VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO – TEHNOLOŠKA
ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
Smer
: Zdravstvena nega
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA INFORMATIKA U ZDRAVSTVU
TEMA: OPIS INFORMACIONIH SISTEMA KOJI SE
KORISTE U ZDRAVSTVU U NAŠOJ ZEMLJI
Predmetni profesor: Student:
ŠABAC, Decembar 2018.
1.UVOD
U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno
informatike u svim segmentima života, što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju.
Naravno, nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne
mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija. Imajući to u vidu i
medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA.
Kada je reč o upotrebi računara u medicini, kao i u ostalim oblastima, ista
doprinosi znatnom unapređenju "poslovanja", prevazilaženja poblema koja se tiču
papirologije, kartoteka itd. Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje)
veoma ne praktične, pre svega zbog njihove veličine, dok je neverovatna visprenost i
iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona. Pomenuto dovodi do neuroze, ionako
bolesnog pacijenta, do uzrujavanja lekara, nepravilne dijagnoze i svega što je veoma
dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica.
Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema,
uspostavljanje tzv. elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih
aparata, lekove koje pacijent mora da koristi, koja je terapija, da li je treba promeniti itd.
Sa druge strane, omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga
dostupnosti više lekara
on-line
, potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd. O
svemu ovome mnogo više u nastavku.
2. POJAM ZDRAVSTVENOG SISTEMA
Kada se govori o gore pomenutoj temi, treba reći sledeće. Svetska zdravstvena
organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata
koji doprinose zdravlju u porodici, obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, javnim
mestima i zajednicama, kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini, u zdravstvenim i drugim
sektorima.
Ukoliko imamo u vidu gore navedeno, treba reći i da zdravstveni sistem spada u
tzv. velike sisteme. Drugim rečima, sastavljen je od više podsistema koji su, sa jedne
strane, u međusobnoj vezi, ali sa druge strane, u vezi sa spoljnim sistemima koji teže
istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva.
Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to:
• prirodni uslovi (socioekonomski, prirodni)
• stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje
• zdravstvena zaštita
• resursi
• njihova alokacija
• kadrovi
• upravljanje i
• spoljni sistem.
Sam cilj kreiranja modela jeste da olakša onima koji donose odluke na
nacionalnom nivou, da, simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstva, testiraju
različite programe zdravstvene zaštite, alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti
od potreba odnosno zdravstvenog stanja stanovništva, uvažavajući, pri tom, zavisnost
između sistema zdravstvene zaštite, uslova sredine i mnogih drugih faktora.
U zavisnosti od problema koji se želi rešavati, vrši se odabir određenih
matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. Na primer, podmodel
resursi se definiše na bazi procena trendova u populaciji, kretanja stopa morbiditeta od
različitih bolesti i željenih standarda. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti
kvantitativni parametri, a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva, stope
