Opšta proizvodnja biljaka

Prof. dr Ilija Komljenović 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

2

UVOD 

Kako  u  prirodi  uopšte,  tako  u  poljoprivredi  vlada  odreĎeni  okvir  života  koji  se  oblikuje  pod 

djelovanjem  niza  životnih  faktora.  Ovi  faktori  su  abiotički:  zemljište,  klima  (  vazduh,  svjetlost,  toplota,  voda),  i 
biotički (gajena biljka, domaća životinja i čovek) a njima se pridružuju i drugi prateći biljni i životinjski organizmi, 
meĎu  kojima  posebna  uloga  pripada  mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljišnoj makrofauni.  Zemljište  i 
klima čine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.  

Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju čoveka i drugih heterotrofnih organizama, što znači da je 

prvo došlo do evolucije biljaka, a onda  životinja. Čovek je za gajenje odabrao prve više  biljke koje nose plodove 
(seme).  S  njima  počinje  agrikultura  koja  uslovljava  sedelački  način  života.  To je  ujedno početak  civilizacije.  Prvi 
uzgajači biljaka služili su se opažanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s većim plodovima 
(semenkama),  pretpostavlja  se  da  su  to  bile  trave  od  kojih  su  nastale  žitarice.  To  izdvajanje  je  početak  selekcije, 
kada je otada do prošlog stoleća prešla veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasleĎivanju, postavljena 
je na naučne osnove. 

Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u prošlosti nije  menjala samo iskustvena selekcija 

koju  je  obavljao  čovek,  nego  i  promena  ekološke  sredine.  To  su  u  prvom  redu  odnosi  na  antropogenizaciju 
zemljišta. Važna uloga u tome pripada obrada i Ďubrenje zemljišta. 
 

Čovek  kao  svestan  faktor  povezuje  vladajuće  faktore  u  jedan  usmereni  proces,  koji  treba  da  omogući 

optimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maksimuma iskorištava povoljnost 
koja  mu  obezbeĎuje  taj  okvir  a  da  otklanja  nepovoljnost  koje  mogu  biti  izazvane  delovanjem  pojedinih  faktora 
(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, štetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd). 
 

Prirodni  uslovi  odreĎenog  poljoprivrednog  prostora,  predstavljaju  njegov  prirodni  potencijal.  On 

omogućuje  ostvarenje  odgovarajućeg  proizvodnog  efekta  gajenih  bilja.  Do  koje  će  mere  ove  mogućnosti  biti 
iskorišćene, najviše zavisi od čoveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojeće 
uslove, a s druge strane od  njegove sposobnosti da utiče na uslove sredine kao i na osobine gajenih biljaka.  

Polazeći od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u

poljoprivredi, maksimalni proizvodni 

učinak postiže se uz optimalno prisustvo

svih spomenutih faktora.

Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija, 

važno  je  da  postoji  sklad

izmeĎu  proizvodnog  potencijala  poljoprivrednog  prostora  i  produktivne

sposobnosti 

gajenih biljaka. 

Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po načinu svoga života 

i  održavanja  žive  stalno  u  simbiozi  sa  čovekom.  Procenjuje  se  da  danas  na  zemljinoj  kugli  ima  više  od  200.000 
biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok čovek danas koristi oko 50. 

Zbog činjenice da biljke troše mali deo sunčeve energije, zadatak selekcije je u iznalaženju takvih formi 

gajenih biljaka  koje će biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunčevu energiju. Takvim radom dobijene su 
danas  takve  sorte  /  hibridi  koje  daju  izuzetno  visoke  prinose.  Sinteza  ratarske  i  stočarske  proizvodnje  omogućuje 
pravilno ekonomisanje činilaca proizvodnje, očuvanje i poboljšavanje bogatstva, plodnosti, strukture te povećanja 
ukupne poljoprivredne proizvodnje. 

Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena  na proizvodnju organske 

materije  koja  ima  upotrebnu  vrednost  za  čoveka  (hrana,  prediva  vlakna    i  dr),  odnosno  koja  je  neophodna  za 
održavanje  života  ljudi i domaćih životinja. Ona  je  apsolutno neophodna, jer se  njeni produkti ne  mogu zameniti 
veštačkim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak čovečanstva, odnosno 
ekonomski, kulturni i socijalni razvoj društva, (

Molnar i Lazić

, 2001). 

Čovekova  uloga  je  da  interveniše  kako  bi  se  postojeća  energija  što  potpunije  iskoristila,  odnosno,  da  u 

okviru ratarske proizvodnje, otklone ono što biljkama smeta a nadopune ono što im nedostaje.  

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

4

Klima  je  dominantan  faktor  kod  gajenja  biljaka  (na  koji  čovek  ima  mali  uticaj),  a  javlja  se  kao  složeni 

vegetacioni činilac sa svojim elementima: 

svetlost, toplota, voda i vazduh

. 

Svetlost 

Sunce je glavni izvor svetlosti. Sunčeva svetlost deluje hemijski i fizičko-toplinski. Sunčeva svetlost ili sunčeva 

radijacija  sastavljena je od zraka razne valne dužine: od 280 do više od 800 nm.  
 

Čovek vidi valne dužine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na članove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400 

nm  deluje  na  smanjenje  habitusa  biljke  i  debljanje  listova.  Zona  do  500  do  700  nm  važna  je  za  fotosintetsku 
asimilaciju  ugljenika, ali  najjača je apsorpcija sunčevog  svetla u  hlorofilu  u zoni od 600 do 700 nm (crvena zona 
spektra). Zona od 700 do 800 utiče na produženje rasta biljaka, a više od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavni 
izvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.  
 

Približno  polovicu  ukupne  sunčeve    radijacije  otpada  na  toplinski  efekat,  sledi  fotositntetski  učinak  a  tek  na 

trećem mestu ostali uticaji na članove u agrobiocenozi. 

Prikaz sunčevog spektra po talasnim dužinama 

U globalu bi se moglo reći, da sunčeva svetlost  ima ulogu u sledećem: 

1.  Izvor je energije u ishrani (fotosintezi) 

2.  Utiče u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke) 

3.    Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformiše se u toplotu, te biljka transpiracijom 

vode održava temperaturni režim. 

4.    Aktiviranju fermenata koji regulišu razne životne procese (klijanje semena, obrazovanje 

               hlorofila i sl.) 
 
 

Priticanje  sunčeve  energije  na  površinu  zemlje  nije  svugde  jednaka,  pa  se  prema  geografskom  položaju, 

godišnjem  razdoblju    i  vremenu  u  danu  odnosno  vremenskim  prilikama  razlikuje 

intenzitet

  i   

dužina  trajanja

. 

sunčeve svetlosti: 
 

Intenzitet sunčeva svetla 

Količina sunčeve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 10

26

 kWm

-

2

. Ta vrednost se naziva 

solarna konstanta

.  Od navedene količine energije na površinu zemlje stigne njezin manji 

deo (0.9 – 1.1 x 10

26

 kWm

-2

). I tako mala količina energije je za agrobiocenozu vrlo velika. 

Fenomen  odbijanja  sunčeve  svetlosti  s  površine  naziva  se 

albedo

.  To  je  procentualni  odnos  izmeĎu 

reflektovane energije zračenja i celokupne svetlosne energije koja je pala na površinu zemlje ili nekog drugog tela. 
Na albedo utiče izmeĎu ostalog vlaga i boja površine. Što je površina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnog 
zračenja  veća  i  tada  je  albedo  manji.  Najveći  albedo  pokazuje  snežni  pokrivač  (85%),  dok  tlo  ima  mnogo  manji 
albedo (10-30%). 
 

Intenzitet  sunčeve  svetlosti  ovisi  dalje  u  geografskom  položaju,  nadmorskoj  visini,  inklinaciji  terena, 

naoblaci  itd.  Intenzitet  sunčeva  svetla  znatno  se  smanjuje  naoblakom,  a  to  utiče  na  fotosintezu  i  hemositezu.  
MeĎutim, i difuzna svetlost je važan ekološki faktor u biosferi i agrosferi.  Smanjenje intenziteta sunčeve radijacije 
zbog  naoblake  na  biljke  deluje  tako  da  se  vegetacija  produžava,  jače  se  razvija  vegetativna  masa  na  štetu 
generativnih organa. 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

5

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

Časova u danu

Rela

tivna ja

kost

 sv

etla

Vedro

slabo oblačno

Jako oblačno

Intenzitet svetla pri različitoj naoblaci (po Lundegårdhu) 

U  zemljama  koje  imaju  više  naoblaka,  manje  sunčanih  dana  (sever  i  severozapad    Evrope)  manje  se 

nakuplja  šećer  i  ulje  u  semenu.  To  znači  da  takva  područja  nisu  prikladna  za  gajenje  uljarica  ili  kultura  za 
proizvodnju šećera. Nasuprot tome, sočnije povrće se gaji upravo u tim područjima gde ima više difuzne svetlosti. 
Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili veštačke livade i pašnjaci  su zastupljeniji na severu i severozapadu 
Evrope  gde  je  dosledno  tome,  razvijenije  stočarstvo.  Jug  Evrope  prikladniji  je  za  gajenje  voćaka  i  vinograda  i 
povrća.  
 
 

Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odreĎena količina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to: 

1.

Heliofite

 - za svoj razvoj traže mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,  

itd). 

2.

Semiskiofite

  -  za  svoj  razvoj  zahtevaju  osrednji  intenzitet  svetlosti  (tikve,  deteline,  neke  sorte  pasulja, 

paradajz) 

3.

Skiofite

 - biljke sene.  

Za  gajenje  poljoprivrednih  kultura,  važna  je 

minimalna  količina  svetla

  izražena  u 

luksima

. 

Luks  je 

međunarodna  jedinica  osvetljenja,  koju  dobiva  neka  ploha  na  kojoj  je  svaki  četvorni  metar  površine 
jednoliko  osvetljen  svetlosnim  tokom  od  jednog  lumena

.  Po  drugoj  definiciji, 

luks  je  količina  svetlosti  koja 

ispušta jedna sveća merena na udaljenosti od jednog metra.

 Grašak treba 1100 luksa da bi ušao u fazu zriobe, 

kukuruz 1 400 – 1 800, ječam i pšenica 1 800 – 2 000, duvan 2 200 – 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400 
luksa. 
 

Prinos krompira pri različitom osvetljenju (po Klappu) 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

7

1.

Biljke kratkog dana

 (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika). 

2.

Biljke dugog dana

 (ovas, šargarepa, repa, lan, grašak, raž, pšenica, crvena detelina i španać). 

3.

Neutralne biljke

 (heljda, suncokret, ječam ozimi, riža, evropske sorte čičoke, paradajz i repica). 

Toplota   

Glavni  izvor  toplote  je  sunce.  Atmosfera  se  zagrejava  toplinskom  radijacijom  kopna  i  mora  jer  sunčevo 

zračenje  prolazi  kroz  atmosferu,  a  da  je  praktički  ne  zagrejava.  Zato  je  toplota  vazduha  pri  površini  zemljišta 
najveća, a opada  pri porastu nadmorske visine.  Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hlaĎenja izmenama dana i noći . 

Promene toplote danju i noću  (po Geigeru i Kessleru) 

Isto  tako,  postoji 

horizontalni  raspored  toplote

  (ovisno  o  geografskoj  širini)  i 

vertikalni  raspored

(ovisno  o  nadmorskoj  visini).  Horizontalni  raspored  toplote  na  Zemlji  pokazuje  sve  osobine  zonalnosti,  a 
najpovoljniji  sa  gledišta  poljoprivredne  proizvodnje  je 

umereni  pojas

  u  kome  se  odvija  najintenzivnija  biljna 

proizvodnja. 

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

Temperatura (0C)

Asimilac

ija

 CO

2

1,22% CO2

Krompir

paradajz

krastavac

Zavisnost fotosinteze lišća krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviču) 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

8

 
 U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opada 
za 0.6

0

C (

vertikalni termički gradijent

). 

Za  agrikulturu  su  važne  kardinalne  temperaturne  tačke  ,  a  to  su 

temperaturni  minimum

, 

optimum

  i 

maksimum

. Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fiziološki procesi prestaju, a najpovoljniji su pri 

temperaturnom optimumu. Pri tome je najvažniji raspon temperatura od 0 do 45

o

C. 

S obzirom na fiziološke procese   u biljci, sve temperature  ispod O

o

C smatramo  negativnim, a iznad O

o

C 

pozitivnim.    Kako  dioba  ćelija  u  biljci  prestaje  kod  5

o

C,  ovu  temperaturu  smatramo 

biološkim

temperaturnim 

minimumom

.  Sve  aktivne  temperature  umanjene  za  vrednost  biološkog  temperaturnog  minimuma  su 

efektivne 

temperature

. 

Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma 

efektivnih 

temperatura

  vazduha  ili 

suma  toplotnih  jedinica

.  Za  izračunavanje  sume  efektivnih  temperatura  za  jare  vrste 

(kukuruz), postoje još dve metode (

Komljenović

 i 

Todorović Vida

 , 1988): 

1.

GDU jedinice

  (growing degree units) a formula glasi:  

C

10

2

C

min

C

max

GDU

o

o

o



















2.

CHU jedinice

 (corn heats units): 

















C

44

.

4

T

8

.

1

10

T

084

.

0

10

T

33

.

3

2

1

CHU

0

mm

2

max

max



















Temperature  manje  od  10

o

C  uzimaju  se  kao  10

0

C,  a  temperature  veće  od  30

o

C  kao  30

o

C.  Za  svaki  dan 

vegetacije jarina  se  računaju  toplotne  jedinice,  i  na  taj  način  se  dobije  suma  toplotnih  jedinica  za  celi  vegetacioni 
period ili za odreĎenu fenofazu  razvoja biljke. 
 

 Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od početka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500 

do 3000 

o

C, pšenicu od 1200 do 23000 

o

C, kukuruz od 2400 do 3000 

o

C, suncokret  od 2600 do 2800 

o

C, šećernu 

repu od 2400 do 2700 

o

C, paradajz od 1800 do 2000 

o

C, krastavce od 1900 do 21000 

o

C itd. 

Temperature  izmeĎu  25  i  30

o

C  je  prosečan  optimum  za  glavne  fiziološke  procese    u  biljkama  pre  svega 

generativne kao i  za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izmeĎu 35 
i  40

o

C.  Optimum  disanja  je  izmeĎu  36  i  40

o

C.  Pri  45

o

C  hlorofil  se  inaktivira  i  fotosinteza  prestaje,  a  iznad 

temperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50

o

C 

disanje prestaje. 
 

Za aktivni  život biljaka su vrlo važni 

temperaturni pragovi

: 0

o

C, 5

o

C, 10

o

C i 20

o

C. Na 0

o

C  prestaje ili 

počinje  aktivni  život  biljaka,  iznad  5

o

C  počinje  aktivna  vegetacija  trava  i  strnih  žitarica  umerenog  pojasa,  iznad 

10

o

C aktivna vegetacija biljaka iz suptropskih a iznad 20

o

C tropskih predela. 

Temperature  oko  25

0

C  predstavljaju  optimum  za  cvetanje  i  oplodnju,  dok  temperature  više  od  25

0

C  pogoduju 

dozrevanju useva. 
 

Više temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe  materije u biljci i za gubljenje vlage, a 

jedno i drugo znači proces dozrevanja biljaka. 
 

U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se  one u tom pogledu dele na: 

1.

Termofilne

 - (prilagoĎene su višim temperaturama). To su biljke južnih područja i ne podnose mrazeve 

(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.). 

2.

Kriofilne

 - (prilagoĎene su nižim temperaturama). Potiču iz umerenog klimatskog područja (strna žita, 

grašak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spanać, kruška, jabuka i dr.) 

3.

Mezotermne 

– biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom. 

S obzirom na ekološku valencu biljke delimo još na: 

a)

Euritermne biljke

 - one podnose velika termička kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti. 

b)

Stenotermne

  -  njihov  areal  rasprostranjenosti  je  mnogo  uži,  s  obzirom  da  ne  podnose  veća  termička 

kolebanja. 

I  drugi  izvori  svetlosti  mogu  imati  približan  efekat  kao  i  sunčeva  svetlost  koja  se  primenjuje  u 

kontrolisanim uslovima (zaštićen prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl). 

Uticaj visokih temperatura 

Najštetniji  uticaj  visokih  temperatura    je  zbog  velikog  povećanja  evapotranspiracije  pri  čemu  se    u  biljci 

dešavaju  nepovratne  pojave  u  strukturi  i  metabolizmu  biljke  (koagulacija  protoplazme  i  dehidracija),  dolazi  do 
destrukcije hlorofila, povećava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - 

prisilnog zrenja

. 

Takva pojava naročito je poznata kod strnih žita kao “

toplotni udar

” kada temperatura vazduha dostigne 

vrednost od 33

0

C , uz nisku relativnu vlažnost vazduha može se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija pšenice 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

10

Voda 

Voda  je  najnestabilniji 

klimatski element zbog toga što se 
vlaga 

skuplja 

u 

atmosferi 

isparavanjem  vodenih  površina  i 
kopna  pa  se  kao  oborina  vraća  na 
zemlju. Voda se u vazduhu  nalazi 
u 

obliku 

vodene 

pare 

ili 

kodenzovana.  Kiša  i  sneg  su 
glavni 

izvori 

vode 

za 

poljoprivredne  biljke.  Raspored 
oborina 

na 

Zemlji 

vrlo 

je 

promenljiv -  prostorno, količinski 
i  vremenski,  a  uzrok  su  mu 
nepravilan 

raspored 

kopna 

i 

vodenih  površina  te  razlike  u 
reljefu. 

Voda  je  potrebna  svim 

živim  bićima.  U  biljkama    voda 
obavlja  mnogostruku  funkciju.  
Protoplazma  je  izgraĎena  od 
složenih  kompleksa  hidrofilnih 
koloida koji primaju  vodu i bubre 
i u tom stanju omogućuju osnovne 
fiziološke procese u  ćeliji. Stoga, 
voda za biljku ima sledeću  ulogu: 
 

Kruženje vode u prirodi

1.

Učestvuje u graĎi ćelije i biljnog tkiva. 

2.

Vrši transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren). 

3.

Vrši transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge ćelije i organe. 

4.

Učestvuje u izgradnji organske materije, aktivira fermente, reguliše metabolizam. 

5.

Stvara odreĎenu napetost (

turgor

,  u slučaju nedovoljne obezbeĎenosti          

         biljka gubi turgor i vene). 

6.

Učestvuje  u  transpiraciji,  izbacivanje  vode  u  obliku  vodene  pare  iz  biljke.  Postoji  stomaterna  i  kutikularna 
transpiracija, prvu biljka reguliše otvaranjem i zatvaranjem puči, a druga je pasivni oblik transpiracije. 

7.

Obavlja  regulisanje temperature (termoregulator). 

8.

Pomaže pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem encima. 

Najveći deo vode koju biljka koristi je  

tranzitna

, a samo 1% vode se ugraĎuje u ćelije biljke. U vezi s tim, 

potrebno je poznavati i pojam 

transpiracionog koeficijenta

, a to je 

količina vode koja prođe kroz biljku da bi 

stvorila 1 kg suhe tvari.

Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke 

Kultura 

Transpiracioni 

koeficijent 

Pšenica 

450-600 

Kukuruz 

250-300 

Riža 

500-800 

Soja  

520-1000 

Pamuk 

300-600 

Konoplja 

600-800 

Trave 

500-700 

Povrće 

500-800 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

11

Voda  koju  biljka  primi  korisna  je  ili  fiziološki  aktivna  voda.  U  životu  biljke  u  svakom  času  je  važna 

njezina 

vodna bilanca

. Postoji 

pozitivna 

i 

negativna vodna bilanca

. Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem je 

ravnoteža izmeĎu utrošene vode i nove količine koja pritiče u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem 
biljka  ima  veće  potrebe  za  vodom  nego  što  iz  sredine  može  primiti.  Negativna  vodna  bilanca  vodi  uginuću  biljke 
(fiziološka smrt od uvenuća). 
 

Biljke    se  u  odnosu  na  potrebe  za  vodom  znatno  razlikuju.  Ta  se  potreba  ispoljava  u  osiguranju  vode  za 

izgraĎivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na: 
 

1.

Kserofite

 - lako se prilagoĎavaju uslovima suše (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava, 

šećerna repa, tikve). 

2.

Higrofite

 - zahtevaju velike količine vode (soja, paprika, konoplja, pirinač, ovas , lupina, crvena detelina). 

3.

Mezofite - 

troše umerenu količinu vode  (pšenica, raž, krompir, ječam, crni luk). 

Za  svaku  biljnu  vrstu  postoji  kritični  period  rasta,  a  on  nastupa    kad  biljka  ima  najveću  potrebu  za 

primanjem  vegetacijskog  faktora  a  najosetljivija  je  na  poremećaje,  na  prvom  mestu  na  nedostatak  vode. 
Poznavanjem kritičnog perioda od velike je važnosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kritični periodi na 
nedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna. 

Kod  nas  se  najintenzivnija  poljoprivredna  proizvodnja  organizuje  u  zonama  subhumidne  klime,  jer 

aridnost i  humidnost  klime od najveće je važnosti za agrikulturu bilo  kojeg područja. Aridnost i  humidnost  klime 
utiče  na  stvaranje  zemljišta    (tipovi),  vodni  režim,  sposobnost  zemljišta  za  obradu,  sistem  Ďubrenja,  izbor  vrsta 
gajenih biljaka itd.  

Opšta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska) 

Ukupna količina 

godišnjih padavina 

(mm) 

Ocena aridnosti-

humidnosti klime 

<250 

aridna 

250-500 

semiaridna 

500-1000 

subhumidna 

1000-1500 

humidna 

1500-2000 

perhumidna 

2000-3000 

perhumidna 

3000-4000 

perhumidna 

>4000 

perhumidna 

Najrazvijenija  je  poljoprivreda  u  poluvlažnom  do  vlažnom  klimatu  uz  povoljnu  evapotranspiraciju.  Pri 

manjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda može organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali u 
humidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija povećana. 
 

Glavna  poljoprivredna  područja  na  prostorima  bivše  Jugoslavije  je  u  zoni  subhumidne  klime  (500-1  000 

mm). 
 

U  aridnoj  zoni  potrebno  je  navodnjavanje,  na  prelazu  u  semiaridnu  klimu  povremeno  gajenje  biljaka 

manjeg  utroška  vode  (strne  žitarice).  Tek  u  subhumidnoj  klima  uspešno  je  kontinuirano  gajenje  poljoprivrednih 
kultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju uključiti i higrofite. Vlažno-toplija klima povoljna je za drvenaste i 
jednogodišnje zeljaste vrste, a vlažno-hladnija za travnjake. 
 

