UVOD
Poslednjih godina hemijske industrije u svetu su u
č
inile znatne napore da osvoje nova sredstva za
gašenje, kao zamena halonima 1301, 1211, i 2402, jer postoje
ć
a sredstva to nisu mogla biti. Ovo je
neophodno, jer sa prestankom koriš
ć
enja halona, protivpožama zaštita je postala znatno manje
efikasna. U tom cilju su postignuti rezultati, osvojena su nova hemijska sredstva kao zamena halonima.
Najnovije sredstvo za gašenje požara osvojeno je u Rusiji pod nazivom "Aerosoli". Prema tehni
č
kim
informacijama i demonstracijama gašenja, odmah se može zaklju
č
iti o velikoj sposobnosti gašenja
ovog sredstva. Pored toga, na
č
in metoda gašenja se razlikuje od na
č
ina gašenja svih, do sada poznatih
sredstava. Radi se o novom pristupu u gašenju požara,
č
ime ovo sredstvo može doneti potpuno nove
metode protiv požara. Sredstvo, izba
č
eno energijom sagorevanja raketnog goriva, baca se na požar.
Aerosoli su se ve
ć
dugi niz godina koristili u vojne svrhe, u zaštiti vojnih objekata i sredstava i u
kosmi
č
kim programima. Skidanjem embarga sa vojnih dostignu
ć
a koja su došla kao rezultat
društvenih pramena u Rusiji, aerosoli su po
č
eli da se proizvode. Otuda i
č
injenica da su oni odmah
dobili odgovaraju
ć
e ateste i patente, kako u Rusiji, tako i u zapadnim zemljama, jer su provereni u
praksi. Pored njihove velike efikasnosti oni imaju i druge prednosti u primeni u odnosu na ostala
sredstva za gašenje, o
č
emu
ć
e biti reci u narednom tekstu.
MEHANIZAM GAŠENJA
Novo sredstvo za gašenje je
č
vrsta materija koju treba, u cilju gašenja, upaliti. Energija izlaze
ć
ih
gasova izbacuje fine, sitne materijalne
č
estice u izlaze
ć
em gasu. Ove
č
estice su mikroskopske veli
č
ine,
tako da je postignuta visoka disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, održava u vazduhu kao
zapreminska koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlaze
ć
eg gasa aerosola direktno na
požar, materijalne
č
estice sredstva za gašenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom.
Ogromne sposobnosti gašenja aerosola trenutno eliminiše plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam
izvor požara. U pore
đ
enju sa dosad najefikasnijim sredstvima za gašenje, kao što su haloni, aerosol
pokazuje nekoliko puta ve
ć
u efikasnost gašenja.
Šema aerosol generatora
1. Štapin
2.
Kanali za hla
đ
enje
3.
Komore za sagorevanje
4. Aerosolni
generator-gorivo
5. Ku
ć
išta
6. Elektri
č
ni upalja
č
1
Mehanizam gašenja aerosolima je hemijski proces, kao što je to bio slu
č
aj i sa halonima. Iz upore
đ
enja
sa ostalim sredstvima za gašenje požara, sposobnost gašenja aerosola je frapantna. Ovo je bilo mogu
ć
e
zbog hemijskog procesa gašenja koji može dati takve efekte. Ovi procesi pripadaju antikataliti
č
kim
efektima, u herniji nazvanim inhibicijom. Inhibiraju
ć
a sredstva koja su dodata
č
vrstom raketnom
gorivu su na bazi alkalnih metala. Pri gašenju požara alkalni metali se vezuju za aktivne radikale koji
u
č
estvuju u procesu sagorevanja. Aktivni radikali su: hidroksil OH, vodonik H i kiseonik O. Ne
ulaze
ć
i u fizi
č
ko-hemijski proces gašenja, koji nije do kraja objašnjen jer za njega postoje više verzija,
možemo, samo navesti slede
ć
e:
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja se hidroksilnim
radikalom, OH. Na taj na
č
in se kida lan
č
ana reakcija procesa sagorevanja. Od aktivnih radikala
stvaraju se interni-flegmati
č
ni radikali.
Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omogu
ć
uje zapreminski efekat gašenja. Zapreminska
koncentracija se veoma dugo održava u prostoru (oko 2 sata), a nezaptivenost i otvori nemaju takav
uticaj kakav je kod CO2, halona, argona i inergena. Domet mlaza aerosola je duži od mlaza ostalih
gasovitih sredstava za gašenje. Mobilno gašenje požara u prostorijama, ili požara gde je otežan pristup
na kra
ć
e rastojanje, vrši se aerosol granatama,
č
ime su vatrogasci dobili nove mogu
ć
nosti gašenja
požara.
Aerosol generatori (kako ih naziva proizvo
đ
a
č
(se aktiviraju paljenjem raketnog goriva u njima. Ovo
paljenje se vrši elektri
č
nim putem ili štapinom. Paljenje štapinom je mogu
ć
e kada se dostigne
temperatura od 170°C. Prema na
č
inu gašenja postoje dva na
č
ina aktiviranja, automatsko i ru
č
no, i to:
•
Automatsko-elektri
č
nim impulsom-kontaktom i preko štapina
•
Ru
č
no-daljinski, elektri
č
nim kontaktom preko prekida
č
a i ru
č
nom granatom. Aktiviranje ru
č
ne
granate je sli
č
no aktiviranju eksplozivne granate.
PRIMENA AEROSOLA U GAŠENJU POŽARA
Aerosoli gase požare klase A, B, C, kao i požare koji se javljaju na elektri
č
nim instalacijama prema
JUS ISO 3941. Njihove fizi
č
ke karakteristike su slede
ć
e:
•
Maksimalna sigurnost i efikasnost gašenja sa minimalnim koli
č
inama.
•
Spremnost za gašenje u roku od 5 godina, bez radova na održavanju.
•
Bezbednostza ljude i sredinu.
•
Odsustvo delovanja na ozonski omota
č
zemlje.
• Temperaturno
podru
č
je rada od -60°C do +60°C, pri vlažnosti od 100%.
• Odsustvo
korozije.
•
Rok trajanja eksploatacije do 10 godina.
•
Zadržavanje sposobnosti gašenja požara posle aktiviranja više od dva sata, što uklanja potrebu
dodatnih koli
č
ina tokom gašenja, usled nezaptivenosti prostorije.
•
Jednostavnost konstrukcije i na
č
ina gašenja, jer uklanja instalacije stabilnih sistema: cevovoda,
mlaznica, armatura, boca, mehanizama itd. Tako na primer, boce sa gasovitim sredstvima su bile pod
stalnim pritiskom i do 160 bar. Ove instalacije su, pored velikih ulaganja, zahtevale stalno održavanje,
kako bi bile spremne za rad. Troškovi montaže su sasvim minimalni u odnosu na montaže stabilnih
sistema drugih sredstava, itd.
•
Prema prethodnom, ekonomi
č
nost aerosolnih sistema je velika, u odnosu na druga sredstva, a
sigurnost ve
ć
a. Tokom primene aerosola mo
ć
i
ć
e se dobiti uvid u ekonomi
č
nost, ali se ve
ć
zna da je
ona ispod 1% vrednosti opreme koja se štiti. Kod velikih vrednosti, kao što su muzeji, skupe mašine i
si., ulaganja u aerosol sisteme su prakti
č
no zanemarljiva.
2
