SADR
ŽAJ
Uvod………………………………………………………………………...2
Slog………………………………………………………………………….2
Podela reči na slogove
…………………………………………………3
Diftong, triftong i hijat
…………………………………………………3
Akcenat……………………………………………………………………...4
Akcentovane i neakcentovane reči………………………………………….5
Akcentovanje diftonga, triftonga i hijata……………………………………7
Distinktivna funkcija akcenta……………………………………………….7
Reči koje se akcentuju na dva načina
………………………………….8
Zaključak…………………………………………………………………..10
Bibliografija………………………………………………………………...11
1
UVOD
Pored segmentalnih jedinica, kakve su foneme, u fonološkim sistemima bitnu
ulogu igraju i suprasegmentalne, odnosno prozodijske pojave. U njih spadaju
akcenat i intonacija, koji imaju distinktivnu funkciju i predstavljaju opšte odlike
govora. Varijacije ovih elemenata, kojima se pojedini članovi govornog niza
ističu i moduliraju, utiču na značenje koje se prenosi u komunikaciji.
( Bugarski, 1991: 87-88 )
U ovom radu biće predstavljen akcenat u španskom jeziku.
SLOG
Govorni niz se može deliti na slogove – najmanje glasovne jedinice
izgovorene jednim artikulacionim pokretom. Mogu imati različitu strukturu
obzirom na broj konsonanata (
C
) koje sadrže i njihovu povezanost sa vokalom
(
V
). Ono što je vrlo bitno je da svaki slog mora imati u svom sklopu najmanje
jedan vokal, koji je centar (
núcleo
) te glasovne jedinice.
Slogove možemo deliti na:
1. zatvorene – ako se završavaju konsonantom: ins-truc-tor;
2. otvorene – ako se završavaju vokalom: mo-de-lo, i
3. naglašene i nenaglašene – prema tome da li su nosioci tonskog ili grafičkog
akcenta.
U zavisnosti od broja slogova reči se mogu podeliti na:
1. jednosložne (
monosílabas
) – sastoje se od jednog sloga: haz, mi, sol, i
2. višesložne (
polisílabas
) – sastoje se od dva ili više slogova: naturaleza,
dirección.
2
CRECIENTES
DECRECIENTES
HOMOGÉNEOS
ie: hie-lo
ai: ai-re
iu: triun-fo
ia: fa-mi-lia
ei: rei-na
ui: huir
io: pio-jo
oi: voy
ua: a-gua
au: pau-sa
ue: hue-co
eu: eu-fo-ní-a
uo: a-tes-to-guo
ou: bou
( Escarpanter, 1979: 38 )
Triftong je kombinacija tri vokala u istom slogu. Jak vokal se nalazi između
dva slaba. Oni su dosta retki u španskom jeziku, a najčešće kombinacije su:
1. iai: limpiáis,
2. uai: averigüáis,
3. iei: limpiéis, i
4. uei: averigüéis. ( Matte Bon, 1992: 339 )
Dešava se da dva vokala koji se nalaze jedan do drugog ne čine diftong i ne
pripadaju istom slogu. Tada je reč o hijatu. To je kombinacija dva jaka vokala
ili jakog i slabog naglašenog: roer, Lucía, mía. Takođe, hijat se može formirati
između tri vokala: cre- í-a, i između jednog vokala i diftonga: ve-áis.
( Escarpanter, 1979: 39 )
AKCENAT
U svakom jeziku postoje određena pravila koja se moraju poštovati radi
pravilnog izgovora. Neki slogovi su više naglašeni od drugih, pri čemu mesto
naglaska u strukturi višesložnih reči varira. Ova jačina pri izgovoru određenih
slogova je posledica postojanja akcenta.
Španski jezik ima slobodan akcenat (
acento libre
), što znači da može
padati na različite slogove. Međutim, ova sloboda je ograničena na poslednja tri
sloga ( __ __ _/_ , __ _/_ __ , _/_ __ __ ). ( Alcina Franch, Blecua, 1987: 439-
4
