OPERATIVNO PLANIRANJE
PREDMET: BEZBEDNOSNA ANALITIKA
Profesor: Student:
.
SADRŽAJ
Uvod
………………………………………………………………..1
Planiranje-pojam
.......………………………………………………...2
Osnovne aktivnosti procesa planiranja
…...………………………….....3
Vrste planiranja
………………………………………………….......5
Razlika između operativnog i strategijskog planiranja
…………………...6
Operativno planiranje
……………………………………….............7
Priroda operativnog planiranja
………………………………….……10
Zaključak
…………………………………………………….……11
Literatura
…………………………………………………….……12
UVOD
Jedna od osnovnih funkcija u menadžmentu je planiranje. Planiranjem se identifikuje
kuda se želi ići, zašto se tamo želi ići, kako će se stići,da li je potrebna kooperacija i
Planiranje predstavlja filozofiju ponašanja preduzeća koja bazira na potrebi za
sistematčnim i kontinuelnim razmišljanjem o budućnosti pre neposrednog reagovanja.
U pitanju je obilik kauzaliteta, odnosno sagledavanje budućih posledica i sadašnjih
odluka.
Gde zapravo povući liniju između sadašnjeg raspolaganja resursima, planiranjem, i
investiranjem, i između budućnosti gde će i rezultati efektuirati, pitanje je na kome se
lome koplja doktrine i praktičnog funkcionisanja svakog privrednog subjekta.
Planiranje je primarna i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost
svih menadžerskih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i načina njihovog
prilagođavanja, koje je koordinirano sa stvaranjem i prilagođavanjem organizacione
strukture, stila vođenja i modela kontrole. Planiranje je takodje i proces određivanja
načina na koji organizacija može stići taamo gde želi i šta će učiniti da postigne svoje
ciljeve. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.
Planiranje je pre svega izbor ciljeva i određivanje načina njihovog ostvarenja.
Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Ciljevi su osnovna planska odluka.
Ostale planske odluke koje služe ostvarenju ciljeva glavne planske odluke te vrste su :
*STRATEGIJA
*BIZNIS PLAN
*PROJEKAT
Planske odluke su vodilje za menadžment tim kao i druge interesne grupe
preduzeća, planske odluke su važan faktor jer u sadašnjem trenutku se postižu ciljevi
koji dolaze u neposrednoj budućnosti. Obzirom da svaki subjekat u svom poslovanju
računa sa izvesnom stabilnošću i izvesnošću projekata, trenutak i proces planiranja su
važna početna faza procesa.To dakle nije samo čin već čitav proces, promene su
kontinuelne, stoga je i planiranje kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima.
Počinje se predviđanjem trendova razvoja, teče sa preduzimanjem odgovarajućih
akcija, a završava se sumiranjem i praćenjem rezultanti preuzetih akcija. Kako se
odnosi na buduće efektuiranje sadašnjih procesa, mora se računati sa mogućnošću
promene “projektovane“ budućnosti, pa se stoga moraju preduzimati permanenta
praćenja rezultata preduzetih akcija i blagovremeno reagovati na negativne oscilacije
koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njenih faza i time ugroziti ceo projekat tj.
dovesti do negativnog rezulatata.
Planiranje je neophodno uvek kada je uspeh preduzeća zavistan od skupa
povezanih odluka koje su međusobno korelativne i međusobno uslovljene, i ne mogu
se stihijski donositi i bez međusobne koordinacije jednih i drugih. Ako pod uspehom
podrazumevamo postepeno ostvarivanje planiranih ciljeva, to zapravo znači da su
ciljevi preduslov uspeha.