U  vrućim  predelima  perhumidne  klime,  s  jakom  evapotranspiracijom,  gaje  se  pamuk,  riža,  šećerna  trska. 

Ako  je  vlaga  visoka  (1500-3000  mm  godišnjih  oborina),  a  evapotranspiracija  slaba,  prevladavaju  plantaže 
višegodišnjih  poludrvenastih  i  drvenastih  vrsta  (kakaovac,  banane,  sisal-palma,  kokosova  palma,  papaja,  mango  i 
dr).  Kod  velikih  količina  oborina  (>  3000  mm)  nema  više  povoljnih  uslova  za  gajenje  poljoprivrednih  biljaka, 
zemljište je pod bujnom prirodnom vegetacijom (kišne šume). 
 

Oborine 

Vrlo  su  važan  faktor  u  poljoprivredi  ne  samo  po  obliku  (kiša,  sneg,  grad  i  rosa)  i  po  količini  već  i  u 

distribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega. 
 

Jedan milimetar oborina odgovara količini od 1 litre na površinu od 1 m

2

 ili 10 tona na jedan hektar. 

Na primer, količina od 720 mm godišnjih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to  čini pritisak 

od 720 kg/m

2

. 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

13

Rosa  je  obilata  u  aridnim  predelima  zbog  velikih  temperaturnih  razlika  izmeĎu  dana  i  noći.  Danju  se 

temperature visoke, a noću padnu i do ispod  0

0

C. To je posljedica jake termičke radijacije noću zbog vedrine.  

U umerenom  klimatskom pojasu, rosa ne igra značajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda u 

sušnom razdoblju može pomoći biljkama u svladavanju kritičnog perioda nedostatka vlage. Prema istraživanjima u 
Nemačkoj, u toplom delu godine bez mraza, mesečna količina rose preračunata na oborine iznosi 1,21 – 2.46 mm. 
 

Vazduh 

Atmosfera  je  sredina  u  kojoj  žive  biljke  sa  svojim  nadzemnim  delovima  i  glavni  heterotrofni  članovi 

agrobiocenoze  (čovek  i  domaće  životinje).  Vazduh  je  jedan  od  elemenata  klime,  a  za  žive  organizme  predstavlja 
svojim  sastavom  i  kretanjem  vrlo  značajan  ekološki  faktor.  Vazduh  je  mešavina  različitih  gasova,  čija  je 
koncentracija na zemljinoj površini manje-više postojana. 
 

Sastav vazduha 

Elementi vazduha 

Vrednosti izražene u zapreminskim  

% 

Azot (N

2

) 

78.08 x 10

-2

Kiseonik (O

2

) 

20.95x10

-2

Argon (Ar) 

0.93x10

-2

Ugljen dioksid (CO

2

) 

3.3x10

-4

Neon (Ne) 

1.8x10

-5

Helijum (He) 

5.2x10

-6

Metan (CH

4

) 

2.2x10

-6

Kripton (Kr) 

1.1x10

-6

Vodonik (H) 

0.5x10

-6

Azotsuboksid (N

2

O) 

0.5x10

-6

Ksenon (Xe) 

0.1x10

-6

Iz  tabele    se  vidi  da  u  vazduhu  ima  najviše  azota.  MeĎutim,  plinoviti  azot  je  za  biljke  neiskoristiv.    Za 

poljoprivredu  azot  iz  atmosfere  je  važan  jer  ga  vežu  mikroorganizmi  zemljišta  (fiksatori  azota).    Simbionti  u 
proseku  uvek  vežu  više  azota  od  nesimbionata.  Simbiontski  fiksatori  azota  (

Bacterium  radicicola

)  mogu  vezati  i 

više od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. 

Azotobacter sp.),

 do 50 kg azota po hektaru. 

Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, dešava se i pri električnom pražnjenju (munje), 

koji kasnije putem kiše dolazi u zemljište. Na ovakav način se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego 
putem  simbiotskih  bakterija.  U  proseku  je  ta  količina  oko  30  kg/ha  nitrata.  Ovaj  fenomen  je  iskorišćen  u 
tehnološkom procesu proizvodnje azotnih Ďubriva (

Haber-Bosh

-ov postupak). 

U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvorničkih azotnih Ďubriva. Bez 

toga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati. 
 

Poslije azota, vazduh sadrži najviše 

kiseonika

. Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik se 

obnavlja oslobaĎanjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najviše iz fito-planktona u oceanima.  
Ugljen  dioksida  u  vazduhu  ima  oko  2  1000  biliona  kg.  Kopnene  biljke  potroše  50-60  biliona  kg  CO

2

  i  kad  se  a 

količina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina.  Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putem 
globalnog  disanja  biosfere  i  izgaranjem  fosilnih    i  raznih  drugih  goriva.  Može  se  čak  govoriti  o  jakoj  tendenciji 
porasta  CO

2

  u  atmosferi  i  sve  prisutnijeg  problema  efekta  "

staklene  bašte

"  odnosno 

pregrejavanja  atmosfere 

Zemlje. 

Količina  ugljen-dioksida  od  0.03%  nije  optimalna  za  fotosintezu,  ona  bi  to  bila  pri  količini  20  –  30  puta 

većoj.  Količina  CO

2

  u  vazduhu  neprestano  se  menja.  Zimi  ga  ima  više,  a  leti  manje,  ujutro  sadržaj  CO

2

  je  veći  a 

navečer manji. Ugljen-dioksida ima više u šumi nego na travnjaku, više u gušćem usevu nego u reĎem. 
 

U biljnoj proizvodnji teško je povećati količinu CO

2

, iako se stimulisanjem  aeracije zemljišta može postići  

povećanje količine CO

2

 u prizemnim slojevima atmosfere. 

 Prof. dr Ilija Komljenović              OPŠTE RATARSTVO

14

7 
 
6 
 
5 
 
4 
 
3 
 
2 
 
1 
 
0

     1/40 1/20     1/10                                 1/4 

svetlo 

 Asimilacij

a

 C

O

2

0.12

% 

0.09% 

0.06% 

0.03% 

Krivulja asimilacije biljke Oxalis acetosella pri koncentraciji CO

2

 od 0.03 do 0.12%  (po Lundegårdu) 

U  vazduhu  se  pored  navedenih  elemenata,  nalaze  sumpor,  kalijum,  atmosferska  prašina,  polen  biljaka, 

korisni i štetni mikroorganizmi te vodena para ili vlažnost vazduha. Vlažnost vazduha je manja ili veća zavisno od 
toplote,  blizine  vodene  površine.  Zbog  toga  je  vlažnost  vazduha  u  primorskim  područjima  redovno  veća  nego  u 
kontinentalnim delovima. Vlažnost vazduha delimo u tri kategorije (

Stojanović, 1985

): 

1.

Apsolutna  vlažnost  (e)

  -  označava  količinu  vodene  pare    koju  vazduh  sadrži  u  odreĎenom  momentu,  pri 

        odreĎenoj  temperaturi, a izražava se gramima ili milimetrima napona pare. 

2.

Relativna vlažnost (e

1

) 

-    predstavlja odnos izmeĎu apsolutne vlažnosti i maksimalno moguće vlažnosti pri 

istoj temperaturi i izražava se u % : 

100

E

e

e

1





3.

Deficit vlage (D)

 -            predstavlja  razliku  izmeĎu  maksimalno  moguće  vodene  pare  (E)  i  apsolutne 

        vazdušne  vlažnosti  (e)  pri  istoj  temperaturi  (u  milimetrima  živinog  supa).  Od  nje 

        zavisi veličina  isparavanja: 

e

E

D





Poljoprivredne klimatske sezone 

Koristeći klimatske podatke kod fizioloških studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne  kao i 

optimalne temperaturne granice. Na osnovu tih graničnih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, može 
se  izvršiti  deoba  kalendarske  godine  i  sezone.  Takve  klimatske  podele  nazvane  su 

poljoprivredne  sezone

.    One 

mogu  imati  prosečne  datume,  kada  počinje  sezona,  dužina  sezone,  a  ekstremi  ili  optimumi  mogu  se  izraziti 
verovatnošću pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su

 (Backer

 i 

Strub

,1963): 

1.

Rano  proleće  počinje  kada  je  20%  ili  manje  minimalnih  temperatura    oko  -8.8

0

C.  U  rano  proleće 

višegodišnji usevi kao što je 

Poa pratensis

, počinju rasti, a jednogodišnje biljke hladne sezone  (ovas) 

seju se. 

2.

Kasno  proleće  počinje  kada  je  manje  od  20%  minimalnih  temperatura  od  0

0

C  ili  niže.  U  kasnom 

proleću  usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i slične vrste), a usevi 
hladne sezone brzo rastu. 

3.

Leto počinje kada je manje od 10% minimalnih temperatura  od 5

0

C ili niže. U leto usevi tople sezone 

(soja) rastu brzo, a jednogodišnje biljke ka žitarice, žanju se. 

4.

Rana jesen počinje kada je  u drugom delu godine, više od 20% minimalnih temperatura od 5

0

C ili niže. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

16

Voda 

(tečna faza

) 

Vazduh 

(gasovita faza) 

Organski deo 5-10% 

Mineralni deo 90-95% 

Edafon (zemljišni uslovi) 

U agrosferi biljke ţive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve  

kopnene, prilagoĎene umerenoj vlazi zemljišta, premda ima izuzetaka  
(riţa). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranjivima i  
kiseonikom  (krastavac,  paradajz  npr,).  Gajenje  useva  u 
vodi  poznat  je  pod  nazivom 

hidroponično

  gajenje  ili 

gajenje  u 

hidroponima

.  Pored  hidropona,  biljke  se 

mogu  gajiti  na  podlogama  od  sterilnog  peska,  šljunka, 
šljake,  usitnjenog  stakla  (

drip  kultura

)  i 

gajenje  bez 

zemlje

    (supstrat  napravljen  od 

polistirena

  ili 

poliuretana

). 

Svi  navedeni  načini  gajenja  biljnih  vrsta  bez 

prirodnog  zemljišta  su    po  opsegu  proizvodnje  vrlo 
ograničeni,  iziskuju  specijalističko  znanje,  a  po 
investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga ćemo paţnju 
posvetiti zemljištu kao prirodnom kategorijom po kojoj 
su zemljišta  rastresita prirodno-istorijska tela nastala od 
listosfere  delovanjem    pedogenetskih  faktora  od  kojih 
faktor vreme ima vrlo vaţnu  ulogu.  
 

Tako se zemljište  smatra četverofaznim disperznim  

sistemom, sastavljenim od krutih čestica (organskih i mineralnih),  
vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova, 
 vazduha i organizama (mikroba i makroba). 
 

Da bi neko zemljište bilo supstrat za gajenje  biljaka, mora biti plodno. A  ono je plodno ako biljkama 

pruţa dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote. 
 

Kulturno zemljište mora u potrebnoj meri sadrţavati biljna hranjiva i u obliku pristupačnom za biljke. 

Nepovoljno je kako veće ispiranje, tako i prelaţenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko 
nakupljanje  aktivnih hranjiva.  Poljoprivredno zemljište mora imati 
 dovoljno  fiziološki aktivne  vode i kiseonika.   
Obnavljanje količine kiseonika postiţe se aeracijom zemljišta. 
 

Mehanički sastav zemljišta (

tekstura

)

Mehanički  sastav  zemljišta  (tekstura)  je  u  velikoj  meri  konstantna  veličina    o  kojoj  ovisi  vrednost 

zemljišta  kao  supstrata  za  gajenje  poljoprivrednih  biljaka,  odnosno  njihov  bonitet. 

Bonitetna  vrednost 

kulturnog zemljišta raste od skeleta prema ilovači i pada prema glini. 

Tekstura zemljišta predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.  

Podela zemljišta prema teksturi (mehaničkom sastavu) 

Grupa zemljišta 

Veličina 

agregata 

Tipovi zemljišta 

Peskovita 
zemljišta 
(peskuše) 

Krupni 

Peskuša 

Ilovasta peskuša 

Ilovasta zemljišta 

Umereni krupni 

Peskovita ilovača 
Sitna (fina) peskovita ilovača 
Vrlo sitna (fina) peskovita ilovača. 

Srednji 

Ilovača 
Praškasta ilovača 
Prah (prahulja) 

Umereno sitni 

Glinasta ilovača 
Praškasto glinasta ilovača 

Glinasta zemljišta 

Sitni 

Peskovita glina 
Praškasta glina 
Glina 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

17

Dimenzije  mehaničkih frakcija u zemljištu 

Naziv frakcije 

Promer (u mm) 

Kamen 

>20 

Šljunak 

20-2 

Krupni pesak 

2.0-0.2 

Sitni pesak 

0.2-0.05 

Krupni prah 

0.05-0.02 

Sitni prah 

0.02-0.002 

Glina 

<0.002 

Koloidi 

<0.0002 

Na  ekstremno  skeletnim  zemljištima  ne  mogu  uspevati  gajene  biljke,  a  jednako  tako  i  na  ekstremno 

teškim  zemljištima,  pogotovo  ako  se  nalaze  u  nepovoljnim  klimatskim  uslovima  s  viškom  ili  nedostatkom 
oborina. MeĎutim, ako se porede skeletna i vrlo teška zemljišta, onda skeletna pruţaju više šanse kao supstrati, 
pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na šljunkovitim zemljištima pod uslovom da je 
osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem). 
 

Za uspevanje većine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruţaju ilovače i to lakše ilovače kod slabo 

humusnih i bezkarbonatnih zemljišta ili teţe ilovače kod karbonatnih i humoznijih zemljišta. 
 

Naša najplodnija obradiva zemljišta pripadaju zoni šumo-stepe juţnog dela Panonske nizije. Formirana 

su na karbonatnom lesu (černozem, smeĎa i smeĎa lesivirana) što ukazuje da je većina poljoprivrednih zemljišta 
(obradivih) nastala na račun šuma i travnjaka. 
 

       Oblici  mehaničkih  frakcija  zemljišta:  A-prizmatičan,  B-stubast,  C-uglast,  D-amorfan,  E-horizontalno  pločast,  D-
 

mrvičast (granulast) 

Dubina zemljišta 

Kod dubine zemljišta podrazumevamo dvije kategorije: 

apsolutna dubina

 i dubina 

fiziološki aktivnog 

profila.

 Apsolutna dubina zemljišta je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je 

pedogenezom,  u  prvom  redu  poloţajem  zemljišta    u  reljefu.  Zato  su  najdublja 
zemljišta  u  ravnicama    gde  je  materijal  nanesen  vodom,  vetrom  u  velikim 
količinama.  Duboka  zemljišta    ili  debeli  sedimenti  nastaju  i  taloţenjem  finih 
čestica u mirnoj vodi stajačica  (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljišta 
iskorištavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim 
poloţajima,  zemljišta  su  plitka    zbog  početnih  procesa  stvaranja  zemljišta  ili 
zbog erozije vodom. Tu se na površini javlja geološka podloga.  
 

Za  iskorištavanje  zemljišta  gajenjem  biljaka  merodavna  je  dubina 

fiziološki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljišta. Fiziološki 
aktivna  dubina  zemljišta  obuhvaća  onaj  deo  pedosfere  (dentrita,  trošine)  koja 
sluţi kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fiziološki 
aktivnom  profilu    se  nalazi  ţivotni  prostor  gajenih  biljaka,  aktivna  hranjiva, 
korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi. 
 
 

Slojevi antropogenog zemljišta 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

19

Za  savremenu  biljnu  proizvodnju  najbolja  su  zemljišta  umerene  ocednosti  jer  imaju  optimalan  odnos 

gline i peska, kao i povoljan vazdušni reţim. 

Struktura zemljišta 

Struktura zemljišta predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazdušni i toplotni reţim 

zemljišta, pristupačnost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogućnost korenovog sistema. 
 

Sposobnost zemljišta da obrazuje agregate različite veličine i forme nazivamo 

strukturnost zemljišta

, 

a celina koja se dobija pri obradi zemljišta naziva se 

struktura

.  

Zemljište moţe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako čestice nisu povezane (pesak) ili suviše 

povezane  ili slepljene (teška glina), onda takvo zemljište nazivamo 

bezstrukturna –nestrukturna zemljišta. 

Prema  veličini, neovisno od oblika svi agregati  se dele na: 

1.

Mikroagregate ……………………..< 0.25 mm 

2.

Makroagregate ……………………..>0.25 mm 
 

Strukturni agregat zemljišta 

Značaj  strukture  u  poljoprivrednoj  proizvodnji,  naročito  u  ratarsko-povrtarskoj,  isto  tako  je  velika  kao 

značaj  mehaničkog  sastava  zemljišta.  Struktura  koriguje  mehanički  sastav  kao  integralni    indikator 
produktivnosti  zemljišta.  Ilovače  samo  onda  vaţe  kao  najproduktivnije  zemljište,  kada  su  strukturne. 
Nestrukturne  ilovače  su  neproduktivne  od  strukturnih  glinuša,  pa  čak  i  od  nekih  peskuša,  jer  se  pod  uticajem 
strukture menja niz drugih vaţnih osobina zemljišta, fizičkih i bioloških. 
 

Za  razliku  od  pedologije,  u  ratarstvu  se  smatraju  kao  strukturna  zemljišta  samo  ona  koja  se  odlikuju 

mrvičastom  i  sitnogrudvičastom  strukturom.  Zrnasta  struktura,  koja  je  još  bolja  i  otpornija  od  mrvičaste, 
praktično se ne moţe naći u današnjim  oranicama. Ona se pod uticajem dugogodišnje obrade modifikuje u                  
 mrvičastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruĎima. 
 

Oranica mrvičaste strukture pruţa najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ţila gajenih biljaka, a i za 

intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrvičasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omogućava 
oticanje suviška vode, istovremeno zadrţava  kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku količinu vode 
pristupačne  biljnim  ţilama.  Krupnije  pore  izmeĎu  agregata    obezbeĎuju  odvoĎenje  suvišne  vode  i  dobar 
vazdušni reţim sredine.  
 

U ratarstvu se mrvičasta struktura u oraničnom sloju  postiţe pravilnom obradom. Dakle, čovek svojom 

delatnošću menja prirodnu strukturu zemljišta. To menjanje varira, već prema sistemu ratarenja, obradi, Ďubrenju 
i prema samom tipu zemljišta.  Ako je prirodna struktura toliko promenjena  da se više ne raspoznaje, govori se u 
veštačkoj strukturi. Prirodna struktura zemljišta se menja i pod uticajem različitih meliorativnih zahvata. Trajanje 
procesa  u  kome  se  stvara  zemljište  i  koje  utiče  na  njegov  razvojni  stadijum,  a  time  i  na  tip,  utiče  takoĎe  na 
strukturu. i na kraju, reljef utiče na strukturu time što utiče na tip zemljišta, ili na niţe sistematske jedinice. 
 

Postoje  i pokušaji stvaranja  strukture  veštačkim putem  i sintetskim organskim preparatima  (200-1000 

kg/ha)  koji  dugo  deluju  i  otporni  su  na  mikrobiološko  razlaganje.  Veoma  su  skupi.  Kod  nas  su  poznati  pod 
trgovačkim nazivom, 

terasan,  higromul, strimul

.  

Danas se u globalu struktura zemljišta popravlja na jeftiniji i jednostavniji način i to putem: 

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka. 

2. Regulisanja razlaganja organske materije. 

3. Unošenja odgovarajućih organskih i mineralnih Ďubriva. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

20

4. Odgovarajućeg učešća siderata u plodoredu namenjenih zelenišnom Ďubrenju. 

5. Stvaranja dubokog oraničnog sloja zemljišta. 

Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljišta 

Osnovne grupe 

strukture 

Struktura 

Izgled strukturnih agregata 

Kubomorfni agregati 

(agragati razvijeni u 
pravcu tri osi)

Orašasta 

(uglovi i ivice 
slabo izraţeni, 
ravni sa 
hrapavom 
površinom)

Zrnasta

(uglovi i ivice 
jako izraţeni) 

Blokoidna

(ravni i ivice 
nejasne, 
površina 
neravna 

Prizmomorfna 

(agregati jače razvijeni 
po vertikalnoj osi)

Stubasta 

(agregati imaju 
zaobljene 
vrhove i ravan 
donji kraj) 

Prizmatična 

(ivice agregata 
oštre, plohe 
ravne i ponekad 
sjajne

) 

Laminomorfni 

(agregati jače razvijeni 
u pravcu dve 
horizontalne osi)

Pločasta 

(agregati u vidu 
ploča i pločica 
različite 
debljine)

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

22

Zemljišta  sa  izrazitim  nedostacima  u  pogledu  vododrţnosti  se  popravljaju  unošenjem  organskih 

materije. Osim toga, tekstura se moţe popraviti mešanjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogućnosti, pa 
čak i dovoţenjem peska za teška zemljišta a ilovača za laka zemljišta. Ova dva posljednja načina popravljanja 
dolaze  u  obzir  samo  na  malim  površinama  (zbog  prevelikih  troškova).  Pored  toga,  mogu  se  primenjivti  i 
sintetska sredstva za poboljšanje vodnog reţima zemljišta. 
 

Moramo  imati  na  umu  da  biljka  vodu  ne  prima  direktno  iz  atmosfere,  već  preko  zemljišta  kao 

posrednika, pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog reţima zemljišta. 
 

Vazdušne osobine zemljišta 

U svakom zemljištu, pored čvrste mase i vode, ima i vazduha. Količina vode i vazduha menja se svakog 

momenta. IzmeĎu vode i vazduha u zemljištu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljišne pore ulazi vazduh 
i obratno. Zbir količine vode i vazduha u zemljištu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora. 
 

Za  gajene    biljke  optimalan  odnos  vode  i  vazduha,  pri  poljskom  vodnom  kapacitetu,  treba  da  je 

pribliţno voda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljištu postiţe 
se na dva načina: 

stvaranjem strukture

 i 

razrahljivanjem

, odnosno obradom zemljišta. Prva mera je trajnija a 

druga privremena. 
 

Vazduh  u  zemljištu  sadrţi  uvek  izvestan  procenat  vodene  pare,  utoliko  više,  ukoliko  je  zemljište 

vlaţnije. 
 

Za vazdušni reţim zemljišta ključni značaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otiče i koje su uvek 

ispunjene vazduhom. Sadrţaj tih pora uzima se kao mera 

kapaciteta zemljišta za vazduh

. Normalan vazdušni 

reţim obezbeĎen je ako zemljište ima vazdušni kapacitet veći od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 - 
10 % slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekološki značaj. 
 

