Visoka poslovno – tehnička škola
Užice
Seminarski rad
Iz predmeta upravljanje otpadom na temu:
Opasan otpad
Profesor: Studenti:
Ljiljana Trumbulović Katarina Lukić TH 38/09
Dijana Pejić TH 10/09
Maj, 2011.god.
SADRŽAJ
Uvod ...................................................................................................................................-1-
Kategorije i načini klasifikovanja.......................................................................................-3-
Identifikacija opasnih supstanci .........................................................................................-6-
Tretman opasnog otpada………………………………………………………………….-7-
Reciklaža opasnog otpada ………………………………………………………………..-9-
Odlaganje opasnog otpada..................................................................................................-10-
Procena rizika po zdravlje od opasnog otpada....................................................................-12-
Mere za upravljanje rizikom...............................................................................................-13-
Na osnovu prihvaćene definicije industrijskog opasnog otpada može se krenuti dalje u
definisanje sistema, koji se, da bi bio uspešan, mora sastojati od najmanje tri komponente:
zakonodavne, odgovarajućeg programa sa merama za njegovo sprovođenje i adekvatnih
postrojenja za tretman sa pratećim merama za njihovo korišćenje.
Donošenje dobrih zakonskih dokumenata, pravilnika, propisa i uputstava je jedan od
najvažnijih koraka u odbrani životne sredine i zdravlja od neodgovarajućeg upravljanja
industrijskim opasnim otpadom. Veoma je važno da zakon obuhvati sve elemente odgovornosti
proizvođaca opasnog industrijskog otpada. Recimo, minimum odgovornosti proizvođaca bi se
sastajao u tome da:
Poznaje svoj proizvodni industrijski otpad kako bi imao uvid da li on spada pod
kontrolni Republički sistem opasnog indstrijskog otpada.
Prijavi tip, vrstu, supstance i fizičko stanje opasnog industrijskog otpada kontrolnim
organima.
U svom preduzecu jasno definiše osobu odgovornu za upravljanje opasnim otradom u
firmi.
Čuva dokumentaciju za svaku šaržu opasnog otpada.
Pakuje i označava opasan otpad u skladu sa zakonskog regulativom o transportu
opasnog industrijskog otpada.
Osigura da se opasan otpad uputi na postrojenje za tretman ili odlagališta
osposobljena da prime tu vrstu otpada.
Daje periodične izveštaje kontrolnom organu o masi, sastavu, metodama tretmana ili
odlaganja sopstvenog opasnog otpada.
Da obaveštava kontrolni organ za svaki transport opasnog otpada itd.
-2-
Odgovornost transportera opasnog indstrijskog otpada ne sme se odnositi samo na siguran
transport već mora obuhvatiti i tačno propisanu dokumentaciju sa trasom i količnama opasnog otpada
kako bi se u svakom trenutku moglo utvrditi da li je sav opasan otpad stigao na odredište. Posebno se
mora razraditi situacija prelaska odgovornosti sa proizvođaca na transportera opasnog otpada.
Zakonom se reguliše način i postupak kontrole uvoza, izvoza i prolaska opasnog otpada preko teritorije
jedne zemlje. Kontrola u transportu je neophodna kako se ne bi događalo da ne savesni transporter
odloži opasan indstrijski otpad ilegalno, pored puta, na lokalnom odlagalištu koje nema dozvolu da tu
vrstu opasnog otpada, da ga pomeša sa komunalnim otpadom i odveze na lokalnu deponiju
komunalnog otpada ili u incinerator za komunalni otpad. Veoma je važno da zakon propiše
postupak izdavanja dozvola od strane zakonom definisanih institucija, za postrojenja za skladištenje,
tretman i odlaganje opasnog industrijskog otpada. Radi se o obavezi zadovoljavanja određenih
tehničkih uslova iz standarda, dizajna, radnih uslova, nacina održavanja, nacina kontrole životne
sredine itd.
Nacionalni kontrolni sistem mora da obezbedi adekvatna postrojenja za današnje potrebe i za
narednih 5 – 10 godina. Prema tome se pravi plan izgradnje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog
industrijskog otpada. Pored adekvatnog tretmana, izbor odgovarajuće lokacije za odlaganje opasnog
industrijskog otpada su važan deo nacionalnog kontrolnog sistema. Ne ulazeći u razmatranja dizajna
ovakvih deponija, neophodno je istaći da se i za njih moraju definisati tehnički standardi, kao i za
insineratore ili postrojenja hemijsko – fizički tretman, u cilju sto potpunijeg izolovanja deponija
opasnog industrijskog otpada od životne sredine.
Nacionalni kontrolni sistem posebnu pažnju mora posvetiti sprečavanju nastanka, minimizacije
mase i reciklaže opasnog industrijkog otpada. Jedan od ključnih zadataka u ovom području je
iznalaženje najefikasnijeg puta za podršku razvoju tehnologija koje će zameniti one koje proizvode
opasan otpad. Kupovina inostranih tehnologija se, sa aspekta proizvodnje opasnog otpada mora staviti
pod posebnu kontrolu.
Sveobuhvatni nacionalni kontrolni sistem mora da sadrži plan čisćenja starih ili divljih deponija
opasnog industijskog otpada u krugu fabrike ili van njih. Za uspesnu realizaciju plana neophodno je
razraditi metodologiju indetifikacije toksičnih komponenti u opasnom otpadu i ciscenja zemljišta na
takvim lokacijama.
KATEGORIJE I NACINI KLASIFIKOVANJA
Primarni kriterijum koji određuje značaj otpadne hemikalije za zdravlje i životnu sredinu
je podatak o njenom javljanju na industrijskim i komunalnim otpadima. Dva sekundarna
kriterijuma od podjednakog značaja su:
Mogućnost hemikalije da se nađe i transportuje u prirodi
Mogućnost hemikalije da dovede do zdravstvenih poremećaja
Poslednjih godina je narasla briga drustva zbog pojave toksičnih hemikalija u životnoj
sredini zbog skrovenih ekspozicija koje u dužem periodu mogu da dovedu do oboljenja,
potrebno je sakupiti što više podataka o tome šta uzrokuje kancerogena oboljenja, koji agensi
pokreću mehanizme nastanka, a koji pomažu razvoj I na kraju kako preventivno kontrolisati
bioloske uslove oboljenja.Poseban uslov za ekotoksikologiju predstavljaju u ovom trenutku
-3-
