savremeno društvo u „informaciono društvo". Njegova glavna karakteristika je ta što
informaciono-komunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i
ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinaca i društva u celini.

Ubrzani razvoj nauke i tehnologije naročito u drugoj polovini dvadesetog veka,

dostigao je takav tempo, da su se novi tehnološki i kulturni obrasci smenjivali, ne više
svakih vek ili pola veka, već svaku deceniju, a pred kraj te epohe i češće.

Neuspeh političke elite u Srbiji, u skoro svim oblastima društvenog života, zadnjih

dvadesetak i više godina, daje nadu da je svetlija budućnost Srbije u najsavremenijim
tehnološko-kulturnim prodorima. Čak i ta takva politička elita smatra da je jedini pravi
razvojni izlaz za nas i naše potomke, upravo informaciono društvo.

Informaciono društvo je oblik postindustrijske ekonomije, karakterističan za, pre

svega, visokorazvijene države. Kakve su mogućnosti Srbije u tome? Može li ona da uzme
parče tog kolača, a da ne prolazi kroz bolne zakasnele procese reindustrijalizacije? Treba
napomenuti, da informaciono društvo nipošto ne znači automatski i stabilno, prosperitetno
i srećno društvo.

Izumom i upotrebom sredstava rada visokih tehnologija (kompjuter), koje su oličene

u   mašinama   koje   pamte,  „misle“  i  rade  (mašine   s  mentalnim   svojstvima   u   kojima  je
pohranjena informacija s ogromnom količinom znanja) čovek deblokira i eliminiše fizičke
ograničenosti ljudskog mozga, čula i ljudskog tela. Sa visokim tehnologijama nastupa
naučna   revolucija   koja   je   izazvala   civilizacijski   prevrat.   Nastupa   privreda   koje   se   ne
temelji na materijalnoj proizvodnji dobara. Nastupa privreda koje se temelji na ekonomiji
znanja.  Shodno   navedenim   činjenicama,  dolazimo   da   zaključka   da   je   primena   novih
informatičkih tehnologija postala uslov za opstanak (a ne samo uslov napretka) privrednih
subjekata.

Kao posledica uvođenja informacionih tehnologija, u sve pore društva, dolazi do

upotrebe jednog novog termina koji sve više postaje predmet proučavanja raznih nauka, a
posebno ekonomskih nauka. To je informaciono društvo.

Razvoj informacionog društva predstavlja novu društvenu eru vođenu primenom

moderne informacione-komunikacione tehnologije, koja menja poslovno okruženje,
ekonomski, politički, društveni i kulturološki ambijent u svim zemljama sveta.

Informaciono društvo je društvo koje je bazirano na širokoj upotrebi ICT, u kojem

se digitalne informacije koriste kao najznačajniji ekonomski resurs, kako u biznisu, tako i
u društvu. Ovo društvo, bazirano na stvaranju, distribuciji, rasprostiranju i korišćenju
informacije i znanja, menja poslovna okruženja i društvenu zajednicu i utiče ne
globalizaciju svetske privrede. Informaciono društvo je sledbenik industrijskog društva
(Knežević, 2011).

1.1.

Karakteristike informacionog društva

Osnovni proizvodni resursi postaju informacija, znanje i nauka. Radnika je u

vodećoj ulozi zamenio stručnjak, stručnjaka potiskuje informatičar, a na putu je da sve
njih zameni samostalni naučnik. Suštinski poktetač informacionog društva jesu
informacije. Informacije su predstavljale ključni faktor u raznim društvima širom sveta i u
predhodnom periodu (

http://mtt.gov.rs/

Moderno informaciono društvo predstavlja stub razvoja mnogih razvijenih

zemalja. Razvijene zemlje su usvojile primenu najmodernije ICT kao vrlo značajnu
društveno-ekonomsku delatnost. ICT je ključni nosilac rasta i razvoja zemalja.
Karakteristike informacionog drustva su visok stepen primene ICT, širenje tržišta,
elektronsko poslovanje, menjaju se okviri i modeli poslovanja.

1.2.

Posedovanje i korišćenje PC u Srbiji

Istraživanjem podataka o posedovanju i korišćenju PC, fiksne i mobilne telefonije

kao i broadband tehnologije, naišli smo na različite statističke podatke sa različitih izvora
koji su nas zbunili. Pitali smo se koje su informacije zapravo tačne i odlučili da prikažemo
sve podatke.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2013.godine, pokazalo je da:

59,9% domaćinstva u Srbiji poseduje PC;

55,5% domaćinstva u Srbiji ima pristup Internetu;

43,4% domaćinstva koja poseduju broadband tehnologiju.

Kada smo detaljnije analizirali podatke koje je prikazao Republički zavod za statistiku,
uočili smo da je procenat broadband korisnika jako visok, čak viši od svetskog proseka.
Jasno je da se broj Internet i broadband korisnika u Srbiji stalno povećava, ali ukoliko bez
razmisljanja prihatimo priložene rezulate istraživanja, verovatno ćemo pomisliti da živimo
u nekoj mnogo razvijenoj zemlji, a ne u Srbiji.

Tabela 1. Internet korisnici u Srbiji

Populacija

Internet korisnici

Penetracija

Broj/procenat

276.604

56,4%

Izvor: Internet World Stats (2012).

Podaci prema ITU iz 2012.godine su sledeći:

38,39% korisnika fiksnih telefona/100 stanovnika;

117,85% korisnika mobilnih telefona/100 stanovnika;

48,10% korisnka Interneta (u odnosu na ukupnu populaciju);