OПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ ЗАВАРИВАЊУ
ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА
Циљ предавања је упознавање будућих струковних инжењера заштите на раду са
процесом заваривања са аспекта његовог утицаја на безбедност и здравље непосредних
учесника у тим процесима. Рад указује на опасности по здравље и живот заваривача као
и на мере заштите при заваривању.
1. УВОД
Извођење заваривачких радова спада у најтеже послове због пратећих појава као сто су
димни гасови, повишена температура, зрачења електричног лука, рад у скученим
просторима, неприродан положај заваривача при раду и слично. С обзиром на то да је у
металопрерађивачкој индустрији велики удео заваривачких радова и да се све теже
долази до заваривачких кадрова због тешких услова рада, неоходно је радити на
хуманизацији свих видова заваривачке делатности.
Да би се позната средства заштите што ефикасније користила неопходно је да
заваривач познаје узрочнике који могу нарушити његово здравље као и евентуалне
последице (болести) настале због неадекватне примене заштитних средстава.
Послодавац је дужан да обезбеди заваривачу довољно безбедне услове рада који се
остварују применом савремених техничких, здравствених, соци- јалних, едукативних и
других мера ради спречавања и отклањања опасности који могу да изазову угроженост
радниковог здравља на раду.
Најчешћи узроци повређивања заваривача на раду су:
непоштовање инструкција за рад: 70%
недостатак искуства: 20%
неспособност за рад: 10%
При извођењу заваривања и сродних поступака појављују се комплексне
професионалне штетности, од којих су најутицајније:
појава токсичних (отровних) гасова у диму као и заваривачке прашине,
зрачење електричног лука,
прскање ужареног метала,
опасности од струјног удара, пожара и експлозије,
ниска или висока температура итд.
Интензитет њиховог дејства и њихово штетно дејство на човечји организам може се
смањити применом одговарајућих мера и средстава и одговарајуће опреме за заштиту.
У овом раду указано је на изворе опасности који прате процес заваривања као и мере
заштите.
2. ИЗВОРИ ШТЕТНОГ ДЕЈСТВА ПРИ ЗАВАРИВАЊУ
Заваривање је процес добијања нераздвојивих спојева, остварених загревањем до
топљења или омекшавања уз примену притиска или без њега.
Заваривање топљењем има веома широку примену и у ову групу поступака спадају:
гасно заваривање;
електролучно заваривање;
заваривање под троском;
заваривање плазма поступком;
алуминотермско заваривање;
заваривање електронским снопом;
заваривање ласером;
ливачко заваривање итд.
Око 80% заваривачких радова изводи се поступцима електролучног заваривања па ће у
раду ови поступци бити и највише разматрани.
У ову групу спадају:
REL - Ручно електролучно заваривање обложеном електродом,
EPP -Елекролучно заваривање под прашком топивом жичаном електродом,
MIG/MAG - Електролучно заваривање у заштитној атмосфери инертног -
активног гаса топивом жичаном електродом,
TIG/WIG - Електролучно заваривање у заштитној атмосфери инертног гаса
нетопивом електродом од тунгстена-волфрама
Најширу примену има MIG/MAG поступак заваривања и око 70% свих заварених
спојева електролучним заваривањем изводи се овим поступком, док на све остале
поступке електролучног заваривања отпада око 30%.
Заједничко за све поступке електролучног заваривања је да се за топљење основног
и додатног материјала користи енергија електричног лука који је извор опасности
од удара електричне струје и извор светлосног и топлотног зрачења, а да се у
процесу стварају димни гасови и испарења, који су штетни по људско здравље и
околину.
Дакле, извођење операције заваривања праћено је углавном појавама високих
температура, настајањем или коришћењем гасовитих продуката, светлосним и
топлотним зрачењима и опасностима од електричне струје.
Главни извори опасности при електролучном заваривању су:
електрична струја;
светлосно зрачење;
топлотно зрачење;
ако је растојање за слободно кретање између електричних проводника мање од 2
m,
када је радно место влажно, у пари или загрејано, или ако се ради на терену.
Слика 1: Недозвољен положај при заваривању
Слика 2: Ток струје кроз тело заваривача при неправилном радном положају (могући
путеви проласка електричне струје кроз људско тело)
Правила при раду:
електрична инсталација мора бити добро изолована, а уређаји исправни са
прописним уземљењем, осигурачима и слично,
извори струје за заваривање не смеју бити у скученом непрегледном простору
где има електричне проводљивости,
маса се мора причврстити директно на радни предмет, а не преко више
елемената,
руковање близу прикључка на мрежу мора обавити обучен електричар,
када се заварује уз високу опасност од струје, заваривач мора бити добро
изолован од тла. Закопчано и суво одело штити од непосредног контакта са
струјом.
када се користе и други електроуређаји на месту заваривања, треба избегавати
истовремени рад са заваривањем, а држач електроде не спуштати на друге
електро уређаје због могућности затварања електричног круга преко истог,
Пример једног инцидента:
Струјни удар се догодио када је заваривач А прекинуо заваривање и струјно коло. Због
оштећене изолације у проводнику у тачки C, ток струје је пратио линију до заваривача
B, што је изазвало оштећење његовог мозга. Да је дрвени подметач био испод његових
ногу ништа се не би догодило (слика 3).
Слика 3: Повреда на раду због недозвољеног положаја заваривача
Најбоља сигурносна мера је уземљење, код кога су сви метални делови изложени
опасности (код апарата за заваривање је то кућиште) повезани проводником великог
пресека, којим се ″струја грешке″ одводи у земљу. Даља могућност је тзв. нуловање и
употреба заштитног вода.
Заштитна изолација уређаја за заваривање (израда кућишта и других проводних делова
од електрично непроводног материјала) је начин осигурања од електричног удара без
употребе заштитног вода.
Посебну пажњу треба обратити при раду у уским и влажним просторијама. Поред
добро изоловане подлоге, користити обе рукавице, кљешта остављати на изоловану
подлогу, а при прекиду лука не држати кљешта уз тело.
2.2. Опасности од зрачења
Спектар енергије зрачења електричног лука при заваривању састоји сеод:
видљивих зрака који на очи делују као јака сунчева светлост,
невидљивог ултраљубичастог и инфрацрвеног зрачења.