Smanjenjem vazdušnog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemljištu, a isto tako i infiltracioni 

kapacitet. 
 

Razmena  gasova  izmeĎu  zemljišnog  vazduha  i  atmosfere  naziva  se 

aeracija  zemljišta

.  Taj  proces  je 

vrlo  značajan  za  korenov  sistem  biljaka,  mikrofloru,  faunu  i  oksidaciju  organske  materije  u  zemljištu.  Vrši  se 
pod uticajem difuzije i meteoroloških faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo 
vetrova i promene procenta vlage u zemljišnim porama od padavina ili navodnjavanje). 
 

Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemljišta. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i 

pare pod uticajem različite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Pošto zemljišni vazduh sadrţi više 
CO

2

  a  manje  O

2

  od  vazduha  u  atmosferi,  proces  difuzije  u  zemljištu  sastoji  se  od  kretanja  CO

2

  iz  zemljišta  u 

atmosferu i kretanja O

2

 iz atmosfere u zemljište. Pošto  difuzija ide u pravcu niţe koncentracije ili u pravcu niţeg 

parcijalnog  pritiska,  to  se  pod  njenim  uticajem  O

2

  suprotno  od  CO

2

,  spušta  iz  atmosfere  u  zemljište,  CO

2

  se, 

naprotiv, diţe iz zemljišta u atmosferu.  
 

Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se višak CO

2 

i manjak  O

2

 (naročito u zabarenim zemljištima ili 

bezstrukturnim glinovitim zemljištima). U tom slučaju, povećana koncentracija CO

2

 u zemljištu preko 1% deluje 

toksično na gajenu biljku (onemogućava klijanje i blokira rad mikroorganizama). 
 

Vazdušni  reţim  zemljišta  se  poboljšava  gajenjem okopavina,  unošenjem organske  materije,  dubokom 

obradom, gajenjem leguminoza. 
 

Toplotne osobine zemljišta 

Toplota je značajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemijske i oksido-redukcione 

procese.  Sve  razvojne  faze  biljaka  vezane  su  za  odreĎenu  temperaturu  zemljišta  i  prizemne  atmosfere. 
Temperatura  zemljišta  utiče  na  uzimanje  hranljivih    materija,  njihov  transport  do  lisne  površine  i  na  samu 
sintezu. Podzemni delovi biljaka dišu na 0

0

-35

0

C, izvan tih granica disanje naglo opada. 

Sposobnost zemljišta da u svakog momenta reguliše svoje toplotno stanje naziva se 

toplotnim režimom

zemljišta

.  Intenzitet  primanja  toplote  zavisi  od 

količine toplote  koja doĎe na površinu zemljišta, toplotnog 

kapaciteta zemljišta i biljnog pokrivača. 

Zemljišta se prema toplotnim osobinama dele na 

hladna, umereno topla i topla. 

Hladna  zemljišta  su  većinom  teška  i  vlaţna,    teško  se  zagrevaju  a  brzo  se  hlade.  Slabo  drenirana 

zemljišta ne sadrţe vazduh, a on se javlja kao čuvar toplote, jer u većim porama sprečava njegovo sprovoĎenje. 
SprovoĎenje toplote u zemljištu zavisi od: sadrţaja vode, vazduha u zemljištu, mineraloškog sastava zemljišta. 
 

 Umereno topla su  većina  naših zemljišta. U topla zemljišta  se ubrajaju drenirana zemljišta na toplim 

ekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a sporo hlade zbog mrvičaste strukture i većeg sadrţaja humusa. 
 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

23

Plodnost zemljišta 

 Plodnost zemljišta ima nekoliko definicija. Prema 

Gračaninu

 (1947), to je kompleksno svojstvo, koje 

ga čini manje ili više sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlikuje 

potencijalnu

 i 

efektivnu plodnost

zemljišta. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemljišta, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih i 
vegetacijskih faktora. 

Za stvaranje prinosa najvažnija je efektivna plodnost zemljišta, pa nju treba povećati ako se želi 

postići glavni cilj-povećanje prinosa gajenih biljaka. 

Drugi autor 

Edelman

 (1965) je plodnost zemljišta podelio na sledeće kategorije: 

 
1.

Primarna plodnost

. 

2.

Prirodna plodnost. 

3.

Tradicionalna plodnost

. 

4.

Tehnološka plodnost. 

Primarna  plodnost

  je  akumulisana  u  zemljištima  slobodne  prirode  koja  se razvijala  pod  prirodnom 

vegetacijom. Kod ovih zemljišta  u prvom momentu su vaţni  sadrţaj humusa i hranjiva. Ako se ova zemljišta 
privode korišćenju za gajenje  poljoprivrednih biljaka, nazivaju se 

devičanska

zemljišta

. 

Prirodna  plodnost

  nastaje  nakon  iscrpljivanja  primarne  plodnosti.  Ona  je  rezultat  pedoloških 

svojstava  nekog  zemljišta.  Ovde  dolazi  do  izraţaja  apsolutna  dubina,  teksturni  sastav,  graĎa  profila,  prirodna 
dreniranost. 

Na  zemljištima  koja  su  duže  u  eksploataciji,  prirodna  plodnost  je  glavni  pokazatelj 

sposobnosti zemljišta kao supstrata za gajenje  biljaka. 

Tradicionalna plodnost 

odraţava uticaj antropogenizacije zemljišta kroz duţe vreme. Ona je zapravo 

klimaks plodnosti zemljišta nastala primenom raznih agrotehničkih zahvata u prvom redu Ďubrenje stajnjakom, 
plitka obrada i gajenje leguminoza. 

Tehnološka plodnost "poremećenih zemljišta"

 oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih 

supstrata stvaraju antropogena zemljišta sposobna za gajenje biljaka. Tehnološka plodnost rezultat je radikalnih i 
sloţenih  mehaničkih  zahvata  uključujući  u  to  i  hidrotehničke  melioracije,  a  dopunjena  efikasnim  veštačkim 
Ďubrivima i drugim uzgojnim merama. 

Tehnološka plodnost zemljišta je jedno od obeležja savremene biljne 

proizvodnje. 

Na kraju, moţe se reći da tehnološka plodnost zemljišta u osnovi ovisi o: 
 

1.

Dubine zemljišta

. 

2.

Tekstrure. 

3.

Strukture. 

4.

Dreniranosti. 

5.

Vrednosti pH. 

6.

Sadržaja i oblika humusa. 

7.

Vodno-vazdušnog i toplotnog režima i drugih faktora. 

Za planiranje odreĎenih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanja 

zna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se moţe definisati kao 
veličina očekivanog prinosa u uslovima kada je  posejana/posaĎena vrsta, sa najvećim biološkim potencijalom i 
kada  je  primenjen  sistem  gazdovanja  s  najracionalnijim  iskorišćavanjem  resursa  i  ulaganjima  u  agro  i 
hidromelioracione zahvate. 

Reakcija zemljišta (pH vrednost) 

Reakcija  zemljišta  ili  njegova  pH  vrednost,  javlja  se  kao  edafski  faktor,  a  upozorava  na  stepen 

zasićenosti  bazama  adsorptivnog  kompleksa  i  otopine  zemljišta.  Ukoliko  u  otopini  zemljišta  prevladavaju  H 
iona, onda je zemljište kiselo, a ako prevladavaju OH ioni onda je ono  alkalno a ukoliko je podjednako H i OH 
iona, onda je zemljište neutralne reakcije.  Pri tome razlikujemo: 

1.

Aktivna kiselost

 je kiselost zemljišnog rastvora, odnosno , to je ukupna količina H iona u tom rastvoru.

2.

Supstitucijska  kiselost  ili  izmenjiva  kiselost 

se  dobije  istiskivanjem  adsorbovanih  H  iona  i  Al  iona 

pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna količina adsorbovanih H 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

25

Biološke osobine zemljišta 

Od obilja  organizama  izdvajaju se  one  koji su za ţivot zemljišta  s obzirom  na  plodnost najvaţniji. 

Prvo je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemljišta. 

Koren gajenih biljaka 

 
Korenje viših biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemljištu dvostruko. S jedne strane prima edafske 

vegetacione  faktore  (vodu,  hranjiva  i  kiseonik),  a  s  druge  strane  izlučuje  ugljen  dioksid,  organske  kiseline, 
šećere, alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hranjiva koje je biljka 
ranije  primila.  Posebno  su  vaţne  izlučene  tvari  nazvane 

alelopatici

  (

kolini

)  koje  na  druge  više  biljke  deluju  

negativno ili pozitivno i 

fitocide

 koje su nepovoljni za mikroorganizme zemljišta. 

Korenje prima hranjiva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz tekuće faze zemljišta, a posredno 

preko bakterija zemljišta.  U zoni sisajućeg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U 
toj zoni javlja se 

mutualizam

. Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka 

šećer,  organske  kiseline  i  druge  materije.  MeĎutim,  mikroorganizmi  se  mogu  prema  biljkama    ponašati  kao 
konkurenti za neke  materije ili delovati štetno putem  svojih izlučevina  koje se  nazivaju 

marizmini

.  Tako  se 

nesimbiotksi fiksator 

Azotobacter sp

. javlja kao konkurent za fosfor. 

Korenje  viših  biljaka  rahli  zemljište  prilikom  prodiranja  u  njega,  što  se  naziva 

biološka

drenaža

.  Osim  toga,  korenje  oblepljuje  grudice  zemljišta  čime  poboljšava  njegovu  strukturu.,  čuvajući  ga 

istodobno od  odnošenja putem eolske i hidroerozije. 

Ostaci podzemnih organa  viših biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivredna zemljišta. 

Detelinsko travne smeše, npr., ostavljaju u zemljištu najviše svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na 
umu,  da  je  odnos  nadzemnog  i  podzemnog  dela  biljke    u  vrlo  širokom  proseku    1:1,    što  znači 

da  je  masa 

korenja poljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemljišta. 

Saprofagna mezofauna zemljišta 

 
Zemljište  je  supstrat  u  kojem  ţive  mnogobrojni  mikroorganizmi  čija  je  aktivnost  tesno  vezana  za 

njegov postanak i plodnost. Ţivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljištu zove se

 edafon

.  

Pored mikroorganizama, u zemljištu ţivi čitav svet viših ţivotinja pa se zemljišna fauna deli na: 
 

1.

Mikrofaunu

  -  sitni  beskičmenjaci  veličine  0,02  -  0,2  mm  (protozoe  i  metazoe  -  hrane  se 

rastvorenom organskom materijom i mikroorganizmima). 

2.

Mezofaunu

 - krupniji beskičmenjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, 

Collembolae

 . 

3.

Malerofaunu

 - čine je beskičmenjaci (2 - 20 mm) i kišne gliste, stonoge, mravi, puţevi, insekti. 

4.

Megafaunu

 - to su najkrupniji predstavnici zemljišne faune (razni glodari). 

Njegova  je  bitna  karakteristika  da  neki  članovi  ţive  u  zemljištu,  jer  su  ishranom  vezani  za  njegove 

hranljive sastojke.  

Suština  aktivnosti  zemljišnih  organizama  sastoji  se  u  posrednoj  ili  neposrednoj  transformaciji 

organske materije.  Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je različita 
zavisno  od  godišnjeg  doba  unutar  odreĎenog  geografskog  prostora.  Pedofauna  posredno  razlaţe  mrtvu  i  ţivu 
organsku  materiju,  i  to  uglavnom  prethodnim  mehaničkim  sitnjenjem  i  mešanjem.  MeĎutim,  delovanje 
mikroorganizama  u  daljem  procesu  transformacije  je  neposredno    i  vodi  potpunoj  mineralizaciji  organske 
materije. Kao rezultat ovog oksidativnog procesa oslobaĎaju se CO

2

, H

2

O i NH

3

 i mineralni sastojci (mineralna 

hranjiva  izmeĎu  ostalog),  te  se  ponovo  uključuju  u  kruţno  kretanje  materije.    Proces  mineralizacije  organske 
materije  je  najvaţniji  izvor  CO

2

  u  zemljištu.  Stepen  otpuštanja  CO

2

  iz  zemljišta    ukazuje  na  njegovu 

mikrobiološku aktivnost. Bez ovog procesa  - disanja sićušnih ali brojnih  zemljišnih organizama, ţivot biljaka 
bio bi onemogućen, a na površini zemljišta  došlo bi do nepoţeljne akumulacije nerazloţenih organskih ostataka.  

U  normalnim  okolnostima,  sva  organska  materija  se  ne  razloţi    odjednom  potpuno,    već  se  jedan 

njegov  deo  transformiše  u  relativno  stabilnu  formu  – 

humus

.  U  humus,  kao  visokomolekularnom  organskom 

jedinjenju,  ugraĎena  je  znatna  energija.  U  ovim  sloţenim  procesima  naročito  je  vaţna  aktivnost  bakterija,  u 
nitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota.  

 
Prema načinu disanja, bakterije se dele: 
 

1.

Aerobne, 

za svoj ţivot zahtevaju slobodan kiseonik. Od velikog su značaja za poljoprivredna zemljišta. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

26

2.

Anaerobne , 

koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiču negativno 

fizičko-hemijska svojstva zemljišta.  

 Na fizičke osobine zemljišta prvenstveno utiče aktivnost 

pedofaune,  naročito  kišnih  glista,  koje  rove,  prevrću  i  temeljito 
mešaju  organsku  materiju  sa  mineralnim  česticama,  te  formiraju 
strukturne agregate koje su uzgred rečeno, vrlo stabilne na razorno 
dejstvo vode.  Ova se stabilnost objašnjava vezivanjem agregata ne 
samo  pomoću  sluzi,  već  i  otpornijom  materijom,  humusom,  što 
znači  da  je  organska  materija  u  digestivnom  traktu  izvrgnuta 
dejstvu  fermenata  i  crevne  flore.  Pored  toga,  svojim  hodnicima, 
kišne  gliste  vrše  prirodnu  drenaţu    što  se  itekako  odraţava  na 
ukupni  kvalitet  zemljišta.  Najpovoljniji  ishod  transformacije 
organske  materije  (sinteza  humus),  javlja  se  onda  kada  u  tim 
sloţenim  biohemijskim  procesima,  pored  mikroflore,  sudeluje  i 
zemljišna  fauna.  Sadejstvo  svih  članova  biocenoze  kroz  duţi  niz 
godina, zadovoljava 

princip kontinuiteta

, koji ima veliko značenje                    

Kišna glista Lumbricus sp.)

 za čitavu ţivu prirodu. Postoje meĎutim, i antagonistički odnosi prema višim biljkama ili čak izmeĎu 

pojedinih  mikroorganizama    (privremena  prevaga  heterotrofnih  organizama  nad  malobrojnim  autotrofnim,  kad 
se zemljištu dodaje  sveţa organska materija).           

Sve  agrotehničke  mere  zahvataju  pliće  ili  dublje  u  ţivotni  prostor  zemljišnih  organizama.  Obrada 

(ugar,  plodored),  Ďubrenje  organskim  i  veštačkim  Ďubrivima,  borba  protiv  korova  i  štetočina,  kalcizacija, 
odvodnjavanje  i  navodnjavanje  utiču  na  sastav    i  ravnoteţu  u  zemljištu.        Intenzivna  agrotehnika,  primena 
jednobraznih Ďubriva, nedostatak mikroelemenata, teška mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je 
do  narušene  ravnoteţe ţivotne  zajednice  u većini poljoprivrednih zemljišta. Iz  toga  razloga, danas se  nameće 
potreba iskorišćavanja zemljišta  na  način koji moţe obezbediti kontinuirani razvoj ţivota u njemu.  
 

Slojevi kulturnog zemljišta 

Pod  pojmom  kulturnog  zemljišta  podrazumeva  se  ono  zemljište  koje  se  nalazi  pod  trajnim  i 

dominantnim uticajem čoveka, što dalje podrazumeva poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, dakle 
stvaranje  novog  sloja  koga  nema  u  zemljištima  slobodne  prirode.  Taj  sloj  se  naziva 

ornica

  ili 

mekota

  - 

površinski  sloj  u  kome  se  obavlja  setva/sadnja,  klijanje,  početni  rast  i  glavno  ukorenjavanje  kulturnih  biljaka.  
Nastala  je  obradom  i  ukupnim  sistemom  biljne  proizvodnje.    Obogaćena  je  humusom,  ima  dobru  strukturu, 
povoljan  vodno-vazdušni  reţim,  intenzivniju  mikrobiološku  aktivnost,  više  hranjiva  i  bolju  pristupačnost  istih 
korenovom  sistemu  biljaka.  Za  stvaranje  mekote  ili  ornice,  potrebno  je  odreĎeno  vreme,  pa  je  vreme  vaţan 
faktor u njezinom stvaranju. Sigurno je da taj proces teče osetno brţe nego prilikom stvaranja tipova zemljišta i 
prirodnih  horizonata.  Jednom  stvorena  mekota  se  razlikuje  od  drugih  slojeva  zemljišta.  Budući  da  je  mekota 
glavni ţivotni prostor podzemnih organa gajenih biljaka, nastoji se da ona bude što dublja. 
 
Po današnjoj klasifikaciji moćnosti orničnog sloja razlikujemo: 

1.

Vrlo plitku ornicu

…………...do 10 cm 

2.

Plitku ornicu

………………...do 20 cm 

3.

Srednje duboku ornicu

……..do 30 cm 

4.

Duboku ornicu

 …………..preko 30 cm 

Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubine 

zemljišta,  reljefa,  glavnih  osobina  zemljišta,  sistema  biljne  proizvodnje, 
vučne sile i instrumenata za obradu zemljišta. 
 

Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne činioce za 

stvaranje  antropogenog  zemljišta  ili  na  ekstenzivnu  poljoprivrednu 
proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora i  
intenzivne

poljoprivrede.     

Ispod  mekote  nalazi  se  sloj  zemljišta  nazvan 

zdravica. 

Zdravica  je 

zapravo  deo  pedosfere  koji  nije  obuhvaćen  antropogenizacijom  zemljišta. 
Kadkad se zdravica označuje kao 

mrtvica

 ili 

sirovo zemljište

 što upozorava 

na  slabu  biogenost  i  humoznost.  Na  apsolutno  dubokim  zemljištima  s 
dubokim  fiziološki  aktivnim  profilom,  dele  se  i  zdravice  u  dve  kategorije: 

zdravicu I

 i 

zdravicu II

. 

                                                                                                                                                     Slojevi antropogenog  zemljišta

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

28

                     Delovanje vetra na čestice zemljišta                                     Zabarivanje proizvodnih površina usled jakih 
                                                                                                                           pljuskovitih kiša                                                                    

b)

Insolacija

    ultraviolentnim  zrakama  ubija  mikroorganizme  zemljišta  na  površini  i  time  ga  biološki 

umrtvljuje.  Toplotni  efekat  insolacije  izaziva  povećanju  evapotranspiraciju  čime    naglo  isušuje  
zemljište. 

c)

Biljke

 prinosom  iz zemljišta  iznose ogromne  količine hranjiva i time  smanjuju plodnost. Neke biljke 

ubrzavaju razgradnju humusa ili destimulišu ugorenje zemljište. 

d)

Vetar 

na  golim  površinama  bez  biljaka,  pogotovo  na  obraĎenim  i  usitnjenim  zemljištima  moţe  u 

odreĎenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose 
najplodniji dio zemljišta (mekotu).                                                                               

e)

Čovek

    najviše  deluje  na  smanjenje  plodnosti  načinom  iskorištavanja  zemljišta.  Tu  su  uključeni 

agrotehnički  zahvati i skidanje  plodina.  Od agrotehničkih zahvata u prvom redu je to obrada zemljišta.  
Obradom  zemljišta  se  potiče    aeracija  i  tako  stimuliše  proces  razgradnje  organske  materije  
(mineralizacija). Većom frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo vaţnih faktora plodnosti 
zemljišta čime se otvara put mikroeroziji na obraĎenim zemljištima. Najnepovoljniji  uticaj na plodnost 
zemljišta u vezi je s gaţenjem proizvodne površine.  

Uticaj sabijanja zemljišta na razvoj korenovog sistema  kukuruza (Micić, 1985) 

Pri  obavljanju    agrotehničkih  zahvata,  zahvata  ţetve,  berbe  i  košnje,  po  proizvodnim  površinama  se 

kreću razni poljoprivredne mašine. One gaze zemljište, što se negativno odraţava na njegovu plodnost. 

Gaženje

zemljišta je zajednički pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj površini. Postoji nekoliko oblika 
gaţenja zemljišta (

Rid

, 1956): 

1.

Stvarno

 zbijanje je mehanički učinak gaţenja zemljišta. 

2.

Rupa i razmazivanje 

 su zemljišta je fenomeni koji se javljaju ako je zemljište mokro. 

Rupe

 su bile redovito 

dok su se u obradi zemljišta koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovog 
naglog  menjanja  pravca  kretanja  na  mokrom  zemljištu.  To  je  takozvani  "efekat  škara".  Do  razmazivanje 
moţe doći i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemljišta. 

Sva  zemljišta  nisu  jednako  osetljiva  na  zbijanje,  pa  s  povećanjem  mineralnih  koloida  izraţene 

lepljivosti u zemljištu raste osetljivost, dok su lagana, a pogotovu skeletoidna zemljišta neosetljiva na zbijanje. 

c 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

29

Rupa i razmazivanje  su ne teškim mineralnim zemljištima apsolutno štetni, zato se ne sme prelaziti 

preko takvih zemljišta kada su vlaţna. Plodno zemljište podrazumeva zemljište koje je strukturno, 
humusno, bogato pristupačnim hranjivima i korisnim 
mikroorganizmima. Takvo zemljište je stabilnije prema nepovoljnim 
uticajima i brţe obnavlja narušenu plodnost. 

Da se odrţi ravnoteţa prirodnih sila, čovek mora uključiti 

zahvate  koji  obnavljaju,  čuvaju,  pa  i  povećavaju  plodnost  zemljišta. 
Zato čovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu,    

o

drţavaju  optimalan  sadrţaj  humusa,  vraćaju  oduzeta  hranjiva  i 

aktiviraju  mikrobiološke  procese  u  zemljištu.  U  tim  korisnim 
zahvatima  vaţnu  ulogu  ima 

Ďubrenje  kalcijumom,  fosforom  i 

azotom, te obogaćivanje zemljišta

organskom materijom

.    

 
 
 
Tragovi guma i površinskog zbijanje pri predsetvenoj 

                                                                                                                                                               pripremi

Korisno je i obradu zemljišta svesti na odgovarajuću meru, a zemljište ostaviti što manje vremena 

"golo". Podrivanje je delotvorna mera čuvanja plodnosti zemljišta

. 

