JU EKONOMSKA ŠKOLA, BANJA LUKA
Maturski rad
OPERATIVNO PLANIRANJE I BIZNIS PLAN
Mentor:
Učenik:
Brana Vuković, prof
Jasmina Sačić
Banja Luka, maj 2017. god.
2. OPERATIVNO PLANIRANJE
Operativno planiranje predstavlja utvrđivanje planova koji sadrže detalje za realizaciju ili
primjenu strategijskih planova tokom svakodnevnog poslovanja. Uglavnom se vezuju za
period od jednog dana do godinu dana, odnosno za period od pola godine, kvartal, mjesec,
nedelju, dan i koncentrisani su na konkretnu djelatnost ustanove. Takvo planiranje je mnogo
preciznije od strategijskog i njime se specificiraju konkretni zadaci. Operativno planiranje
determinisano je nizom dugoročnih trajnih planova. Ti planovi obuhvataju:
1. procedure,
2. politiku i
3. pravila potrebna za stvaranje operativnih planova i budžeta.
Pod operativnim planiranjem podrazumjevamo odgovore na pitanja:
Kakve je aktivnosti potrebno preduzeti da bismo realizovali ciljeve preduzeća na
efektivan način?
Ko je zadužen za preuzimanje tih aktivnosti i do kog roka?
Šta će nam preduzete aktivnosti donijeti, odnosno, koliko će to povećati naše prihode?
Koliko će to stajati i kako ćemo to isfinansirati?
Operativnu plansku formu treba posmatrati u kontekstu srednjoročnih planskih zadataka, koji
su usko povezani s dugoročnom strategijom i godišnjim planiranjem. Operativno planiranje
rezultira dvema vrstama planskih odluka :
1. za jednokratnu upotrebu – jednokratni planovi i
2. za permanentu upotrebu – trajni planovi.
Na grafikonu ćemo bolje shvatiti odnos između ciljeva, strategije i operativnih planova, a u
sklopu njih i odluka za neponavljajuće aktivnosti i za ponavljajuće aktivnosti.
Slika 1. Hijerarhija ogranizacionih planova
Operativno planiranje i biznis plan
Jasmina Sačić
2.1. Pravljenje planova u funkciji upravljanja
Pred menadžment preduzeća postavlja se dilema za koju se od nekoliko mogućih vrsta
planova treba opredijeliti. U tom smislu, potrebno je sagledati tri kontingentna faktora koji
utiču na planiranje: organizacioni nivo, stepen rizika sredine i dužina budućeg angažovanja.
Odnos između nivoa menadžera u organizaciji i vrste izvršenog planiranja utiču na to da
operativno planiranje dominira nad strateškim planiranjem, dok na višim organizacionim
nivoima planiranje postaje u većoj mjeri strateški orjentisano.
Rizik sredine
, kao drugi kontingentni faktor, dovodi do toga da u situaciji kada je rizik sredine
visok, planovi treba da budu specifični, ali i fleksibilni. Sve dok rizik sredine postoji,
menadžeri treba da nastave sa formalnim planiranjem.
Vremenski okvir
planova nalaže poštovanje principa da je planiranje za previše kratak ili
previše dugačak vremenski period neefikasno i neefektivno. Planovi treba da budu dovoljno
dalekosežni, i o tome svakako treba voditi računa.
2.2. Vrste planova i njihova međuzavisnost
Najprikladniji kriterijumi za opis organizacionog plana, i njegovo klasifikovanje su:
obim plana
- odnos strateškog i operativnog obima,
vremenski okvir
- kratkoročni u odnosu na dugoročne planove,
specifičnosti plana
- usmjeravajući u odnosu na specifične planove,
učestalost korišćenja
- jednokratni u odnosu na trajne planove.
Imajući u vidu naprijed definisane kriterijume, govorimo o sljedećim vrstama planova:
strateški, operativni, dugoročni, kratkoročni, direkcioni, specifični, jednokratni i trajni planovi
(slika 2). Rukovođenje preduzećem postiže se primjenom strateških i operativnih planova.
5
Slika 2. Vrste planova
