УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ
ВАСПИТАЊЕ И ШКОЛА
НОВАК ЛАКЕТА
(Приказ монографије из предмета Општа педагогија)
Ментор:
Студент:
Доц. др Живорад Миленовић
Јована Јевтић
РН 10/15
Лепосавић, 2016. године
САДРЖАЈ
УВОД............................................................................................. 3
1. О АУТОРУ..................................................................................... 4
2. ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ
ВАСПИТАЊЕ И ШКОЛА
............ 5
2.1. Корени и развој педагогије у другој половини XX века .............. 5
2.2. Рефлексије педагошке мисли друге половине XX века ............... 7
2.3. Циљеви и задаци васпитања ........................................................... 7
2.4. Циљ васпитања и његове детерминанте....................................... 9
2.5. Школа и друштво ............................................................................ 10
2.6. Могући правци промена у образовању ........................................ 11
2.7. Школа данас и тенденција њеног развоја...................................... 12
2.8. Алтернативна школа........................................................................ 13
ЗАКЉУЧАК................................................................................ 14
ЛИТЕРАТУРА............................................................................. 15
4
1. О АУТОРУ
Новак Лакета, редовни професор, рођен je 25. јануара 1947. године, у Невесињу.
После основне школе завршио је учитељску школу у Сарајеву, 1968. године. Педагошку
академију завршио је 1975. године у Тузли. Студије педагогије завршио је 1979. године на
Свеучилишту у Загребу, Филозофски факултет, одсек за педагогију, и стекао стручни
назив професор педагогије. Магистарске студије завршио је на Филозофском факултету у
Београду, Одељење за педагогију, 1985. године. Докторирао је на Филозофском факултету
у Београду, 1991.
Био је професор Педагошке академије од 1986. до 1993, директор Педагошке
академије у Титовом Ужицу од 1991. до 1993, професор Учитељског факултета у Ужицу
од 1993. и декан Факултета од 1993. до 2001, редовни професор на Учитељском факултету
у Ужицу од 1998. године. Као доцент радио од 1993. до 1994. године, када је изабран у
звање ванредни професор, а звање редовни професор стекао 1998. на Учитељском
Факултету у Ужицу. Био је председник Педагошког друштва региона Ужице и члан
председништва Савеза педагошких друштава Србије, члан Републичке комисије за
иновације и стручно усавршавање наставника Републике Србије, члан Скупштине Савеза
педагошких друштава Југославије. Био је члан многих часописа националног значаја:
Настава и васпитање, Директор, Иновације у настави, Методичка пракса, Огледи и
искуства.
Члан је Српске академије образовања у Београду од 2007. године. Предавао и
предаје на основним, мастер, магистарским и докторским студијама.
Научне области којима се бави јесу општа педагогија, дидактика, школски системи.
Објавио је деветнаест књига и седамдесет осам научних и стручних радова.Учествовао на
преко 80 научних и стручних скупова у земљи и иностранству.
И овом приликом бавићемо се његовим радом тачније његовом монографијом
Васпитање и школа.
Указаћу основне карактеристике којим се аутор служио у раду и на
који начин он представља ова два педагошка појма.
5
2.
ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ
ВАСПИТАЊЕ И ШКОЛА
У историји људског друштва људи су, и градили и рушили; једни су рушили да би
створено уништавали, други су рушили да би на тим темељима од истог материјала
градили ново; трећи су створили привид праведнијег друштва и бољег живота; четврти
су створили ради бољег, племенитијег и хуманијег живота свих људи. Први, други и
трећи су, у ствари, задовољавали своје потребе. Такву судбину имају и васпитање и
школа.
(Лакета, 2010: 6)
Текст монографије започет је овим стиховима које нам аутор указује на положај
васпитања и школе у друштву упоређивајући је са историјом људског друштва.
Ова монографија састоји се од неколико целина разрађених у поглавња а нека
поглавља су детаљније разрађена на подпоглавља. Пре саме разраде теме да дата поглавља
односно подпоглавља аутор нас уводи у саму тематику кроз УВОД. Овај текст исписан је
на 4 и по стране где нас аутор детаљно уводи у даљи ток радње тј теме коју обрађује у овој
монографији. Након увода, Лакета је цео текст о датој теми поделио на 8 дела тачније
целина и сваку је посебно разрадио. О томе говоримо у следећем тексту.
2.1. Корени и развој педагогије у другој половини XX века
Када се говори о педагојији друге половине XX века на нашим просторима, онда се
искључиво мисли на југословенску педагогију и југословенске предагоге тог времена и
тог поднебља, који су је заједничким снагама стварали, упорности и доследности да се
људски живот учини пунијим, богатијим и лепшим, али се мисли и на њихову спремност и
спретност да избегну, или бар „за длаку“ измакну политичком монополу у васпитању, који
је увек био, јесте и биће, мање или више, пратилац свих друштвених система, без обзира
на њихова имена и прокламоване принципе демократије, правде и слободе.