Da bi se sačuvala stabilna mrvičasta struktura, treba ako je to moguće, uključiti u plodored 

detelinsko 

travne smeše. 

U  čuvanje  plodnosti  zemljišta,  uključuju  se  danas  razni  tehnički  zahvati.  Osnovno  je  smanjiti  broj 

prohoda  a  time  i  gaţenje.  To  se  postiţe 

primenom  širokozahvatnih  oruĎa  (metoda  stalnih  tragova),

korišćenje 

pneumatika  širokog  profila  na  pogonskim  i  transportnim  mašinama,  uduplavanje  točkova  ili 

ugradnja metalnih ili gumenih gusenica. 

Primena  avijacije  je  takoĎer  jedna  od  mera  smanjenja  gaţenja  zemljišta.  MeĎutim,  ona  je  moguća 

samo u radnim zahvatima Ďubrenja i zaštite useva. 
 

Klasifikacija zemljišta

 
Zemljišta se stvaraju  i razvijaju pod uticajem pedogenetičkih faktora (

organizmi, matični supstrat,

klima i reljef

), a u toku vremena se menjaju na način koji ima karakter evolucije. Budući da oblik i intenzitet 

delovanja  faktora  varira  u  širokom  intervalu,  mogu  da  se  jave  bezbrojne  kombinacije  dejstva    faktora    i  kao 
posledica  toga,  veoma  raznovrsne  forme  zemljišta.  Ako  se  tome  doda,  da  razvoj  zemljišta  ne  počinje 
istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljišta  njihov ciklus ponavlja iz 
početka, onda  je  razumljivo što se  i u rejonima  gde  vladaju jednaki  pedogenetički  faktori javljaju raznovrsni 
razvojni  stadijumi  zemljišta.  Time  se  objašnjava  ogromna  raznovrsnost  zemljišnog  pokrivača,  a  zadatak  je 
klasifikacije    da,  primenom  adekvatnog  logičkog  sistema,  to  mnoštvo    raznovrsnih  formi  zemljišta    učini 
preglednim.  Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupišu, broj jedinica kojima se operiše, svodi se 
na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetičku vezu meĎu njima, razvrstaju 
po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omogućuje lako snalaţenje u mozaiku zemljišnog pokrivača i 
brzo informisanje o bitnim osobinama zemljišta. 

 Proces grupisanja i razvrstavanja zemljišnih individua, prema nekim zajedničkim obeleţjima  naziva 

se klasifikacija zemljišta, pa razlikujemo: 
       1.  

Naučnu,

 (geološko-petrografske, hemijske, fizičke, mešovite i genetičke). 

2.

Praktičnu,

 (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne). 

3.

Ekonomsku,

 (prema ukupnoj ceni zemljišta, prema dohotku i prema čistom prihodu). 

Danas  se  mahom  koristi  genetička  klasifikacija  (zasnovana  na  genezi),  a  u  najširoj  primeni  je  sistem 

koji  su  izradili  Š

korić,    Filipovski  i  Ćirić  (1973),

  a  prihvatilo  ga  je  Jugoslovensko  društvo  za  proučavanje 

zemljišta.  
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

31

Prinos 

 
Rast  organizama  je  glavno  obeleţje  ţivota.  Uţe,    biološki  shvaćeno,  rast  omogućuje  da  asimilacija 

bude veća od disimilacije. S biohemijskog stajališta, rast znači da je prirast veći od utrošenih a ekonomski, da je 
efekt u produktu veći od uloţenih troškova. 

Fenomen  ţivota,  pa  prema  tome  i  rast  javlja  se  u  takvom  ekološkom  ambijentu  koji  osigurava 

opstanak ţivih bića. Zakoni ţivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi  i 
gajene biljke. 

Ukupnu  biljnu  masu  (nadzemnu  i  podzemnu)  stvorenu  gajenjem    neke  kulture  na  jedinici  površine 

smatramo 

biološkim  prinosom

,  a  deo  biološkog  prinosa  koji  predstavlja  glavni  cilj  gajenja  i  ima  odreĎenu 

upotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, trţišnu vrednost – 

prinosom

. 

Prema  tome,  prinos  je  odreĎen  u  biološkom  prirodu  i  čini  njegov  najvaţniji  deo.  Svaki  prinos  ima 

dvije  komponente: 

kvantitet

  i 

kvalitetu

.  Obe  komponente  su  vrlo  vaţne,  a  za  podmirenje    osnovnih  potreba 

čoveka  i domaćih ţivotinja   primarna  je  količina. Nakon toga, dobija  na  značaju  kvaliteta, iako je  kod nekih 
kultura  ona  uvek  dominantna  (npr.  duvan).  Prirod  i  prinos  su  rezultanta  pozitivno  i  negativno  delujućih 
ambijentalnih  faktora,  kapaciteta  rodnosti  i  otpornosti  biljke  prema  negativnim  faktorima.  Svaki  od  tih  faktora 
ima svoj raspon odnosno gradaciju delovanja, zato se ni prirod ne moţe smatrati apsolutnom ili statičkom, nego 
promenljivom, dinamičkom veličinom i za istu biljnu vrstu. 

Samo  u  potpuno  kontrolisanim  uslovima  i  postizavanjem  optimalne  konstelacije  svih  vegetacijskih 

faktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture. 

Faktori stvaranja prinosa 

Gajena biljka uklopljena na staništu u dve sredine (zemljište i atmosfera) daje rod ili, drugim rečima, 

stvara prinos. 

Šematski prikaz stvaranja prinosa  

 
Na prinos deluju unutrašnji i vanjski faktori. Vanjski se faktori dele na one koji deluju putem zemljišta 

(edafski) i one koje deluju iz atmosfere (klimatski). 

Na prinos jako deluje čovek, stvaranjem sorata i hibrida  te zahvatima u gajenju  biljaka. Napokon, na 

prinos deluju ovi kompleksni faktori: zemljište, klima, biljka, čovek. 

Iz prikazane sheme, jasno se vidi da plodnost zemljišta nije identična prinosu, ali se ona pored ostalih 

faktora produktivnost nalazi u prinosu.  Plodnost se ne moţe izraziti u brojčanom veličinom, jer je ona rezultat 
čitavog niza elemenata, za razliku od  prinosa, koji se moţe  izraziti brojčanom veličinom odnosno masom uroda 
po jedinici površine ( npr. kg/ha). 

Postoji  kompenzacija  izmeĎu  faktora  produktivnosti  (plodnost  zemljišta,  klima,  sorta  ili  hibrid, 

agrotehnika), u odnosu prema prinosu, ali samo u odreĎenim granicama, jer preko toga svaki faktor deluje kao 
limitirajući na prinos. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

32

Zakoni stvaranja prinosa 

 
Plodnost  zemljišta  i  rast  biljaka  oduvek  su  bili  predmet  paţnje,  razmišljanja  i  raznih  tumačenja.  S 

današnjih  naučnih  pozicija  uočavamo  razne  zablude  o  objašnjenju  prinosa  u  toku  iskustvene  epohe  razvoja 
poljoprivrede. 

Razvojem  fundamentalnih  prirodnih  nauka,  omogućilo  je  razvoj  naučne  agrikulture  u  19.  stoleću. 

Prinos je počeo biti tretiran sa naučnog gledišta. 

Priv zakon o prinosu postavio je 

Justus

v

. 

Liebig

 (1855), koji je ujedno i tvorac teorije o mineralnoj 

ishrani  biljaka.  Njegov  zakon  je  glasio:  "

Visina  je  prinosa  polja  u 

omeru  s  onim,  za  puni  razvoj  biljke  preko  potrebnim  hranjivom 
kojeg ima u najmanjoj količini (in minimo)

". Zato je Liebigov zakon 

poznat  pod  nazivom  "

zakon  o  minimumu"

.  Po  njegovom  tumačenju, 

prinos  raste  pravolinijski  s  porastom  doze  biljnog  hranjiva  bez  obzira 
na druge vegetacijske faktore. 

Nedostatak  Liebigova  zakona  je    što  nije  ispitivao    ostale 

faktore  koji  utiču  na  prinos  (vode,  temperatura,  svetlost  itd).  Pored 
toga,  po  njegovom  zakonu  bi  značilo,    kad  bi  dodavali  hranjiva  u 
neograničenim količinama, prinos bi srazmerno  pravolinijski rastao. 

Herllriegel

  je  u  drugoj  polovini  stoleća  uz  biljna  hranjiva  ispitivao  i 

druge ţivotne faktore (npr.vodu), a 

Liebscher 

(1985) je dalje razradio         

Šematski prikaz Libig-ova zakona

Liebigov zakon davši mu novu formulaciju, po kojoj je delovanje  
nekog biofaktora u minimumu ovisno o optimalnom sudelovanju ostalih vegetacijskih  činilaca. Veliki napredak 
je  u  tumačenju  prinosa  učinio           

Wollny

  (1897-1898),  jer  je  prvi  istodobno  pratio  delovanje  nekoliko 

vegetacijskih faktora (svetlost, voda, toplota i    hranjiva).                       

Wollny  je  utvrdio  da  jedan  biofaktor  utiče  na  povećanje  prinosa  dakle,  pozitivno  od  minimumima  od 

optimuma, a zatim efekt opada. To je zakon optimuma. Wollnyeva je zasluga što je u eksperiment uveo nekoliko 
faktora, menjao njihove količine i pratio kako kompleks faktora deluje na prinos. 
 

               Grafikon promene visine prinosa pod                                                            
 uticajem promene u jednom faktoru života biljaka                                                  
                                                               
 
 
 
 

Wollnyev ogled (neprekidno povećanje 
prinosa pod uticajem istovremene 
promene  tri faktora- svetlost, voda i  
hranjiva    (Hellriegel-ov ogled).                    
                   

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

34

U

jednačini 

)

i

m

i

x

(log

10

M

Y

z









  vezanom  za  ovaj  grafikon 

Y

=  srednji  prinos, 

x

  =  data 

količina  faktora  rasta, 

M

  =  maksimalni  prinos, 

m

  =  maksimalnom  prinosu  pripadajuća  doza  faktora,  i  = 

udaljenost početne tačke krivulje od nulte osi (mereno u jedinicama doza faktora), 

z

 = konstanta. 

Iz  ovog  grafikona  se  moţe  zaključiti  da  se  u  zoni  maksimuma  postiţe  najveći  prinos  optimalnim 

dozama vegetacijskih faktora, i da se ova zona ne sme prekoračiti jer počinje prinos opadati (zona depresije). Iz 
toga proizlazi da je teško dozirati  sve vegetacijske faktore,  tako da se optimalno dopunjuju sve do teoretskog 
maksimalnog prinosa. 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

35

Agrotehnika 

 
Tehnika  ratarenja  je  primena  agrotehničkih  mera,  a  agrotehničke  mera  predstavljaju  sredstva  čijom 

primenom  čovek,  u  skladu  sa  agrotehničkim  osnovama    podešava  uslove  biljne  proizvodnje  u  cilju  postizanja 
prinosa maksimalne veličine i kakvoće (

Todorović, 

1958). 

U ekosistemu: klima-zemljište-gajena biljka-čovek, naročitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac 

ima čovek (

Milojić,

 1991).    Dakle,  čovek je tvorac poljoprivrede.  Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i 

vrlo je složena. Ona se može podeliti u tri dela: ekološki , biološki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija  
su  posebne,    međutim,  one  se  isprepliću  u  vrlo  komplikovane  odnose..  Zbog  didaktičkih  razloga    one  se  ipak 
odvajaju. 

U  ekološkom  delu  proučavaju  se  faktori  sredine,  njihovo  poboljšanje  i  iskorištavanje  u 

organizovanom  procesu  poljoprivredne  proizvodnje.  U  biološki  deo  idu  gajene  biljke  i  domaće  životinje 
uključivši metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.  

Ako  se  iz  ekološkog  kompleksa  izdvoje  zahvati  koji  se  tiču  gajenja  biljaka,  ne  ulazeći  u  biološki  i 

ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo 

agrotehnički kompleks

. 

Reč agrotehnika je složenica od latinske reči- 

ager

 (

polje

) i grčke –

techne

 (

veština, umeće

).   

Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehničkim 

merama.  Zadatak  agrotehničkih  mera  je  da  se  sa  što  manje  uloženog  rada  i  sredstava  postigne  maksimalno 
mogući  prinos  neke  gajene  biljke,  kako  u  kvantitetu  tako  i  u  kvalitetu.    To  je  moguće,  ako  se  svi  vegetacioni 
faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO

2

 itd). 

Prema prirodi delovanja, sve agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: 
 

1.

Mere  pomoću  kojih  možemo  uticati  na  klimu  (navodnjavanje,  gajenje  u  zaštićenom  prostoru, 
proređivanje, vetrozaštitni pojasevi). 

2.

Mere pomoću kojih utičemo na promenu plodnosti zemljišta (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija, 
humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujućih materija ). 

3.

Mere  kojima  delujemo  na  biljke  (selekcija,  zaštita  od  korova,  bolesti  i  štetočina,  priprema  semena, 
načini setve, nega useva). 

Agrotehničke  mere  imaju  smisao  vegetacionih  činilaca,  jer  se  čovek  služi  njima  kao  sredstvom  kojim 

utiče na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u 
obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne može zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodeći 
računa o njihovom kvalitetu. 
 
 

Za uspeh izvedenih agrotehničkih mera značajni su: 

1.

Izbor najpogodnijih agrotehničkih mera. 

2.

Način primene agrotehničkih mera. 

3.

Blagovremena primena. 

4.

Sažetost  rokova  izvođenja  agrotehničkih  mera,  odnosno  primena  u  onom  roku  kada  su  uslovi 
  najpovoljniji. 

5.

Izbor mehanizacije. 

6.

Uložena marljivost i savesnost. 

U biljnoj proizvodnji razlikujemo: 
 

1.

Opšte  agrotehničke  mere  primerene  svim  biljnim  vrstama  (obrada  zemljišta,  đubrenje,  biološka 
 

reprodukcija, njega kultura i borba protiv štetnika). 

2.

Specijalne agrotehničke mere karakteristične samo za određen broj vrsta. 

3.

Specifične, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan,  povrće itd). 

Obrada  zemljišta 

Počeci  poljoprivrede  nastali  su  u  vreme  “neolitske  revolucije”  u  području  plodnog  zemljišta  na 

Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem ječma i pšenice, oko 6500 godina p.n.e.  u Grčkoj, šire se 
oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemačke, Holandije i Francuske (uz Sredozemne 
obale), a oko 4000 godina p.n.e.  ratari prelaze u Britaniju. 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

37

Danas  u  svetu  postoje  predeli  gde  je  ručna  obrada  zemljišta  jedini  zahvat.  Takav  oblik  poljoprivrede 

naziva se zove  

motičarstvo

. Motičarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim učinkom po jedinici 

površine.  Motičarstvo  još  postoji  u  zemljama  sa  prenapučenim  stanovništvom  ili  u  ekološki  nepovoljnim 
rejonima za  intenzivnu biljnu proizvodnju.   
 

Epoha zaprežne obrade 

Zaprežna  obrada  se  javlja  nakon  domestifikacije  životinja.  To  je  bez  sumnje  predstavljalo  značajan 

napredak  obrade  zemljišta,  najpre  što  se  mnogo  povećao  izvor  energije  za  vuču  u  uporedbi  sa  čovekom,  a 
zemljište se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo više.   
 

Obrada zemljišta volovskom

zapregom 

Oranje konjskom zapregom

U epohi zaprežne obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih površina, a odnosi se na površinu koju 

jedna zaprega u danim uslovima može obraditi u jednom danu (od jutra do noći). Ta jedinica je kod nas  

jutro

, u 

Mađarskoj -

 hold

, Nemačkoj -  

morgen

 a u anglosaksonskim zemljama  -

acre

. 

Danas se u stručnoj i naučnoj literaturi obavezno koristi jedinica površine 1 hektar (10 000 m

2

), 

što 

vredi u svim zemljama sveta.

Nakon uvođenja životinja za vuču pri obradi zemljišta, oruđa za ručnu obradu su se morala prilagoditi 

radu  sa  stokom.  Smatra  se  da  je  prvo  takvo  oruđe  bila  spomenuta  kuka,  koja  je  postala  masivnija.  Od  nje  je 
nastala ralica, koja ne okreće nego samo površinski rahli zemlju. Radni organ ralice  u početku je bio od drva ili 
oštra kamena, a kasnije od metala.    
  

Tada  se  nazivao 

kapa

.  Ralica  je  dugo  vremena  bila  jedino 

zaprežno    oruđe,  a  kad  joj  je  dodana  daska  (odgrnjača),  od  nje  je 
nastao  

plug

. Plug je danas prvo i do danas jedino oruđe koje okreće 

zemljište.  Prvi  plugovi  su  bili  primitivni,  malih  dimenzija    i 
kompletno izrađeni od drveta, samo je radni organ (ralo, lemeš) bio 
od  metala.  U  područjima  stepe  upotrebljavao  se  u  pretprošlom 
stoleću  vrlo  masivan,  poludrven  plug  nazvan 

saban

  kojeg  su  vukli 

nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo široko, a 
mogao je potpuno prevrnuti brazdu.

                                                                           Drveni plug sa metalnim ralom

Epoha mehanizovane obrade 

Primena mehanizovane  obrade zemljišta počela je u 19 stoleću i  traje do danas. Mehanizacija danas u 

poljoprivredi  daje  glavno  obeležje  savremenog  procesa  gajenja  biljaka.  U  početku  je  to  bila  parna  pogonska 
mašina (parni traktor), zatim motor sa unutrašnjim sagorevanjem a sporadično i elektromotor. 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

38

           Počeci mehanizovane obrade                                                      Traktor na parni pogon  

                       (oranje traktorom  na parni pogon) 

Obrada  zemljišta  mašinama  u  poređenju  s  ručnom  i  zaprežnom  znači  pravu  revoluciju  iz  nekoliko 

razloga.  Snaga  je  jako  povećana  po  nekoliko  stotina  kW  u  agregatu.  Tako  golema  snaga  omogućuje  da  se 
mehanički zahvaća u zemljište do velikih dubina, više  od 300 cm. Zapremina obrađenog zemljišta povećala, a 
naročito učinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska mašina (traktor) može pokretati takva oruđa za obradu 
zemljišta  koja  sa  zapregom  a  kamoli  ručno  ne  mogu  primenjivati  (vibro  plugovi,  freze,  rotirajuće  motike  ili 
lopate,  freze,  rotirajuće  drljače    npr).    Objektivno  se  može  reći  da  mehanizovana  obrada  zemljišta  povećava 
učinak i poboljšava kvalitet rada. 

                                                                Savremeni način obrade zemljišta  

I na kraju treba istaći da su se ove epohe u opštoj evoluciji smenjivale  navedenim redom, ali treba imati 

na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta. 
 
 

Primenom agrotehničkih mera i đubrenja zemljišta, izazivaju se mnoge promene u zemljištu, odnosno, 

tehnološki  se  deluje  na  njega.  Obrada  zemljišta  u  sebi  sadrži  dva  dela:  prvo  je 

zasnivanje  ornica

,  koja  ima 

zadatak  stvaranja  osnovnog  rastresitog    i  dubokog  sloja  zemljišta  kao  optimalnog  staništa  za  gajene  biljke  i 
drugo je primena kompleksnih agrotehničkih mera, koji služe stvaranju optimalnog mehaničko-fizičkog stanja za 
potrebe  pojedinih  useva  i  naziva  se 

redovno  obrađivanje  ornica  (oranica)

.  Na  ovom  mestu  potrebno  je 

objasniti pojam obradivog zemljišta i oranica.  Obradiva  zemljišta su ona koju čovek sistematski i kontinuirano 
iskorištava  za  određenu  biljnu  produkciju.  Tako  se  u  kategorizaciji    poljoprivrednih  površina  obradivim 
zemljištem  se  smatra  i  livada  iako  se  ona  obično  ne  obrađuje,  izuzevši  prilikom  preoravanja  travnjaka  radi 
obnove tratine ili zasnivanja veštačke livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija 

da je to obradiva 

površina koja se svake godine redovito obrađuje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika između 
atmosfere (vremenske prilike). 

Voćnjak i vinograd se svake godine obrađuju, ali se ne moraju redovito orati, 

pa  se ne smatraju ornicama ili oraničnim površinama.  

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

40

Kad su u zemljištu povoljni vodo-vazdušni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji 

izraz toga je stanje ugorenosti zemljišta. 
 

Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastičnost u nekim  ekstremnim zemljištima, može se 

videti u grafikonu  . 
Iz  grafikona  se  može  videti  da  samo  pri  povoljnoj  vlažnosti,  odnosno  u  intervalu  povoljnog  stanja  za  obradu 
(između tačke  krutosti "C" i  tačke žitkosti "C

1"

) To je interval  kod teških zemljišta  vrlo  uzak, zato  se  nazivaju 

minutna  zemljišta.  Ona  su  najveći  deo  vremena  ili  mokra  ili  lepljiva,  presuha  ili  zbita.  Kod  humusne  ilovače, 
interval  povoljnosti  za  obradu  širi  je  nego  kog  teških  zemljišta,  a  kod  peskulja  ga  nema,  pa  se  one  mogu 
obrađivati u svako vreme. 

Uticaj vlažnosti zemljišta na momenat obrade

Povoljno stanje zemljišta za obradu zavisi u prvom redu o sadržaju vode u tekućem agregatnom stanju, 

te  se  smatra  da  se  jedno  srednje  teško  zemljište  najbolje  obrađuje  pri  sadržaju  vode  40-%maksimalnog 
kapaciteta. Tolika vlažnost treba biti  do dubine do koje dopiru oruđa. 
 

Koje vreme i momenat obrade zemljišta treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke 

koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljištu, zakorovljenosti . 
  

Za ocenu pogodnosti zemljišta za obradu primenjuju se različiti kriterijumi. U odnosu na količinu vode 

u i na zemljištu kvalitet obrade ocenjuje se kao što je prikazano u sledećoj tabeli. 

Pogodnost obrade zemljišta zavisno od stanja vlažnosti zemljišta (Butorac i Mihalić, 1970) 

Kategorija  Stanje zemljišta s obzirom na prisutnost vode 

Mogućnost (stanje 

obrade) 

0 

Ekstremno suvo i tvrdo 

Ne može se obrađivati 

1 

Suho i tvrdo 

Teško se obrađuje 

2 

Prosušeno 

Obrada otežana 

3 

Umereno vlažno i ne lepi se 

Stanje za obradu povoljno 

4 

Jako vlažno i modeluje se 

Obrada otežana 

5 

Mokro i vlažno 

Teško se obrađuje 

6 

Zasićeno, voda leži u depresijama 

Obrada nemoguća 

7 

Voda leži na površini zemljišta 

Obrada nemoguća 

Ako se zemljište obrađuje kada je jako mokro nastaje dugotrajna šteta. jer su mikrostrukturni agregati 

s vodenim omotačem vrlo osetljivi, deformišu se, narušava se struktura, što direktno utiče na plodnost zemljišta. 
 

