Лукић
ОПАСАН ОТПАД
Семинарски рад
Студијски програм: Заштита животне и радне средине
Аранђеловац 2018.
Проф. др Љиљана Плећевић
Професор струковних студија
Високе школе струковних студија у Аранђеловцу
1
УВОД
Урбанизација је једна од најевидентнијих глобалних промена на светском
нивоу. Рапидан раст популације у урбаним срединама довео је до наглог пораста
количине отпада који поред социјалног и економског утицаја има и утицај на животну
средину. Наведени разлози, повећана забринутост изазвана негативним утицајем на
животну средину, затим неизбежна потреба за одрживим развојем, поставили су
управљање отпадом на чело јавног дневног реда. Управљање отпадом је значајно
питање одрживог развоја које укључује техничке, социјалне, економске, правне,
еколошке, политичке, чак и културне компоненте.
1
Управљање отпадом је уобичајан термин којим је обухваћен широк спектар
активности и пракси којима се уклањају нежељене резидуе сваког друштва. Свака
људска активност резултираће настајењем отпада који узрокује промене у животној
средини и угрожава биљке, животиње и екосистем. Међутим, правилно управљање
отпадом смањиће штету која се константно наноси животној средини и сачуваће
угрожене ресурсе. Управљање отпадом је само један од бројних аспеката одрживог
развоја сваке земље и он добија приоритетну позицију и све већу подршку на
глобалном нивоу.
Предмет рада су различити покретачи интегрисаног система управљања
отпадом, а на основу показатеља у општинама у Србији.
1
Chang, N.B., Pires, A., Martinho, G. (2011):
Empowering systems analysis for solid waste management:
trends and perspectives.
Critical Reviews in Environmental Science and Technology 41, 1449–1530.
3
Основни циљ овог рада је да утврди који су то покретачи који имају највећи
утицај на управљање отпадом у Србији и како се систем може побољшати променом
утицаја покретача.
Упркос чињеници да Република Србија остварује сталан напредак у развоју
политике управљања отпадом и посебним токовима отпада, управљање отпадом и даље
представља један од главних еколошких, привредних и социјалних изазова у
Републици Србији. Количине отпада које настају из године у годину су све веће,
пратећи привредни раст и промене у моделима производње и потрошње. Рад треба да
сагледава и објашњава главне проблеме успостављања одрживог система управљања
опадом и начине на које се они могу превазиђу.
4
- Представља супстанцу која није искључена са листе опасног отпада која је
саставни део законске регулативе.
При конкретном дефинисању опасног отпада, у циљу његове класификације
утврђена су четири основна критеријума (према ЕПА класификацији), која у исто
време представљају основне карактеристике сваког опасног отпада
4
: запаљивост,
крозивност, реактивност и токсичност.
Према неким изворима
5
наводи се и пети критеријум, а то је експлозивност.
Токсичност
је веома значајна карактеристика опасних материја, и може бити
изражена на различите начине и у различитом степену (многе материје уопште нису
токсичне, друге су токсичне само у незнатној мери, док су неке до те мере токсичне да
манипулисање са њима представља знатну опасност). За разлику од експлозивних и
запаљивих својстава која имају углавном исти систем деловања на околину, токсичност
се разликује и по начину дејства на поједине организме (или органе), тако да је теже
запазити.
Запаљивост
је такође честа карактеристика (примарна или секундарна) опасног
отпада, а број супстанци које имају својство запаљивости далеко је већи од оних са
карактеристиком експлозивности, што значи да је практично увек неопходно
прикупити информације о запаљивости материја са којима се ради.
Реактивност
је карактеристика која се увек везује уз опасан отпад и која се
дефинише као особина отпада да, услед нестабилности, доведе до међусобне реакције
компонената које су присутне и добијања једињења са новим својствима, или до
ослобађања топлоте или енергије, а самим тим и до појаве експлозије, пламена или
токсичних супстанци итд. у некој од фаза у циклусу третирања опасног отпада
6
.
4
Freeman, H. (1990):
Hazardous waste Minimization,
Mcgraw-Hill Publishing Company, New York
5
Стојановић, О., Стојановић,Н., Костановић, Ђ. (1984):
Штетне и опасне материје
, РО ‚‚Рад“, Београд
6
Ibid.
6