Mokro, odnosno lepljivo zemljište se ne sme obrađivati. Značajan momenat vezan za obradu zemljišta 

jeste  da  između  obrade  i  setve  prođe  određeni  vremenski  period  radi  biološkog  zrenja,  odnosno  aktiviranja 
različitih fizičkih i mikrobioloških procesa. 
 

Teška, nestrukturna zemljišta siromašna humusom, naročito zbog nedostatka vlage i nižih temperatura, 

zahtevaju duži period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obrađivati znatno ranije u odnosu na setvu. Lakša, 
peskovita zemljišta lakše se aktiviraju, pa ih treba obrađivati što bliže vremenu setve.  
 

Tako se u jesen prvo obrađuju teža zemljišta jer se prije zablate, a zatim se obrađuje lakša. U proljeće je 

sukcesija obrnuta, sada se prvo obrađuje lakša zemljišta jer se pre suše, a kasnije teška zemljišta dok ne postignu 
povoljnu vlažnost za obradu. 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

41

Međutim,  često  vremenske  prilike  diktiraju  momenat  obrade  ako  se  zna  da  mesec  oktobar  predstavlja 

“špic”  poslova  u  ratarsko-povrtarskoj  proizvodnji,  od  pomenutog  pravila,  kao  idealnog,  se  odstupa  radi 
vremenskih,  agrotehničkih  rokova,  pa  često  njive  u  jesen  ostanu  nezasejane  kao  posledica  obilnih  kiša  i  rane 
pojave snežnih padavina. 
 

Biljna  proizvodnja  sastoji  se  od  umeća  pomaganja  prirodi  (putem  agrotehničkih  mera  koje  čovek 

preduzima)  da  na  svakom  mestu  svakoj  gajenoj  biljci    obezbedi  sve  povoljne  uslove  i  otkloni  sve  smetnje  u 
domenu čoveka za njihov nesmetan porast i razviće. 
 

Po globalnoj agrotehničkoj nameni obrada zemljišta može se podeliti na: 

osnovnu

 i 

dopunsku obradu 

zemljišta. 

Osnovna obrada zemljišta 

Zadatak  osnovne  ili

bazične  obrade,  je   da  zahvati  masu  zemljišta  do određene  dubine  u kojoj će se 

formirati  glavna  masa  korenovog  sistema  gajene  biljke  i  deo  koji  će  primiti  seme  i  osigurati  aktiviranje 
biološkog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktično zahvata sloj pedosfere do maksimalno 
moguće dubine.  
 

 U osnovnu obradu zemljišta se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni načini u koje 

se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.

Oranje 

Bazični  zahvat  kod  osnovne  obrade  zemljišta  je  oranje.  Njime  se  stvara  dubok,  rastresit  sloj  zemljišta 

koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima. 
 

Osim prevrtanja plastice, zemljište se sitni,  rahli i  meša, čime 

se povećava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost 
zemljišta,  povećava  propusnost  za  vodu  i  vazduh,  obezbeđuje  više 
kiseonika,  manji  je  kapacitet  i  provodljivost  toplote,  ali  veća 
evaporacija.  

Oranjem  se  stimuliše  razvoj  korena  i  povećava  aktivnost 

mikrorganizama  i  razlaganje  organske  materije,  prekidaju  se 
uspostavljeni  kapilarni tokovi.

  Pored  upotrebe  diskosnih,  rotacionih,  vibracionih  i  nekih 

drugih  plugova,  najzastupljeniji  su 

raonični

plugovi

.  Raoni  plug  radi 

na  principu 

rezanja

  i 

struganja

.  Pri  kretanju  pluga  kroz  masu 

zemljišta, raonik odreže brazdu horizontalno, a crtalo reže okomito.                      

Oranje trobraznim plugom

Odrezano zemljište potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i  

otporu  na odgrnjači, zemljište se rahli i slaže u brazde.  
 
 
 
 

Šematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=širina oranja, 



=ugao prevrtanja brazde, 



=ugao nagiba brazde 

i horizontalne zdravice) 

Na  grafikonu  je  D-A  dubina,  a  D-C  širina  oranja.  Pri  okretanju  zemljišta  za  43  -  46

0

  zemljište  se 

najbolje  izlaže  uticaju  atmosferilija,  najbolje  se  unose  đubriva,  biljni  ostaci  pretkulture  (slama,  kukuruzovina, 
žetveni  ostaci  soje)  korovi.  Pri  potpunom  prevrtanju  brazde,  ugao  iznosi  O

0

.  Optimalan  odnos  širine  i  dubine 

brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je 



=45

0

 . Prosečna širina brazde iznosi 25 

cm  a  brzina  oranja  treba  da  u  proseku  bude  9,5  km/h  zavisno  od  o  vučnoj  sili,  konstrukciji  i  radnim 
karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljišta u času oranja, dubini i širini oranja. 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

43

Oranje na slogove 

To je najraširenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plužnim telima 

koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na 

naoravanje

 i 

razoravanje

. 

Naoravanje

 se obavlja tako da rad počinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu, 

a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignuće - "

naor

". Da bi se ovo uzdignuće 

izbeglo, prva brazda se ore uže i pliće, a druga šire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na  željenu dubinu. 
Tako se dobije ravna površina sloga. 

Razoravanjem

 se počinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi 

na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanalić nazvan "

razor

". 

Pri  razoravanju  je  bitno  da 

se  dve  prve  brazde  na  suprotnim 
stranama  sloga  izoru paralelno, jer će 
tada  razor  imati  paralelne  stranice. 
Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak 
razor, 

pa 

je 

time 

gubitak 

na 

proizvodnoj  površini  manji. Ako  prve 
bočne  brazde  nisu  paralelno  izvučene 
u  sredini  sloga  (na  početku  ili  kraju 
razora)  ostaje  široka  površina  koju 
nazivamo 

osredak

ili 

uklinak

. 

Uklinak  treba  kasnije  poorati,  pa  se 
time 

izaziva 

gaženje 

poorane 

površine.  Ukoliko    je  klimat  sa  dosta 
vlage,  razor  ima  ulogu  da  skuplja 
suvišak  vode  na  parceli,  a  ako  je 
zemljište povoljne strukture i dobre                   

Oranje u slog ( razoravanje)                   Oranje u slog ( naoravanje)

dreniranosti,     u klimi gde ne postoji prevlaživanje  proizvodnih površina, razor se može nakon završetka oranja 
sloga zatvoriti (zaoravanje razora). 
     

Svakom  slogu  pripada  dio  proizvodne 

površine  na  kojem  se  kreću  radne  agregati  izvan 
brazde, a to je uvratina (čelo sloga). Bez uvratina bilo 
bi  nemoguće  izvoditi  tehniku  oranja  u  slogove.  Za 
traktorsku  obradu,  širina  uvratina  treba  da  bude  oko 
10 m. 

Nošeni četverobrazdni plug za oranje na slogove 

Oranje u figuru 

Ova  tehnika  oranja  se  primenjuje  na 

tablama pravilnog oblika, odnosno gde je  širina  i 
dužina  jednaka.  Figurno  oranje  je  pogodna  u 
manje  vlažnoj  klimi,  na  parcelama  gde  je 
zemljište  strukturno,  sa  dobrom  propusnošću  za 
vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu. 
U  središtu  parcele  odredi  se  "

figura

"  koja  u 

malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se 
ona  poore  sa  tehnikom  oranja  u  ravnicu.  Posle 
toga,  traktor  kružeći  oko  figure  stalno  ore  bez 
praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine  

                                Oranje u figuru

neobuhvaćene  kružnim oranjem, One se naknadno oru tehnikom 
oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, pošto se te površine 
prethodno podele u potreban broj  jedinica za obradu.                                             

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

44

Oranje na grebenove (humke) 

Ovaj  način  oranja  ima  za  cilj  da  na  plitkim 

zemljištima  obezbedi  dovoljno  rahlog  zemljišta  za 
ukorenjavanje,  a  u  slučaju  povećane  vlažnosti 
zemljišta,  da  smanji  negativan  uticaj  prevlaživanja. 
Razmak  grebenova  je  50  -  60  cm,  a  visina  15  -  30 
cm. 
 

U  perhumidnoj  klimi,  grebenovi  se  dobro 

suše i greju, prvo zbog ceđenja vode u jarke između                 

Izgled grebenova  kod oranja na humke

 grebenova, a drugo, zbog toga što na grebenove padaju 
 sunčeve zrake pod većim uglom i jači ih greju. 
 

Za  oranje  u  grebenove  može  prethoditi  plošno  pliće  oranje  čitave  površine,  a  zatim  formiranje 

grebenova    ili  se  odmah  mogu  formirati  humke  bez  prethodnog  plošnog  oranja.  Za  ovo  oranje  mogu  poslužiti 
obični  jedobrazdni  plugovi  kojim  se  odmah  jako  naorava  i  tako  formiraju  grebenovi,  ili  se  koriste  posebni 
dvokrilni plugovi odgrnjači (dvije daske na zajedničkom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod 
nazivom bedding-system, a može biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je ručni rad jako angažovan. 
 

Grebenovi ili humci su prikladni za useve ređeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug. 

Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibima 

Pod  sistematizacijom  podrazumevamo  korekturu  reljefa,  sa  svrhom  intenzivnog  iskorištavanja    uz 

prethodno regulisanje vodnog režima u ravnici i čuvanje zemljišta od erozije vodom na nagibu.  
 

Na  dubokim,  težim  zemljištima  u  uslovima  uticaja  podzemnih  ili  nadzemnih  voda  formiraju  se 

proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju “

baule

”, a čitav posao “

baulacija

”. Sastoji se u 

stvaranju uzdignute površine sa slogovnom brazdom. 
 

Baule  su  u  sredini  uzdignute  u  obliku  krova,  radi  eliminacije  površinskih  voda  sa  baule  u  kanale 

“sisači”, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u “kolektore”. 
 

Baule imaju raznu dužinu 

i širinu o reljefu, klimi, osobinama 
zemljišta,  veličine  proizvodnog 
prostora, fiksnim  komunikacijama 
itd.  Poželjno  je  da  dužina  baula 
bude  duža  od  100  m  a  za  naše 
uslove širina bi trebala iznositi 20 
do  50  cm.  Relativni  pad  baule  bi 
trebalo  iznositi  1,5  –  2%.  Ako  je 
pad  prevelik,  nastaje  jača  erozija 
vodom koja odnosi površinski dio 
zemljišta  u  kanale.  Ako  je  pad 
mali,  onda  je  obično  oceđivanje 
vode sporo što šteti gajenim biljkama. 

Šematski prikaz  baula

Baule  se  formiraju  pošto  se  prethodno  buldožerima  grubo  poravna 

zemljišta a zatim ore na naor i to na dubini većom od 30 cm. Nije dobro svake 
godine  orati  na  naor,  jer  se  može  preći  kritična  veličina  relativnog  pada,  pa  se 
povremeno ore na razor. 
 

Na  nagnutim  terenima,  zemljište  se  obrađuje  tako  da  se  stvaraju 

pojasevi  ili  terase.  Tada  se  ore  samo  uzduž  kontura  ili  terasa,  dakle,  po 
izohipsama. Na takvim terenima najčešće se koriste diskosni plugovi. 
 
 
 
 
 
 

                                                                                                            Diskosni plug 

Prof. dr Ilija Komljenović  OPŠTE RATARSTVO

46

pod  pritiskom  utiskuje  se  vapneni  materijal  u  jedan  ili  više  slojeva,  mineralna  i  organska  đubriva,  čak  i 
pokvarena silaža.  U ovom  slučaju, pokvarena silaža služi kao dren za proceđivanje vode.  
 

Za  uspešno  odstranjivanje  suvišnih  voda  na  površinama  sa  postavljenim  drenažnim  sistemima  (cevna 

drenaža), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadržavanje određenog pada.  
Isto  tako,  osnovna  obrada  zemljišta,  odnosno  oranje  može  dovesti  do  zbijanja  zemljišta,  pa  je  neophodno  da 
pravac izvođenja seče smer podrivanja i    drenova.       
 

U globalu, podrivanje povećava dubinu aktivnog sloja zemljišta, ostvaruje bržu infiltraciju iz kritičnog 

dela mekote, obogaćuje podriveni sloj kiseonikom i time stimuliše procese oksidacije. Time se povećava životni 
prostor korenja gajenih biljaka. 
 

Vertikalno dubinsko rahlenje 

Na  zemljištima  veće  i  velike  apsolutne  dubine  koja  u 

profilu  imaju  zbiti  nepropusni  sloj  ispod  40  cm,  a  težeg  su 
mehaničkog  sastava,  primenjuje  se  vertikalno  dubinsko  rahlenje  na 
50-100  cm  dubine.  Radni  organi  su  u  obliku  noža  i  imaju  širinu 
približno 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja 
na  istom  zemljištu  i  to  traktorima  velike  snage.  Na  nagnutim 
terenima  sa  izraženom  vodenom  erozijom,  pre  formiranja  pojasa, 
izvodi  se  vertikalno  dubinsko  rahlenje  čime  se  umanjuje  razorna 
snaga  vode.  Da  bi  se  smanjio  otpor  zemljišta,  primenjuju  se  i 
vibracioni dubinski rahljači. 
 
 

Vertikalni dubinski rahljač

Krtična drenaža 

Na  teškim  glinovitim  zemljištima,  kao  zamena  za  crevnu  drenažu,  primenjuje  se  naročit  način 

dubinskog rahlenja pod nazivom 

krtična drenaža

. Takav tip drenaže pogodan je za travnjake, ali nije za oranice 

i  druge  obradive  površine.  Zato  je  ona  prvenstveno  namenjena  travnjacima.    Oruđem  za  krtičnu  drenažu  se 
vertikalno  seče  zemljište,  i  pod  malim  relativnim  padom  prave  se  provizorni  drenovi  (iza  radnog  dela  postoji 
cilindrični  nastavak  koji  prolaskom  kroz  zemlju  proširuje,  zaglađuje  stenke    i  tako  učvršćuje  drenove  –  tzv. 

torpedo

).  Provizorni  drenovi  primaju  i  odvode  vodu  o  otvoreni  kolektor.  Promer  drena  je  7-10  cm,  razmak 

između njih 2 – 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ređe dublje.   

Krtična 

drenaža 

funkcioniše  tako  da  se  voda 
infiltrira  kroz  vertikalne  pukotine, 
ulazi  u  drenove  i  otiče  padajući  u 
kolektore.  Kretanje  vode  izaziva 
usisavanje 

vazduha, 

što    je 

pozitivno. 

Uspeh 

krtične  drenaže  ovisi  o    teksturnoj 
građi 

zemljišta, 

njegovoj 

uslojenosti, 

vodo-vazdušnim 

odnosima,  stabilnosti  strukturnih 
agregata,  dubini  izmrzavanja.  Na 
oranicama 

je 

krtična 

drenaža 

pokazala slabe efekte, jer se drenovi 
brzo  zatrpaju  pogotovo  u  zoni 
izmrzavanja zemljišta.  Ispitavanja su 

 pokazala  da  efekti    krtične  drenaže 

traju do

3 godine.

Plug za krtičnu drenažu                                     Izgled krtične drenaže

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

47

Specijalni načini osnovne obrade 

Navesti ćemo nekoliko specijalnih načina obrade zemljišta koji imaju uglavnom meliorativni karakter. 

Zapravo,  oni  se  retko  koriste  i  to  u  slučajevima  kada  se  neko  zemljište  privodi  iskorištavanju  u  proizvodnji 
hrane. Ove mere su vrlo skupe, te pripadaju karakteru investicija. 

1.

Izbacivanje peska radi popravljanja teksture

antropogenog sloja zemljišta

.  Primenjuje  se 

samo gdje se u dubini profila nalazi sloj peska, a na površini teška glina. Vađenje peska se vrši pomoću 
posebne mašine koja ima beskonačnu pužnicu. Ona prodire u dubinu zemljišta do sloja peska i izbacuje 
ga na površinu pod uglom od 45

0

.  Izbačeni pesak zahvaća rotirajuća zvezda i jednoliko ga raspoređuje 

po  površini  u  širinu  200-300  cm.  Posle  toga,    teškim  tanjiračama  ili  frezom  se  pesak  izmeša  sa 
površinskim delom zemljišta. Ovakva mašina se primenjuje na polderima u Holandiji. 

2.

Prebacivanje  horizonata  sa  nižeg  na  viši  novo  u 
profilu

  i  to  tako  što  se  peskoviti,  lakši  sloj  postavlja  bliže 

površini,  čime  se  postiže  brža  infiltracija  u  descedentnom 
pravcu. To se  postiže  tako da se  taj lakši sloj podigne  "sprat" 
više.  Operacija  se  izvodi  posebnim  vrlo  velikim  dubinskim 
rahljačem  koji  radi  na  dubini  do  200  cm.  On  na  donjem  delu 
ima  metalno  proširenje  (krila).  Prolazeći  kroz  masu  zemljišta 
na  većoj  dubini  pod  određenim  uglom,  podiže  lakši  sloj 
zemljišta do visine krila i tu ga ostavlja. Na taj način, teksturno 
lakši  sloj  zemljišta  bude  postavljen  bliže  površini,  odnosno 
ispod mekote, pa se voda brže infiltrira i kreće  descedentno. 

Krilni  dubinski  rahljač  za  premeštanje 

    horizonata 

 
3.

Primena  eksploziva

  poznata  je  u  poljoprivredi  za  tretiranje  zemljišta  prilikom  razbijanja  vrlo 

debelih, kompaktnih glinovitih slojeva koji se ne mogu dovoljno razrahliti na drugi način obrade, zatim 
za probijanje sloja orštajna koji je neprobojan za prolaz vode i korenja. Ni jedan način obrade zemljište 
tako radikalno ne razrahljuje, sitni i meša kao eksploziv.  Rukovanje eksplozivom je stručan i opasan 
posao, zato ga u dogovoru sa agronomima izvode za to obučeni ljudi. 

4.

Dopunska obrada  zemljišta 

Posle oranja, poorana površina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku, 

što  onemogućava  potpuno  iskorištavanje  i  dobijanje  maksimalnih  prinosa.  Zato  se  pristupa  pripremi  njenog 
površinskog  sloja.    Zemljište  mora  biti  pripremljeno    tako  da  je  idealno  izdrobljeno,  usitnjeno,  da  grudve  ne 
sprečavaju i ometaju pokrivanje semena i njegovo klijanje. Dopunska obrada zemljišta  ima isključivo karakter 
površinske obrade. 

Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljišta, odnosno predsetvenoj pripremi površinskog 

(setvenog)  sloja  zemljišta  su:  brananje  (vlačenje),  ravnanje  (finiširanje),  kultiviranje,  valjanje,  drljanje,  kao  i 
obrada rotacionim oruđima - integralna obrada. Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja ornice i stvaranje 
uslova za klijanje i nicanje semena i dalji porast i razviće kulturnih biljaka. 
 

Brananje 

Osnovna namena brane je izravnavanje površinskog plitkog rastresitog 

sloja  zemljišta  do  3  cm  dubine.  Brananjem  se  zemljište  "seče",  lomi  tanka 
pokorica  na  površini.  Učinak  se  brananja  sastoji  u  smanjenju  evaporacije,  
zemljište se zagrejava, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi 
a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primenjuje se na lakšim, strukturnim 
i  nezakorovljenim  zemljištima,  rano  u  proleće,  na  oranju  koje  je  obavljeno  u 
letnje-jesenjem periodu prethodne godine.  Pravi je  momenat za brananje  onda 
kad vrhovi brazda sa sunčane strane pobele odnosno, onda kada su se prosušili, a 
sa  suprotne  strane  su  još  vlažni.  Ta  intervencija  se  još  naziva   

zatvaranje 

brazde

. 

Brana od drvenih 
gredica

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

49

Danas se  u  upotrebi nalaze  različiti tipovi drljača:  krute  i  ogibljene, zatim  mrežaste, livadske  drljače, 

klateće, rotacione, kao i plevilice (čupaju korove i plitko usitnjavaju zemljište).                       
 

Tanjiranje

Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljište iseče, usitni i izmeša. Ovo je posledica činjenice da za 

radne organe tanjirača ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog) 
oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), delovi zemljišta prevaljuju razne dužine puta, bliže 
centru tanjira kraći, a idući prema obodu tanjira duži put. Radni organi tanjirače ulaze u zemljište od 10 do 15 
cm  a  maksimalno  nešto  više  od  20  cm.  Rad  tanjirače  ovisi  o  veličini  tanjira,  o  uglu  između  poluosovina  i  o 
opterećenju oruđa. Tanjirača sa većim promerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljište, a prodiranje 
je  to  jače  što  je  manji  ugao  između  poluosovina    i  ako  je  tanjirača  jače  opterećena.  Kada  su  poluosovine 
izravnane, tanjirača ne obrađuje zemljište. 

                  Vučena offset tanjirača 

                     Nošena  tandem  tanjirača

Optimalno vreme izvođenja tanjiranja  je kod sadržaja zemljišne vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog 

vodnog kapaciteta (MVK). 
 

Brzina  rada  tanjirače  obično  se  kreće  oko  4,5  -  5  km/sat,  odnosno  8  km/sat  u  cilju  boljeg  sitnjenja 

zemljišta. 
 

Tanjiranjem  se  meša  đubrivo  (organsko  i  mineralno)  a  osim 

toga  i  otvara  put  plugu  na  zbitim  travnjacima  i  detelištima  pre 
preoravanja.  Važno  je  istaći  da  tanjiranje  ne  sme  biti  poslednji  zahvat 
obrade  na  oranici,  jer  iza  tanjirače    površina  ostaje  grebenasta,  zato 
nakon tanjiranja treba zemljište poravnati drljačom. 
 

U agregatiranju tanjirača važan je proporcionalan odnos snage 

traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja,                           
minimalno  potrebna  snaga  po  disku  je  0,73  kW  (1  KS),  dok  je  za 
duboko  tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).   
 

S  obzirom  na  konstrukciju,  tanjirače  se  dele  na 

jednostruke

(dve poluosovine) o 

dvostruke

 (četiri poluosovine).               

Princip rad tanjirače

Jednostruke tanjirače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Posebna konstrukcija su 

offset

tanjirače

,  čije  su  poluosovine  pomaknute  u  stranu.  Pogodne  su  za  obradu  zemljišta  u  širokim  nasadima, 

prvenstveno u voćnjacima. Posebnu grupu čine tanjiraste ljuštilice. Koriste se za ljuštenje strništa  nakon žetve 
strnina.  Imaju  veliki  broj  tanjira  ili  baterija  diskova,  koja  im  omogućava  da  se  lako  prilagođava  neravninama 
zemljišta. širokog su zahvata i imaju veliki učinak po jedinici vremena. 
 

Plošno kultiviranje 

Plošnim kultiviranjem se zemljište intenzivnije rahli i sitni, odnosno meša zemljište, ali se sloj zemljišta 

zahvaćen obradom ne okreće.  
 

Kultiviranje  je  delotvoran  način  mehaničkog  uništavanja  korova,  a  samo  ograničeno  upotrebljava  za 

mešanje    mineralnih  đubriva.  Plošno  kultiviranje  se  po  pravilu  nastavlja  na  oranje,  pogotovo  ako  se  poorano 
zemljište  sleglo  ili  se  od  kiša  zbilo.  Kadkad  je  plošna  kultivacija  prva  operacija  na  lakšim  zemljištima  i  u 
aridnijem klimatu. 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

50

Važno je da se zemljište kultivira u vreme povoljne vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište prevlažno, na 

površinu  izbacuje  mokre  grude  koje  se  kasnije  brzo  stvrdnu.    Ako  je  zemljište  suho,    oruđe  teško  ulazi  u 
zemljište te lome komade zemljišta. 
 
 

                                   Plošni kultivator                                                                         Plošno kultiviranje  

Kod teškog, zbitog i suhog zemljišta,  kultivator ne može ući u zemljište.   Smer kretanja kultivator ne 

ide  uzduž  brazde,  nego  dijagonalno,  jer  ako  se  kultivator  kreće  uzduž  brazde,  radni  organi  kultivatora  jednim 
delom obrađuju naprazno, odnosno, prolaze između sastava brazda. Ako je zemljište pre kultiviranja poravnano, 
onda se kultiviranje vrši okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu površinu, pa je posle 
toga potrebno izvršiti drljanje. 
 

Dubina kultiviranje se kreće od 5 do 30 cm a u proseku 10 do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h. 

Pored plošnih kultivatora postoje međurednim kultivatori o kojima će biti reči u poglavlju nege gajenih biljaka. 
 

Valjanje 

Namena  valjanja  kao  agrotehničke  mere  je  poravnavanje  površinskog  sloja  zemljišta,  pojačanje 

kapilarnog  penjanja  vode,  uspostavljanje  fizičkog  kontakta  semena  i  zemljišta,  razbijanje  busena  (grudvi)  i 
pokorice, provociranje korova na nicanje Valjanjem zemljišta postaju hladnija ali se povećava vodljivost toplote. 
Valjanjem  se  također  mogu  uništavati  korovi  ili  ih  provocirati  na  aktivan  život.  Valjci  s  glatkim  plaštom  ne 
mogu  izravno  uništavati  korov,  već  potiču  na  klijanje  i  nicanje,  pa  se  onda  uništavaju  sledećim  zahvatima 
obrade. Valjci neravnih plašteva izravno uništavaju korove ali samo u početnim stadijuma rasta. Agrotehničko 
pravilo  je  da  valjanje  oranica  glatkim  valjcima  ne  sme  biti  poslednja  agrotehnička  operacija,  kod  travnjaka 
naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja površinu zemljišta treba prorahliti kako  ne bi došlo do stvaranja 
pokorice. Sloj zemljišta zbit valjcima nije debeo, a kreće se između 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje 
teški do 15 a teški ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine. 
 

Glatki valjak                                                            Rad glatkog valjka 

Za  valjanje  su  najpogodnija  zemljišta  osrednje  vlažnosti  u  suprotnom  se  ne  postiže  očekivani  efekat, 

naprotiv, može se učiniti veća šteta na stanje zemljišta (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljište ili stvaranje 
debele pokorice ukoliko je zemljište jako vlažno). 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

52

Obrada zemljišta rotirajućom motikom

Ovim  načinom  se  obrađuje  plitki  površinski  sloj  s  ciljem  pokorice  i  suzbijanja  korova.  Ovom  se 

traktorskom rotirajućem oruđu okretanje radnih organa  postiže kretanjem traktora odnosno oruđa kroz tlo.  
 

                           Radni organ rotirajuće motike                                                    Rotirajuća motika 

Rotirajuća  motika  vrlo  plitko,  površinski  rahli 

zemljište.  Pri  tome  razbija  tanku  pokoricu,  mehanički  uništava 
korov  u  klijanju  i  nicanju.  To  je  glavna  namena  ovog  oruđa,  a 
primenjuje  se  u  početnom  rastu  gajenih  biljaka,  i  to  onih  šireg 
razmaka setve (okopavinski usevi). 
 
 

Rad rotirajuće motike 

Ogrtanje 

Sastoji se u ogrtanju prizemnih delova biljke rastresitom, sitnom zemljom (krompir). Nakon ogrtanja, u 

redovima  biljaka  nastaju  humci.  Ogrtanje  je  moguće  kod  kultura  širokog  razmaka  setve,  odnosno  sadnje 
(okopavine).  Svrha  ogrtanja  je  bolji  rast  podzemnih  organa  biljaka  (gomolja),  brže  sušenje  i  grejanje  teškog 
zemljišta  kada  je  godina  vlažna,  učvršćenje  useva  visokog  rasta  na  lakom  zemljištu  protiv  jačih  vetrova 
(kukuruz). Ogrtanjem se usput uništava korov.   
 

Ogrtanje  ima  i  svojih  nedostataka,  a  to  je  poskupljenje  režijskih  troškova,  suhi  grebenovi  na  suhom 

zemljištu  smetaju  pri  skidanju  useva  i  daljnjoj obradi,  pogotovo  za  sušne  godine,  jer  je  ogrnuta  površina  jače 
osušena zbog povećane površine i evaporacije. 
 

Ovaj način obrade zemljišta je napušten za kukuruz i druge okopavine osim za krompir. 

Oruđe za ogrtanje okopovina  posebne konstrukcije

Rad ogrtača

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

53

Agregatiranje oruđa za obradu zemljišta 

U današnjim uslovima, racionalnom korišćenju rada i sredstava, blagovremenom izvršavanju planiranih 

operacija  u  optimalnim  agrotehničkim  rokovima  u  manjem 
broju  prohoda  teške  mehanizacije,  pravilno  agregatiranje 
oruđa  ima  izuzetan  značaj.  Naime,  svaka  radna  operacija  u 
obradi  zemljišta  je  delimična,  što  znači  da  se  pri  obradi 
zemljišta  intenzivno  gazi  proizvodna  površina  što  utiče  na 
pogoršanje fizičkih osobina zemljišta. Da bi se ovo izbeglo, 
moguće je koristiti  mašine koje u jednom prohodu vrše više 
radnih  operacija  i  na  taj  način  smanji  broj  prohoda.  Kod 
kombinovanih zahvata obrade najvažnije je iskoristiti  
povoljno stanje vlažnosti zemljišta što je vrlo bitno za  
kvalitet izvedene operacije. Time se stvaraju najpovoljniji                            

Vučeni setvospremač (teški) Multitiller

uslovi za klijanje i nicanje. 
 

Danas se agregatiranje oruđa najčešće koriste za dopunsku obradu zemljišta. Ona su širokozahvatna da 

se smanji broj prohoda a time i gaženje. Međutim, postoje i brojne druge izvedbe u kojem je povezana osnovna i 
dopunska obrada zemljišta,  npr.,  osnovna obrada rotirajućim oruđima+priprema zemljišta drljanjem i ježastim 
valjcima  ili sa šupljim cilindrima+setva (rotosem sistem). 
 

Jedno  od  najsavremenijih  rešenja  jeste  mašina  koja  istovremeno  obavlja  sledeće  operacije:  osnovnu 

obradu  zemljišta  diskosnim  oruđem,  ravnanje  površine,  drljanje,  aplikaciju  mineralnih  đubriva  i  pesticida, 
valjanje i setvu (tilter, maxicultivator).  

Sistemi obrade zemljišta 

Spajanjem  odvojenih  načina  obrade  zemljišta  u  agrotehničku  logičku  celinu  nastaje  sistem  obrade 

zemljišta. On je prilagođen ekološkim i proizvodnim uslovima da bi se što bolje iskoristilo zemljište za gajenje 
biljaka, a istodobno to nije zatvorena celina, nego postoji u kontinuitetu gajenja biljaka sa sezonskim uklapanjem 
u intervale određene za obradu zemljišta. 
 

Na sistem obrade zemljišta deluje veći broj faktora kao što su klima, zemljište, reljef, đubrenje, sistem 

biljne proizvodnje, izvor energije i oruđa za obradu, nivoa ulaganja u gajenje kultura itd.  Prema ovome se vidi, 
da su zemljište i klima konstantni činioci, a sve ostalo su promenljivi.  Prema tome, nema univerzalnog sistema 
obrade  zemljišta  za  celu  agrosferu,  on  je  regionalan  a  ponegde  i  lokalan.  Na  istom  mestu,  sistem  obrade  se 
menja. 
 

Svaki  sistem  obrade  ima  i  nedostatke,  ali  je  najbolji  onaj  sistem  obrade  koji  je  optimalno  usklađen  s 

osobinama zemljišta i klime, sa zahtevima gajenih biljaka a istodobno treba najmanje rada. 
 

Iz gora razloga ćemo izložiti sisteme obrade koji su prilagođeni našim uslovima. To su zapravo klasični 

sistemi obrade jer se kod nas najčešće koriste.  
 

Postoji tri sistema obrade zemljišta a to su: 

1.

Sistem obrade zemljišta na oranicama. 

2.

Sistem obrade zemljišta za drvenaste kulture. 

3.

Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice. 

Sistem obrade zemljišta na oranici 

Ovde je dominantna sezona setve/sadnje, pa se na oranici sistemi obrade dele na: 

1.

Sistem obrade za ozimine (jesenska setva). 

2.

Sistem obrade za jarine (proletna setva). 

3.

Sistem obrade za interpolirane useve (kasna proletna i letna setva) 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

55

Budući  da  se  radi  o  kulturama  koje  prolaze  kroz  vrlo  nepovoljan  godišnji  period  (zimu)  s  niskim 

temperaturama  i  obiljem  oborina,  to  se  u  finalizaciji  obrade  treba  držati  pravila,  da  setvena  površina  ne  bude 
previše  usitnjena  jer se  lakše  zakorovi a  usevi jače  mrznu.  Zato se  u ovoj fazi  obrade  ne  primenjuje  freza, ne 
brana se teškom branom niti radikalno drlja. Iako  krupniji agregati na setvenoj površini  ne pružaju lepu sliku, 
ipak  je  takva  površinska  struktura  povoljnija  za  usev  jer  se  biljke  bolje  odupiru  izvlačenju  od  mraza 
(golomrazica) i zaštićenije su od ledenih vetrova ako nema snežnog pokrivača. 

Sistem obrade zemljišta za jarine 

Ovaj  sistem  obrade  se  odnosi  na  useve  koji  se  seju/sade  nakon  zime,  odnosno  početkom  proleća  i  u 

proleće,  a  kao jednogodišnji  završavaju  vegetaciju  kasno  leti  ili  u  jesen.  Agrotehnički  zadatak  sistema  obrade 
zemljišta za jarine je da stvori povoljan supstrat do optimalnog termina setve jarih useva.  On u našim uslovima, 
također ima  zadatak da  sakuplja  vlagu u hladnom i vlažnom periodu jeseni i zime  i da  je  čuva  u toplom delu 
godine. 
 

Sistem  obrade  zemljišta  za  jarine  može  se  realizovati  prema  intervalu  slobodnog  zemljišta  između  

preduseva i sledećeg useva. Taj interval može biti dug, tako da obuhvati sve sezone (leto, jesen, zimu i proleće), 
ili jako kratak. Mereno vremenskim intervalom, to je raspon od 10 meseci do svega nekoliko dana. 
U sledećoj tabeli

,

  dat je prikaz varijanti sistema obrade zemljišta za jarine. 

Varijante sistema obrade zemljišta za jarine 

Redni 

broj 

Godišnje doba 

Leto 

Jesen 

Zima 

1. 

Strnjikanje + letno oranje 

Duboko oranje sa ili bez podrivanja 

Dopunska obrada 

2. 

Strnjikanje  

Duboko oranje sa ili bez podrivanja 

Dopunska obrada 

3. 

Strnjikanje + letno oranje 

Duboko oranje sa ili bez podrivanja 

Vrlo 

plitko 

oranje+dopunska 

obrada 

4. 

Strnjikanje+duboko oranje 

- 

Dopunska obrada 

5. 

Duboko oranje sa ili bez 
podrivanja 

Eventualno plitka obrada 

Dopunska obrada 

6. 

- 

Duboko oranje sa ili bez podrivanja 

Dopunska obrada 

7. 

- 

- 

Proletno setveno oranje+dopunska 
obrada 

8. 

- 

- 

Vrlo plitko oranje+oranje za 
setvu+dopunska obrada 

Dana se u nas najčešće primenjuje nekoliko varijanti sistema obrade za jarine, a to su: 1. 

strnikanje u 

leto

, 

duboko  oranje  u  jesen  i  predsetvena  priprema  u  proleće,

  2. 

duboko  oranje  u  jesen  i  predsetvena 

priprema

zemljišta u proleće

 i 3. 

oranje za setvu u proleće + predsetvena priprema zemljišta. 

Strnikanje 

Strnikanje  (prašenje,  ljuštenje  strništa)  se  obavlja  nakon  žetve  strnina  u  leto.  Strnikanje  se  vrši 

plugovima strnikašima ili tanjiračama ljuštilicama. To je plitka obrada od 10 cm dubine. Uloga strnikanje je da 
se sačuva  vlaga nakon skidanja strnina, da se u zemljište  unesu žetveni ostaci, unište tek ponikli korova a oni 
koji nisu ponikli da se isprovociraju na klijanje nicanje. Bitno je da se odmah nakon žetve i usitnjavanja žetvenih 
ostataka    izvrši  strnikanje,  kako  bi  se  iskoristilo  povoljno  stanje  vlažnosti.  Ukoliko  protekne  dosta  vremena 
između žetve i strnikanja, proizvodna se površina u  usled letnih vrućina  brzo isuši što kasnije, utiče na kvalitet 
rada ove operacije. 
 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

56

Strnjikanje 

Duboko oranje u jesen (setveno oranje) 

Duboko  oranje  u  jesen  treba  izvršiti  prije  sezona  kiša  u  jesen,    a  to  je  od  polovine  septembra  do 

polovine oktobra. Ore se dublje od 30 cm, jer okopavine manje-više imaju dobro razvijen korenov sistem. Ako je 
zemljište težeg mehaničkog sastava (teške gline) oranje se povezuje sa podrivanjem, da bi se razbio nepropusni 
sloj za vodu i uništio tzv. taban pluga. 
 

Dubokim  oranjem  se  okreće  veća  masa  zemljišta  i  izvrgava  uticaju  atmosferilija.  Niže  zone  oranog 

zemljišta u koju su migrirala i delom inaktivirala biljna hranjiva, sada se izbacuju na površinu, gde se ponovo 
aktiviraju. To je prije svega posledica snažne oksidacije.  
 

Površina  zemljišta  se  zimi  navlažuje  i  smrzava  pi  negativnim  temperaturama,  kod  nas  ponekad  po 

nekoliko puta, zbog izmene hladnih i toplih razdoblja. To je vrlo korisno jer dolazi do već 

ugorenja zemljišta

od  mraza,  koje  će  se  iskoristiti  nakon  zime  za  brzu  i  kvalitetnu  površinsku  pripremu  zemljišta  za  setvu,  bez 
ponovnog oranja. 
 

Izvrgavanjem  zemljišta  negativnim  temperaturama  postiže  se  ugibanje  biljnih  štetnika  i  korova. 

Napokon, što je  vrlo  važno,  svrha  dubokog oranja  između  ostalog je 

akumulacija  zimske  vlage

  kojom  će  se 

biljke koristiti u toplom delu godine, u vreme kada nema dovoljno oborina. 
 

Dopunska obrada  ili priprema zemljišta za setvu 

Ako  je  jesensko  oranje  obavljeno  kvalitetno  i  na  vreme,  ako  je  usled  mrazove  došlo  do  ugorenja 

zemljišta,    kasno  u  zimi  ili  rano  u  proleće  kada  je  sa  sunčane  strane  brazda  došlo  od  prosušivanja,  može  se 
obaviti zatvaranje brazde brananjem.  Dobar učinak ima i drljanje ili kombinovane sitnilice.  Pre setve, vrši se 
tanjiranje ako je površina grublja i ako je jača pojava korova. Ukoliko to nije, tanjiranje se može izostaviti. Tada 
se zemljište za setvu može pripremiti nekim kombinovanim oruđem kao što je setvospremač. 
 

Kod  nas  se  ponekad,  a  to  je  češće  kod  privatnim  proizvođača  hrane,  izostavlja  strnikanje  ili  duboko 

oranje u jesen. Tada se samo ore  za setvu u proleće što je nepoželjno, jer se  time gubi osnovna svrha obrade 
zemljišta  za  jarine,  a  to  je  akumulacija  vlage,  ugorenje  zemljišta  pod  uticajem  mraza  i  izlaganje  štetočina 
nepovoljnim klimatskim uslovima,  što se dakako kasnije odražava na pad prinosa jarina. 
 

Priprema zemljišta za setvu 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

58

Šema preoravanja travnjaka  za 180

0 

Preoravanje  plugom  za  135

0

  se  primenjuje  na  nešto  lakšim  zemljištima  sa  slabijom  tratinom  u 

sušnijem klimatu. Oranje se obavlja običnim plugovima. Da ne bi na spojevima brazdi izbijala  tratina, dodavali 
su se predraonici za rezanje tratine na spoju brazda (u obliku trougla ili pravougaonika). Još jedan način, koji je 
češći je da predraonik reže prvi sloj sa tratinom na 10 do 12 cm i baca je na dno brazde, a za njim glavno plužno 
telo  ore  i  potpuno  poklapa  sa  izoranim  slojem  plastice.  Na  taj  način  je  bila  smanjena  mogućnost  oživljavanja 
tratine. 

     Šema preoravanje travnjaka za 135

0 

Primena freze

 ima prednost što brzo uništava tratinu i stvara fino sitno zemljište, ali postoji opasnost 

da vegetacija ponovo krene ako je vreme vlažno ili  kad posle obrade nastupi kišni period. 

Šema rada pluga sa predraonikom 

Danas se pre privođenja travnjaka u oranicu koriste totalni herbicidi, čime se uspešno uništava tratina, 

nakon čega se ore  normalnim ili  uobičajenim plugovima. Sa zaoravanjem travnjaka, primenjuju se insekticidi, 
kalcizacija za kisela zemljišta itd. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

59

Redukovana obrada zemljišta 

Prelaskom sa ručne na sprežnu, obrada zemljišta se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti 

(živa sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljišta nastupila  je naglim razvojem metalurgije, kada je omogućena 
izrada  sprežnih  oruđa  od  gvožđa.  Nakon  pronalaska  parne  mašine,  te  kasnijim  uvođenjem  benzinskih  i  dizel 
motora, ona je prešla u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavršava u dva pravca

: a) povećava se 

dubina

zahvata,  b)  povećava  se  broj  operacija

  ( 

Mihalić,

  1985).  Upotrebom  mašinske  obrade  zemljišta, 

ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastični. u poređenju sa ručnom ili sprežnom obradom, prvenstveno po 
dubini zahvata u pedosferi (

Mihalić

, 1985 ). 

Redukovana obrada  se često primenjuje na nagnutim terenima  

Glavno  i  osnovno  oruđe  u  obradi  zemljišta    je    lemešni  plug,  koji  energično  prekreće,  mrvi  i  meša 

oranični sloj zemljišta. Takvim načinom rada pluga, javili su se neželjeni efekti kao što su  

gubitak organske 

materije

, pojave 

tabana pluga

, 

narušavanje strukture zemljišta

 a s tim u vezi  

fizičkih i hemijskih svojstava 

zemljišta

.   

Zbog toga su još u prošlom stoleću počela kritika klasične obrade zemljišta. Zahtevi za promenu načina 

obrade nisu u početku imali za cilj ekonomičnost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno 
uništenje korova. Iz tog razloga su na kraju prošlog i početkom ovog stoleća stvoreni sistemi obrade tla koji su 
odbacili  upotrebu  pluga,  a  zamenili  ga  upotrebom  plošnog  kultivatora.  Tada  su  se  razvili  novi  sistemi  obrade 
zemljišta kao što su 

Jeanev

 i 

Ovsinsky-ev

 (

Butorac  

et.al. 1986 ), sistem biološkog ratarenja po 

Goerbing-Sekeri

( 

Todorović,

 1957 ), 

Maningerov

 sistem u Mađarskoj, 

Campbellov

 sistem u Australiji i još neki sistemi razvijeni 

u  Nemačkoj  i  SAD  (

Butorac 

et.al.  1986  ),  te  sistem  obrade  tla  po 

Maljcevu

  u  prvoj  polovici  ovog  stoleća,  ( 

Todorović,

 1957 ). 

Čizel plug je dobra zamena za lemešni 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

61

Redukovanje klasičnih sistema obrade 

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa.  To je 

omogućeno  zbog  primene  herbicida,  jačeg  đubrenja  te  kombinovanih  operacija  obrade  (kombinovani  zahvati 
obrade i kombinovana oruđa  - setvospremač npr.). 
 

Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produžno delovanje a na drugoj potiskuje 

korove.  To je omogućilo ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke 
obrade  traje,  nego  i  napuštanje  drugih  zahvata  kojima  je  bila  glavna  svrha  uništenje  korova  ili  stimulacija 
procesa  nitrifikacije  radi  nakupljanja  nitrata.  Zbog  primene  herbicida,  predvegetacijsko  uništenje  korova  više 
nije potrebno.  

Minimalizacija obrade zemljišta 

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida: 

1.

Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraĎivanje pojasa na proizvodnoj površini

 . 

2.

Minimalizacija  broja  zahvata  na  jedan  jedini.  Često  su  oba  vida  minimalizacije  spojena

  (

strip 

tillage

). 

Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD  i ušla u literaturu pod nazivom 

“

minimum tillage

”. 

Minimalnom  obradom  zemljišta  se  redukuje  zapremina  obraĎenog  zemljišta  na  minimum, 

obrada  se  svodi  na  jedan  zahvat,  čuva  humus  i  struktura  zemljišta,  sprečava  erozija  na  proizvodnoj 
površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u 
nepovoljne uslove.  
 

Milojić

 (1968) je predložio naziv

 “minimum  obrade” 

i dao definiciju po kojoj je

 “sistem minimum 

obrade  redukovanje  obrade  pod  dubini  zahvata,  površini,  tj.  masi  obraĎenog  zemljišta  i  broju  radnih 
operacija”. 
 

Ona je  uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade 

zemljišta.  Fabrika  John  Deere  proizvodi  veći  broj  tipova  kombinovanih  oruđa  i  mašina  za  minimalnu  obradu 
zemljišta.  
  

Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade, 

unosi  đubriva,  herbicide  i  seje,  premda  ima  i  nepotpunih  rešenja  (oranje+drljanje  na  težim  zemljištima  ili 
oranje+setva na lakšim zemljištima).  
 

Agregatiranje oruđa različitih radnih operacija 

Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti plošni, odnosno da  se obrađuje cela 

površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova.  
 

Minimalna obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim 

i živim malčem. 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

62

Oruđe za strip till  obradu  

U područjima s manje oborina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje 

se varijanta minimalne obrade u mrtvi malč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi malč 
služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.   
 

Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojase u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u 

mrtvi malč su 50 do 100 cm. 
 

Nakon nekoliko godina, primena mrtvog malča se mora prekinuti  i nagomilanu masu biljnih ostataka 

treba spaliti ili zaorati. 
 

             Strip-till obrada sa depozitorom za tečni amonijak                                         Strip - till setva 
 

U predelima sa godišnjom količinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se 

varijanta minimalne obrade u živi malč, dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine 
vlage i povoljni hidrotermički odnose  ne dovode u konkurentne odnose živi malč i  useva za vodu, ali može doći 
do konkurencije za hranjiva, naročito za azot. Radi toga se kao živi malč koriste leguminoze, iako u početnom 
stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za azot.  
 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

64

                    Setva u neobrađeno zemljište (no-till setva)                              Adaptirana sejalica  SKPO4 za no-till setvu  
 

Osnovni smisao izostavljene obrade je isključiti obradu zemljišta kao najteži i ujedno najskuplji 

zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sačuvati humus i strukturu zemljišta.  

Setva bez obrade zemljišta je počela u Engleskoj. Temelj svega čini primena herbicida jakog letalnog 

delovanja ali bez produžnog delovanja kao što su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno 
pod  trgovačkim  nazivom  reglone  i  gramaxone).  Danas  postoje  herbicidi  translokacionog  delovanja  s  mnogo 
većom efikasnosti uništavanja posebno višegodišnjeg korova (iz grupe glifosata).  
 

                 No-till setva u malč od kukuruzovine                              Redovi setve no-till sejalice u malču o kukuruzovine 
 

Prednosti  izostavljene  obrade  zemljišta  su  potpuno  čuvanje  zemljišta  od  erozije,  smanjenje  širenja 

bolesti  donjeg  dela  stabla  (

Ophiobolus  sp

.  i 

Cercosporella  sp.

),  izmenična  upotreba  površina  za  travnjak  i 

oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i uštede energije u tehnologiji useva, izravno korišćenje 
zemljišta za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljišta u pogledu stepena vlažnosti 
i  koherencije,  apsolutno  smanjenje  trošenja  herbicida,  jer  se  oni  primenjuju  u  trenutku  uništenja  korovske 
vegetacije    pre  obrazovanja  semena    korova    u  jesen  i    sedam  dana  pre  setve).    Međutim,  u  kasnijim 
istraživanjima  se  pokazalo  da  je  potrebna  primena  selektivnih  herbicida  odmah  nakon  setve  u  neobrađeno 
zemljište,  jer  se  na  takvim  površinama  pojavljuje  veći  broj  višegodišnjih  korova  kao  i  korova  koji  su  bili  u 
momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena. 
 

Kukuruz ispod malča od kukuruzovine na neobrađenom zemljištu

Gajenje pšenice  izostavljenom obradom zemljišta

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

65

Izostavljena  obrada  zemljišta  se  često  primenjuje  sa  primenom  mrtvog  malča  po  površini  čime  se 

znatno smanjuje opasnost  od pojave korova, a istodobno čuva vlaga zemljišta.  
 

Za  setvu  u  neobrađeno  zemljište  koriste  se  posebne  sejalice  sa  dvostrukim  diskovima  koji  otvaraju 

brazdu za odlaganje semena  u zemlju. Diskovi mogu biti različite izvedbe (glatki, cik-cak, nasečeni po obodu 
itd).  One  moraju  imati  mogućnost  za  ulaganje  startnih  količina  đubriva  ispod  ili  pored  zrna  u  brazdu,  jer  je 
problem kod izostavljene  obrade  zemljišta  primena  većih količina  đubriva  koja  rasipanjem običnim rasipačem 
ostaje na površini zemljišta.  

Različiti  diskovi  za otvaranje brazdi na sejalici  za no-till setvu 

Međutim,  sistem  izostavljene  obrade  zemljišta  ne  može  biti  novi  univerzalni  način  iskorišćavanja 

kulturnog zemljišta, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljište. 

Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu 

Sistemom  izostavljene  obrade  zemljišta,  analogno  sistemu  minimalne  obrade,  ne  može  se  obavljati 

maliorativno  đubrenje,  unositi  u  zemljište  nadzemni  ostaci  useva,  vršiti  redovito  đubrenje  naročito  organskim 
đubrivima s većim količinama, a nema mogućnosti da se obradom koriguje klima. Ne može se primenjivati na 
teškim, zbijenim zemljištima niske plodnosti niti za korenaste useve (šećerna repa). 

     No

-till sejalica za setvu pšenice u neobrađeno zemljište            No-till sejalica za setvu kukuruza u neobrađeno zemljište 

Zemljišta  pod  izostavljenom  obradom  se  moraju  povremeno  duboko  preorati  kako  bi  se  u  zemljište 

unijeli  žetveni ostaci, a isto tako iskoristio produžni efekat duboke obrade. 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

67

Đubrenje zemljišta 

Svaka biljka prima iz svoje sredine (zemljište i atmosfera) elemente odnosno  hemijska jedinjenja  koji 

su joj potrebna za ţivot. To jednako vredi i za gajene biljke. Telo gajenih  biljaka, izuzevši vodonik i kiseonik, 
uglavnom je izgraĎeno od ugljenika (pribliţno 40%), dok na ostale elemente otpada malo, tek  
5-10%.    Biljke  primaju  ugljenik,  vodonik  i  kiseonik    iz  atmosfere  i  zemljišta, 
najviše kao ugljeni dioksid i vodu, a  ostale hemijske elemente odnosno  jedinjenja 
iz zemljišta. 
 

Gajenje biljke  troše mnogo više hranjiva u istom vremenskom razdoblju, a 

naročito  u  tome  što  znatan  deo  vezanih  hranjiva  u  biljci  (seme,  koren,  gomolj, 
vegetivna masa itd.) iskorišćuje čovek i domaće ţivotinje kao hranu ili sirovine za 
industrijsku  preradu.  Na  taj  se  način  prekida  kruţenje  materije  biljnih  hranjiva. 
Posledica  je  toga  stalno  osiromašenje  u  aktivnim  biljnim  hranjivima  na 
antropogenom zemljištu. 
 

Biljke ne mogu primati hranjiva bez vode, koja u najvećoj meri izgraĎuje 

biljni  organizam  (od  nekoliko  do  više  od  90%).  Ako  nema  dovoljno  vode  iz 
atmosfere  i  zemljišta,  a  ne  moţe  se  dodati  natapanjem,  ili  će  se  biološki  prirod 
znatno smanjiti, ili gajenje biljaka nije  moguće.  
 
 

Što  se  tiče  hranjiva  koje  gajene  biljke  primaju    iz  zemljišta,  njih  ima  u 

različitim  količinama,  ali  nikada  dovoljno  za  trajno  iskorišćavanje  bez 
nadoknaĎivanja  (Ďubrenje).  U    zemljištu  dolazi  do  aktiviranja  hranjiva  iz  rezerve 
zemljišta (organske i mineralne), a nešto ulazi u zemljište oborinama. MeĎutim, te 
su količine male i ne bi mogle zadovoljiti stvaranje prosečnih prinosa, a pogotovo 
visokih.   

Hranjivi biljni  elementi 

Praksu dakako ne  interesuje  donja  granica  prinosa  jer je ona  takva  da  ni izdaleka  ne  pokriva  uloţena 

sredstva,  a  tek  se  minimalno  iskorišćuje  biološki  kapacitet  rodnosti  gajenih  biljaka.  Nasuprot  tome,  biljnu 
proizvodnju interesuju barem prosečni, a još više maksimalno mogući prinosi. MeĎutim, ti se prinosi ne mogu 
ostvariti bez redovitog unošenja biljnih hranjiva u obliku Ďubriva (fertilizatora u agrotehničkom zahvatu koji se 
naziva 

đubrenje, fertilizacija

). 

Kretanje biljnih hranjiva u zemljištu 

U antropogenom  zemljištu vlada specifična dinamika koja je rezultat iskorišćivanja zemljišta gajenjem 

domestifikovanih    biljaka.    Kretanja  biljnih  hranjiva  u  kulturnom  zemljištu  mogu  se  prikazati  kao  tokovi 
gubitaka i dobitaka po kriteriju njihove pristupačnosti biljkama odnosno mogućnosti iskorišćivanja. 
 

Ako  je  stanje  na  nekom  staništu  uravnoteţeno,  onda  su  gubici    i  dobici  (osim  odnošenja  ţetvom  i 

donošenja  Ďubrenjem)  praktički  izjednačen.  Prevladava  li  jedan  od  gubitaka  hranjiva,  ne  moţe  se  govoriti  o 
normalnim uslovima gajenja  biljaka, dok prevladavanjem dobitaka hranjiva dolazi do povećanja nivoa plodnosti 
zemljišta. Izuzetak je obogaćivanje poplavama, jer u tom slučaju nije situacija normalna i bez obzira na dobitke 
treba štiti proizvodne površine od poplava.  
 

Gubici i dobici mineralnih zemljišta u poljoprivrednom zemljištu (Mihalić, 1985) 

Gubici hranjiva 

Dobici hranjiva 

Inaktivacija u organski ili mineralni oblik i štetna 
fiksacija 

Aktivacija iz organskog ili mineralnog dela zemljišta 

Ispiranje iz fiziološki aktivnog profila zemljišta 

Ascedentno kretanje vodom do površine zemljišta 

Erozija vodom i vetrom 

Ascedentno donošenje korenovima iz zdravice u 
mekotu odnosno gornji sloj zemljišta 

Denitrifikacija bakterijama 

Poplave  

Ţetva/berba 

Oborine  

Vetar  
Biološka azotna fiksacija (simbiotska i nesimbiotska) 
Đubrenje  

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

68

Gubici  i  dobici  biljnih  hranjiva    u  poljoprivrednom  zemljištu    mora    biti  pod  kontrolom 

organizatora biljne proizvodnje. 

Đubrenje  kao  agrotehnički    zahvat  je  potrebno    da  bi  se  odrţalo  funkcionisanje  sistema 

zemljište    - 

biljka

 s obzirom na primanje hranjiva i stvaranje prinosa. 

Definicija i podela đubriva 

Pojam 

“đubrivo”,

  dolazi  od  glagola”

đubriti  se”, 

a  to  je  u  vezi  s  patološkim  pojavama  u  ljudi  i 

ţivotinja.  Uporedbom  s  Ďubrenjem  kod  heterotrofnih  bića,  uginula  i  bakterijama  izmenjena  organska  materija 
nazvana  je 

đubrivom

.  Primenjena  kod  gajenja  biljaka,    povoljno  je  delovala  na  rast  biljke.  Ona  je,  stoga,  

đubrivo

 ili 

fertilizator

. 

Đubrivo ili fertilizator sinonimi su, samo što termin “

fertilizator

” vuče koren od latinske riječi 

fertilitas 

što znači plodnost, a ovdje se to odnosi na plodnost zemljišta. 
 

Prema  tome,  svaka  materija  koja  povoljno  deluje  na  plodnost  zemljišta  trebalo  bi  da  se  naziva 

fertilizatorom  ili  Ďubrivom.  To  ipak  nije  potpuno  tačno,  jer  pojam  je  plodnosti  mnogo  širi,  a    Ďubrivo    ili 
fertilizator utiče na povišenje plodnosti prvenstveno u hemijskom kompleksu zemljišta, i to kao nosilac biljnih 
hranjiva. 
 

Sve  materije  organskog  ili  mineralnog  sastava  koje  obogaćuju  zemljište  aktivnim  hranjivima, 

koje  deluju  na  povećanje  plodnosti  antropogenog  zemljišta  i  povećanje  biološkog  priroda  i  prinosa, 
nazivaju se gnojiva ili fertilizatori. 
 

 Đubriva    se  mogu  podeliti  po  raznim  kriterijumima,  ali  je  uobičajeno  da  se  dele  u  dve glavne  grupe: 

domaća

  i 

tvornička  đubriva

.  Prva  nastaju  u  procesu  poljoprivredne  proizvodnje  na  samom  gazdinstvu  ili  u 

ljudskim naseljima, a druga dolaze iz tvornice ili trgovačke mreţe. 
 

Domaća Ďubriva  su organskog sastava i prema tome su nosioci humusnih materija. Izuzetak čini pepeo 

nastao spaljivanjem raznih organskih materija u samom gospodarstvu. 

Podela domaćih đubriva 

Tvornička đubriva

 zovu se još trgovačka, 

veštačka 

ili 

mineralna

.  U velikoj meri su anorganskog ili 

mineralnog sastava, pa se s pravom nazivaju “mineralna Ďubriva”.  
 

Tvorničkih Ďubriva  ima mnogo više od domaćih, a nose i razna trgovačka imena. Uobičajeno je ipak da 

se dele prema biljnim hranjivima koja sadrţe u većoj  količini i koja kupac pri nabavci plaća. 
Tvornički  fertilizatori  dele  se  u 

makrođubriva

  i 

mikrođubriva

,  a  zatim  u  Ďubriva  koja  sadrţe  jedno  ili  više 

makrohranjiva.  Postoji  posebna  grupa  mikroĎubriva    nosilaca  mikroelemenata,  ali  mikrohranjiva  mogu  biti 
sadrţana i u makroĎubrivima. 
 

Dalje, ima posebna grupa humusno-mineralnih Ďubriva  u kojima su s humusom kao nosiocem, spojena 

razna  mineralna  Ďubriva  odnosno  biljna  hranjiva.  Kao  humusna  osnova  moţe  sluţiti  treset,  ugljen  i  druge 
materije. 
 

Bakterijska đubriva

 nisu Ďubriva u  pravom smislu. U njima su na nosiocu - supstratu (agar, sterilisana 

zemlja  i  dr.)  razmnoţene  bakterije  koje  u  zemljištu    obavljaju  razne  procese  korisne  za  plodnost  zemljišta,  u 
prvom redu biološku fiksaciju azota. Nosilac-supstrat ovih  Ďubriva  moţe biti obogaćen biljnim hranjivima (npr. 
fosforom). 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

70

voda,  CO

2

,  azot,  sumpor  i  P

2

0

5

,  neke  anorganske  kiseline,  antibiotici,  biljni  stimulatori  i  lepljive  materije  

(

biološki cement

) koje učvršćuju strukturne agregate zemljišta. 

Trajan  humus

  rezultat  je  razgradnje  i  resinteze  u  procesu  stvaranja  pravog  humusa.  Trajan  humus  je 

stabilan,  teško  raspadljiv  organski  kompleks  zemljišta.  Njemu  pripadaju: 

lignin

, 

uronske

kiseline

, 

taninske 

materije, 

voskovi

, 

masti

  i 

teško  raspadljivi  proteini

.  U  procesu  humifikacije,  organska  se  tvar  obogaćuje 

ugljenikom, a  tu su za plodnost zemljišta najvaţnije 

huminske kiseline

, ako su nastajale u zemljištu bogatom 

bazama u

 prisustvu glinenih koloida  pri smanjenom prisutnosti kiseonika. 

Na putu stvaranja trajnog humusa vaţna je oksidacija lignina i njegovo spajanje s azotom, pa dolazi do 

ligninsko-proteinske veze autooksidacijom i polimerizacijom. Zapravo se stvaraju 

strukturne jedinice

 huminskih 

kiselina, zatim njihova kondenzacija i napokon polimerizacija kondenzata. Huminske kiseline se mogu stvarati i 
na drugi način, preko kinoidnih produkata izmene materije (kinomi su derivati benzola, heterociklički nezasićeni 
ugljenovodonici). 
 

Huminske  kiseline

  su  mnogobazične  slabe  kiseline,  slaba  električnog  naboja  i  velike  sposobnosti 

upijanja  korisne  vode.  Huminske  kiseline  s  jednovalentnim  ionima  (H

+

,  K

+

,  Na

+

,  NH

4

+

)  čine  topive,  a  sa 

viševalentnim ionima (naročito s Ca

2+

) teško topive soli-humate.  

Trajni  humus

  je  glavna  rezerva  organski  vezanog  azota  u  zemljištu.  S  gledišta  plodnosti  zemljišta 

najkvalitetnije su  

sive

huminske kiseline

, bogate azotom, velike pufernosti i sposobnosti vezivanja produktivne 

vode.  Njih  sadrţi  kulturno  zemljište    kao  blagi,  zreli  humus.  Nasuprot  njima

  fulvokiseline 

su  neprijatelji 

plodnosti antropogenog zemljišta, a nastaju radom gljivica. One deluju u zemljištu  mikrobicidno. 
 

Stabilizacija  huminskih  sivih  kiselina  pospešuje  se  mešanjem  sa  sekundarnim  mineralima  gline, 

naročito s montomorilonitom. Tu  baze deluju na vezivanje u humusna-glineni kompleks, a ovaj kompleks ima 
prvorazredno značenje u formiranju stabilne mrvičaste strukture zemljišta. 
 

Za procenu   vrednosti organskih materija a posebno za humus zemljišta, vaţan je razmer ugljenika i 

azota.  On  je  i  jedan  od  kriterijuma  odvajanja  tipova  zemljišta.  Idealnim  se  smatra  razmer    C:  N  =  10  :  1, 
povoljnim 10-20: 1, a nepovoljnim širi od toga. Černozem ima razmer  C: N = 10: 1, pseudoglej 30 :1, podzol 
50: 1, slama strnih ţitarica 50-150 :1, stajnjak  od slame 25 : 1, a  kompost  15: 1. 
 

U  antropogenom    zemljištu   

humus  je  kompleksan  faktor  plodnosti  zbog  svojih  regulatornih 

funkcija,  on  popravlja  voda-vazdušne  odnose,  izvor  je  hrane  za  organizme  zemljišta  i  nosilac  aktivnih 
materija

. 

U  teškom  zemljištu  deluje  na  razrahljivanje  (više  vazduha),  a  u  lakom  na  povezivanje  (veća 

vododrţnost).  Ako  neko  zemljište  svojom  mineralnom  masom  lošije  reguliše  vodovazdušne    odnose,  to  treba 
više humusa, i obrnuto. 
 

Potrebna količina humusa prema teksturi zemljišta  (po Welteu, 1964) 

Humus  zemljišta  za  plodnost  ima  još  jedno  vaţno  svojstvo,  a  to  da  na  svoju  aktivnu  površinu  dobro 

veţe  baze  (hranjiva)  i  da  se  one  relativno  lako  desorbiraju.  Zato  ovde  ne  dolazi  do  štetne  fiksacije  kao  kod 
mineralnih koloida zemljišta. 
 

Mobilizacija  azota  je  brţa    što  je  u  humusu  razmer  C:N  uţi.  Ukupna  se  masa  organskih  materija  u 

procesu  poljoprivredne  proizvodnje,  sastoji  od  svih  mogućih  domaćih  organskih  Ďubriva,  nadzemnih  i 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

71

podzemnih  ostataka  gajenih    biljaka  i  svih  heterotrofnih  organizama  zemljišta.  Stalnom  prolaskom  organske 
materije  kroz    zemljište    i  njezinim  stvaranjem,  u  njemu  se  podrţava  proces  mineralizacije,  osigurava  izvor 
energije i hranjiva za biokomponentu i tako kulturno zemljište odrţava biološki aktivnim. 

Nivo humusa  u poljoprivrednim zemljištima 

Svaki tip prirodnog zemljišta ima stanovitu količinu i oblik humusa koji odgovara prirodnom klimaksu 

staništa. Izraţeno u  procentima,  ima tipova zemljišta koji su vrlo 

siromašni humusom (< 1%)

 i takvih koji su 

njim 

vrlo bogati (>20%).  

U slobodnoj prirodi tundre sakuplja se  pribliţno 5 tona, a  u prašumama 500  tona 

biljne  mase  po  hektaru.  I  dok  černozemi  sadrţe  blagi  humus,  u  drugih  je  tipova  on  kiseo  ili  nezreo  (sirovi 
humus). 
Kad    neko  prirodno  zemljište  doĎe  pod  čovekov  uticaj,    nivo  humusa  se  menja,  po  pravilu  ispod  razine  u 
prirodnom  zemljištu,  ali  moţe  u  stanovitim  ekološkim  uslovima  i  pod  delovanjem  odreĎenih  zahvata  porasti 
iznad nivoa u prirodnom  zemljištu. 
 

Stvaranje kulturnog klimaksa u odnosu na prirodni klimaks prema sadržaju humusa u zemljištu(Mihalić, 1985) 

Intenzivnije  iskorišćivanje  zemljišta  deluje  se  na  gubitak  humusa.  Povećanom  frekvencijom  obrade 

zemljišta  ubrzava  se  mineralizacija  organske  materije,  a  dubokim  se  okretanjem  zemljišta  snizuje  sadrţaj  u 
gornjem sloju zemljišta. 

Kompletno  i  harmonično  đubrenje

  pozitivno  utiče  na  ţivot  zemljišta.  S  jedne  strane  ubrzano  se 

razgraĎuje  organska  materija,  s  druge  u  zemljištu    ostaje  više  podzemnih  organa  (korenova),  pa  se  organska 
materija ponovno vraća u zemljište. 
 

Primena  herbicida

  utiče  na  sadrţaj  organske  materije,  jer  smanjuje  potrebu  obrade  radi  uništenja 

korova, a ponekad se takva obrada i ne vrši. Na taj način ne čuva se samo humus nego i struktura zemljišta. 
 

Sistem biljne proizvodnje

 vrlo mnogo utiče na humus zemljšta. Ako se uključuju usevi koji ostavljaju 

mali  ostatak  u  zemljištu,  a  pri  tome  se  još  u  toku  vegetacije  meĎuredno  obraĎuju,  humus  se  u  pravilu  znatno 
gubi.  Naprotiv,  ako  usevi  nagomilavaju  podzemne  ostatke,  traju  više  godina  i  ne  obraĎuje  se  za  vreme  rasta, 
onda je nakupljanje humusa najjače. 
 

Lucerka i detelinsko-travne smeše ostavljaju vrlo mnogo korenova u zemljištu, strne ţitarice osrednje, a 

krumpir i repa malo. 
 

Danas  se  sve  više  praktikuje  unošenje  ţetvenih    ostataka  (slame  i  kukuruzovine)  u  zemljište  čime  se 

snaţno deluje na promet organske materije  kroz  zemljište.  
 

Faktori koji utiču na razgradnju organske  materije u zemljištu su  

klima, teksturna građa zemljišta, 

pH-vrednost  zemljišta,  sadržaj  kalcijuma,  zasićenost  zemljišta  bazama,  vodni,  zračni  i  toplinski  režim 
zemljišta, karakter organske materije (odnos C:N), vrste useva i agrotehnički zahvati. 

Plodno i biološki aktivno zemljište brţe gubi organsku materiju, to brţe što je odnos C:N uţi. Tu utiče i 

otpornost azota prema kiselinskoj hidrolizi. Dalje, u ispranim, kiselim zemljištima  pored nagomilavanja biljnih 
ostataka  nakupljaju  se  i  fulvokiseline  koje  deluju  štetno  na  mikroorganizme  zemljišta.  Posledica  je  toga 
gomilanja  sirovog  humusa  male  vrednosti.  Zato  plodno  zemljište  redovito  ima  niţi  nivo  humusa  od  zemljišta 
niske plodnosti. 
 

Unesena  humusna  sirovina  brţe  se  raspada  što  je  prirodni  klimaks  u  sadrţaju  humusa,      kao  rezultat 

delovanja ambijentalnih faktora  niţi, a odnos C:N uţi. Tu utiče i sastav,  odnosno  odnos  C:N u korenovima.  
 

Zemljišta  od  prirodne  niske  plodnosti  zbog  sadrţaja  kiselog  i  sirovog  humusa  mogu  povećati  nivo 

humusa unošenjem zrelog humusa koji je bogat huminskim kiselinama i potiskivanjem fulvokiseline. 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

73

Zastiranje proizvodnih površina slamom (mrtvi malč) 

Nakon  odreĎenog    vremena,  a  to  je  u  vezi  s  izmenom  useva,  slamu 

treba  zaorati. Period  leţanja  slame    se  ponekada  iskorišćuje  za  usejavanje  pod  
mrtvi  malč  useva  za  zelenišno  Ďubrenje.  Za  to  su  pogodne  repica,  gorušica, 
rauola, lihoraps.  Kad siderati razviju dovoljnu lisnu  masu, zaoru se zajedno sa 
slamom.  Siderat  dobro  iskorišćuje  osloboĎena  hranjiva,  a  ubrzava  procese 
razgradnje organske materije.  
 

Navedeni  način  ostavljanja  slame  na  površini  moguć  je  tamo  gde 

slobodno  zemljište  ostaje  duţe  vremena  bez  useva  i  gde  u  toploj  sezoni  ima 
dovoljno oborina da se razviju siderati. Iako ta praksa moţe pozitivno uticati na 
plodnost zemljišta, ona iziskuje dodatni rad i troškove za seme, pa treba dobro      
u svakom slučaju prosuditi, da li  je  korisno da se provodi.                                         
 
 

c) 

Unošenje  nadzemnih  ostataka  u  zemljište 

  ima  nekoliko  prednosti  u  poreĎenju  sa  spaljivanjem, 

ostavljanjem  na površini, s usijavanjem siderata. 
 

Njima  se  najviše  povećava  promet  organske  materije,  stimuliše  biološka  aktivnost  u    zemljištu, 

pozitivno utiče na voda-vazdušne odnose, a u vezi s tim i na strukturu zemljišta. Unošenje nadzemnih ostataka u 
zemljište  vaţan  je  prilog  vraćanja  organskih  materija  koje  su  se  u  toku  jedne  godine  mineralizovale.  Pri 
razgradnji  ţetvenih  ostataka,    snaţno  se  deluje  na  disanje  zemljišta,  pa  osloboĎeni  ugljen  dioksid  razrahljuje 
zemljište.  Osim  toga,  u  teško  zemljište  uneseni    nadzemni  ostaci  dok  nisu  razgraĎeni,  povećavaju  dreniranost 
zemljišta do dubine unošenja organskih materije. 

Unošenje žetvenih ostataka u zemljište tanjiranjem 

Za  unošenje  u    zemljište  dolaze  u  obzir  razni  organski  materijali:  slama,  kukuruzovina,  lišće  šećerne 

repe. Količine nadzemnih ostataka mogu varirati. U proseku računa se u intenzivnom gajenju sa 4-5 t/ha slame, 
6-7 t/ha kukuruzovine i 40-60 t/ha sveţeg lišća šećerne repe. 
 

Kod organskih materija širokog C:N razmera (slama i kukuruzovina) moţe se očekivati pojava azotne 

depresije    zbog  oduzimanja  azota  iz  raspoloţivog  fonda  u  zemljištu  koji  bakterije  ugraĎuju  u  svoja  tela. 
Posledica toga je pad sadrţaja azota koja moţe uticati na rast useva. Da bi se otklonila azotna depresija, dodaje 
se  azot u količini 6-12 (prosečno 8) kg/ t biljne mase. Moţe se javiti stanovita depresija i drugih hranjiva, ali je 
ona od malog značenja u poreĎenju s azotom. 
 
 
 

Collembola (skočibube) se 

namnože

ispod mrtvog 

malča od slame

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

74

Postoje dve mogućnosti davanja azotnih  Ďubriva: 

1. 

Dok  su  žetveni  ostaci  još  na  površini  zemljišta

,    kada  se  osigurava  se  brţa  razgradnja  unesene 

     materije. MeĎutim,  postoji opasnost da bakterije dodani azot   veţu  u svojim  ćelijama, pa 

                    idući usev  ima  manje azota  za sebe. 
 

2. 

Druga  mogućnost davanja azotnih đubriva  je  pred setvu /sadnju useva

,      koji  dolaze  nakon 

    unošenja   organskih materijala u zemljište. Ovaj način  moţe usporiti razgradnju organske materije, a 

    usev u   početnom periodu rasta staviti na raspolaganje previše azota.  

U  praksi  ima  prednost  prvi  način,  a  dokazano  je  da  su  prinosi  viši  i  stabilniji  ako  se  kod  unošenja 

ţetvenih ostataka u zemljište daje i azot. 
 

Kao  izvori  azota  dolaze  u  obzir  gnojnica,  tekući  stajnjak  i  tvornička  azotna  Ďubriva  (KAN,  urea). 

Amonijum sulfat nije poţeljan jer jače zakiseljuje zemljište. 
 

Dubine  unošenja  nadzemnih  ostataka,  mora  biti  tolika  da  do  njih  dopire  kiseonik  jer  je  proces 

razgradnje aeroban. Osim toga, površina mora ostati čista za nesmetanu obradu i setvu /sadnju useva. U srednje 
teškom zemljištu ako je manja količina ţetvenih ostataka, zadovoljiti će dubina 10-20 cm, a kod veće količine 
organske materije i lakšeg zemljišta ostaci se dublje unose. 
 

Nadzemni  ostaci  unose  se  u    zemljište    raonim  plugom  posebne  konstrukcije,  diskosnim  plugovima, 

frezama (rotavatori) i kruţnim plugovima. Najbolje to obavlja freza, ali je radni učinak u jedinici vremena nizak. 
Najviše se upotrebljavaju raoni plugovi koji se ne guše od biljne mase, jer imaju visok slobodni prostor (klirens) 
izmeĎu okvira pluga i korpusa, te razmaknuta pluţna tela.  
 

Kruto stajsko đubrivo 

Klasično  stajsko  Ďubrenje  je    smesa  je  krutih  i  tekućih  ekskremenata  domaćih  krupnih  i  manjih 

četveronoţnih ţivotinja. Izmešan sa steljom, a preraĎen radom mikroorganizama upotrebljava se kao organsko 
Ďubrivo. 
 

Kruto stajsko Ďubrivo moţe se smatrati humusnim i bakterijskim, te  kompletnim Ďubrivom, jer pored 

svih  makrohranjiva  ima  i  mikroelemente.  Osim  toga,  kruto  stajsko  Ďubrivo  sadrţi  aktivne  materije  kao  što  su 
vitaminski B-kompleks i estrogene  materije (ove se  materije nalaze u  mokraći  gravidnih kobila), a pripadaju u 
hormone    koje  ubrzavaju  stvaranje  huminskih  kiselina.  Ako  je  dobro  pripremljen,  ima  pribliţno  35%  trajnog 
humusa. 
 

Sastav svežeg i zrelog stajskog đubriva  u zavisnost od vrsta domaćih životinja (u%), (Mihalić, 1985) 

Vrsta stoke 

Voda 

Org.mat. 

N 

P

2

O

5

K

2

O 

CaO 

MgO 

Sveži stajnjak 

Mešani 

76.0 

20.0 

0.40 

0.20 

0.60 

0.45 

0.14 

GoveĎi 

77.3 

20.3 

0.40 

0.16 

0.50 

0.45 

0.10 

Konjski 

71.3 

25.4 

0.60 

0.28 

0.53 

0.25 

0.14 

Ovčiji 

64.3 

31.8 

0.80 

0.23 

0.67 

0.33 

0.18 

Svinjski 

72.4 

25.0 

0.45 

0.20 

0.60 

0.08 

0.09 

Zreli stajnjak 

Mešani  

75.0 

18.0 

0.50 

0.25 

0.65 

0.60 

0.18 

Plemeniti 

75.0 

18.0 

0.60 

0.32 

0.70 

0.64 

0.22 

Stajnjak dubokih štala 

75.0 

18.0 

0.75 

0.35 

0.75 

0.60 

0.21 

Konjski 

75.0 

20.0 

0.65 

0.30 

0.63 

0.30 

0.18 

Ovčiji 

75.0 

20.0 

0.85 

0.33 

0.80. 

0.35 

0.20 

MeĎutim,    radi  jednostavnosti  uzima  se  u  raznim  obračunima  prosečan  normirani  sastav:

    0,50%  N;   

0,25% P

2

O

5; 

 0,50% K

2

O i  20% organske materije 

Stelja  ima  uticaja  na  sastav  i  fizičko  stanje  Ďubriva.  Za  nastiranje  upotrebljavaju  se  razne  materije, 

slama  strnih  ţitarica,  kukuruzovina,  pokvareno  seno,  pilovina,  šumska  prostirka  (listinac),  treset,  pesak  i  dr. 
Najviše se upotrebljava slama strnih ţitarica. Ona pruţa najudobniju i najhigijenskiju stelju, a ujedno najbolju 
sirovinu  za  dobijanje  Ďubriva.  Kukuruzovina  je  neudobna  kao  leţaj,  slabije  upija  tekućinu  i  teţe  se  njome 
manipuliše u staji i na Ďubrištu. Listinac daje kiselo Ďubrivo, a pilovina se zbog mnogo lignina  sporo raspada. 
Pesak je inertna masa koja mnogo smeta u spremanju Ďubriva. 
 

Sveţa  masa,  balege  i  navlaţene  stelje  izvrgnuta  je  na  Ďubrištu  biohemijskim  promenama  koje  su  već 

započele u staji. Nosioci tih biohemijskih promena su neke grupe bakterija. 
 

Masa  sveţeg  stajskog  Ďubriva    sastoji  se  preteţno  od 

celuloze,  hemiceluloze,  lignina  i  belančevina

. 

Celuloza,  hemiceluloza  i  lako  raspadljivi  proteini  predstavljaju 

hranjivi  humus

  stajskog  Ďubriva  koji  podleţe 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

76

Zapreminska masa, kvalitet i potrebno zrenje stajnjaka (Mihalić, 1985) 

Dnevna količina 

stelje (kg/po grlu 

stoke) 

Masa m

3

 svežeg 

stajnjaka (u kg) 

Kvalitet stajkog 

đubriva 

Nega đubra 

Vreme potrebno 

za zrenje stajskog 

đubriva (dana) 

0-2 

900 

Mokar, bogat 
belegom, teţak 

Slaţe se do visine 
od 100 cm 

60  

2-4 

700 

Mokar, bogat 
balegom 

Slaţe se na kocke 
na Ďubrištu, a sleţe 
se vlastitom 
teţinom 

60  

5-7 

500 

Dosta slame, često 
suv 

Slaţe se na kocke, 
potrebno gaţenje i 
vlaţenje 

90  

10-15 

>500 

S mnogo slame 

Primenjuje se u 
dubokim stajama, 
bez nege.  

180  

Nakon završetka  zrenja  Ďubra, javljaju se  gubici  u  ukupnoj  masi i  glavnim  hranjivima,  ali se  gubitak 

hranjiva odnosi prvenstveno na azot. 
  
 

Gubici pri zrenju stajskog đubra ovisno o kvalitetu nege (Mihalić, 1985) 

Kvalitet nege 

Gubici (u%) 

Org. materije 

N 

P

2

O

5

K

2

O 

Najbolji 

15 

20 

0 

0 

Srednji 

25 

40 

18 

10 

Loš 

50 

60 

20 

20 

 
Retko se ostvaruje najviši stepen nege kad nema  gubitaka  fosfora i kalijuma, a azota 20% i organske  materije 
15%.  

Za obračunavanja najpouzdanije je uzeti srednju kvalitetu nege, iako je u praksi ona zapravo loša, pa su 

gubici organske materije i glavnih hranjiva veliki. 
 

Fosfatiziranje krutog stajskog đubriva 

To  je  zapravo  dodavanje  običnog    superfosfata  krutom  stajnjaku,  ali  se  daju  i  sirovi  fosfati.  Obični 

superfosfat deluje bakteristatično i na sebe veţe amonijak supstitucijom vodonikovih iona. 
 

Primena  običnog  superfosfata  u  staji  deluje  povoljno  na  zdravlje  stoke  zbog 

bakteristatičnog 

delovanja, i  zbog 

vezivanja amonijaka

. Smanjuju upale vimena mlečne stoke, infekcije pupka u teladi i bolesti 

papaka.  OslobaĎanje amonijaka prati i stvaranje amina, a ovi uzrokuju razne alergije i štetne pojave kod stoke. 
Nakon primene superfosfata znatno se smanjio broj muva u staji. Za stajsku primenu uzima se samo suvi i fino 
mleveni  superfosfat,  jer  sirovi  fosfati  nemaju  bakteristatičnog  delovanja  ni  sposobnost  vezivanja  amonijaka.  
Stoka ne sme lizati superfosfat. 

Norme doziranja superfosfata za stajsku primenu 

Vrsta stoke 

Superfosfat (g/m

2

površine ležaja) 

Superfosfat (dnevno u g) 

Krupna stoka 

500 -700 

800-100 g dnevno  

Svinje 

150 

2-3 kg za suprasne krmače 

Ovce 

80-100 

- 

Perad 

20-30 

500 g (svaka 2-3 dana) 

Ako  se  praktikuje  redovita  primena  superfosfata  u  staji  sa  500-700  g  dnevno,  onda  u  masi  od  30  t 

fosfatizovanog  stajnjaka  ima 546-765 kg superfosfata, pa se s time mora uskladiti mineralno Ďubrenje fosforom 
sa 
svrhom smanjenja ili izostavljanja fosfornih Ďubriva za prvu vegetaciju nakon primene takvog Ďubriva. 
 

Primenom superfosfata nastaje amonizovani  superfosfat i delom dikalcijumov fosfat, a Ďubre ima više 

azota  i organske materije.  

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

77

Superfosfat se moţe davati na Ďubrištu sa  20 do 25 kg na 1 000 kg stajnjaka. Ali ta praksa nije dobra, 

jer se gubi amonijak i organska materija, a nije postignut uticaj na zdravlje stoke. Zato davanje superfosfata još u 
staji ima apsolutnu prednost. 
 

Prilikom zrenja stajnjaka na Ďubrištu,  veţu se fosforna kiselina i humusne materije, što je vrlo povoljna 

za plodnost zemljišta.  

Određivanje količine stajnjaka po jedinici površine 

Kriterijuma za doziranje krutog stajnjaka  ima nekoliko: 

a) 

Prema zapreminskoj masi  obrađenog  zemljišta.

b) 

Prema količini hranjiva potrebnih za đubrenje neko useva, potrebi useva za organskom     

    materijom,  teksturnoj građi zemljišta i klimi

. 

Naročitu  vrednost  ima  doziranje  po  principu  intenzivnosti  Ďubrenja,  a  ova  se  ravna  prema  dubini 

obraĎenog zemljišta odnosno zapreminskoj masi zemljišta. 
 

Količina stajnjaka za đubrenje u zavisnosti od intenziteta đubrenja i dubine oranja (Todorović, 1960) 

Dubina oranja 

(cm) 

Zap.masa 

zemljišta (t/ha) 

Intenzitet đubrenja (u %) 

0,5% 

0.75% 

1,0% 

1,5% 

10 

1 250 

6.25 

9.37 

12.50 

18.77 

20 

2 500 

12.50 

18.75 

25.00 

37.5 

30 

5 000 

25.00 

37.50 

50.00 

75.00 

U  praksi  se  doza  krutog  stajnjaka  odreĎuje  prema  empiričkim  normama,  a  ove  uključuju  glavne 

ekobiološke i proizvodne  momente. MeĎutim,  sada  kada  osnovu Ďubrenja čine tvornička (mineralna) Ďubriva, 
ovaj kriterijum nije aktuelan, a količine stajnjaka odreĎuju se preteţno radi uklapanja u promet organske materije 
kroz zemljište, odrţavanja biološke aktivnosti i procesa mineralizacija, te prema dubini obrade zemljišta. 
 

U srednje teškim zemljištima  s niţim sadrţajem humusa, a pri dubljoj obradi, količina stajnjaka iznosi 

od 

30 do 40 t/ha

.  

U novije vreme predlaţe se da se količine stajnjaka smanje na 7 do 8 t/ha uz redovito davanje na svim 

obradivim površinama, sa svrhom da se zemljište odrţava biološki aktivnim unošenjem energetskog materijala 
prvenstveno za proces mineralizacije organske materije.  
 

 Kad kruti stajnjak  postigne ţeljenu zrelost, a to znači kad je masa u poluhumifikovanom stanju, odvozi 

se  s Ďubrišta  na  mesto upotrebe. Za  praţnjenje Ďubrišta  pogodno je prohladno i oblačno vreme  bez vetra, dok 
jaka insolacija te suhi i topli vetrovi nisu povoljni.    
 

Rasipanje  treba  podesiti  tako  da  se  stajnjak  odmah  ili  što  pre  unese  u  zemljište    na  jedan  od  načina 

obrade,  a  po  pravilu  oranjem.  Ostavljati  rasuto  Ďubrivo  da  leţi  na  površini  više  dana  nije  dobro,  jer  se  gubi 
organska  materija  i  azot.  Ukoliko  zbog  organizacijsko-tehnoloških  razloga,  unošenje  stajnjaka  nije  moguće 
odmah, onda se stajnjak ostavlja na tabli u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje da 
ne doĎe do gubitka hranjiva, posebno azota volatizacijom. 
 

Zreo stajnjak 

Prof. dr Ilija Komljenović   OPŠTE RATARSTVO

79

Mašine za rasturanje stajnjaka sa vertikalnim i horizontalnim noževima 

Đubrivo  peradi 

Ovo organsko Ďubrivo pripada takoĎer krutom stajskom Ďubrivu, ali se od njega razlikuje po hemijskom 

sastavu i što nema tekućih ekskremenata ni stelje. 
 

Količina i srednji sastav đubra peradi (Gericke i Bärmann, 1964) 

Vrste 

peradi 

Količina 

(u kg godišnje) 

Sadržaj mineralnih hranjiva (u%) 

Voda 

N 

P

2

O

5

K

2

O 

CaO 

MgO 

Kokoši 

<60 

55 

1,6 

1,55 

0.85 

2.4 

0.75 

Patke 

50-70 

55 

1.0 

1.4 

0.60 

1.7 

0.36 

Guske 

50-70 

70 

0.55 

0.55 

0.95 

0.85 

0.20 

Od navedenih vrsta peradi za spremanje stajnjaka  dolaze u obzir samo kokoši jer se one uzgajaju na 

velikim farmama u velikom broju, dok su guske i patke tzv. vodena perad, pa prema načinu drţanja najveći dio 
ekskremenata propada, a proizvodnja na farmama nije od značaja. 
 

Đubre peradi moţe se primeniti u krutom stanju ili kao otopina. Praktikuje se i homogeno mešanje sa 

zemljom ili tresetom u razmeri jedan deo Ďubra sa 2 do 3 dela zemlje. Masa se umereno vlaţe i meša i odrţava 
zagrevanje na optimalnom nivou. Ako se meša sa vodom, onda jedan deo Ďubra dolazi na 6 do 7 delova vode. 
Pošto stoji 2 do 3 sata, suspenzija je spremna za upotrebu.  
 

U  krutom  stanju,  Ďubre  peradi  se  primenjuje  7  do  10  dana  pre  setve/sadnje,  a  kao  vodena  otopina 

izravno  pred setvu/sadnju ili ovršno za vreme vegetacije. Prednost je ipak u unošenju u zemljište.  
 

Količine Ďubriva od peradi  koje se daju po jedinici površine zavise od raspoloţive mase Ďubra, sadrţaju 

humusa u zemljištu, sadrţaju aktivnih materija i o usevu za koje se Ďubrivo primenjuje. Količine mogu iznositi 
od nekoliko stotina kilograma do 20 t/ha. Prednost za primenu stajnjaka od peradi imaju visokoprofitabilni usevi, 
posebno povrće.  
 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

80

Tečni stajnjak 

U grupu tečnih stajnjaka ulaze 

 otplavno stajsko đubrivo, gnojovka i osoka. 

Otplavno stajsko đubrivo 

Ovo organsko Ďubrivo se dobije od krutog stajskog Ďubra,  u stajama gde se kruti i tekući  ekstrementi 

čiste hidrauličkim putem (vodom). Slama se za taj postupak usitnjuje na 2 do 3 cm dužine i meša sa stajnjakom. 
Kasnije se razreĎuje s vodom ili gnojnicom u razmeru 1:3. U takvom se stanju otplavni stajnjak može prebaciti 
cevima i čak primeniti fertirigacija ako se doda više vode. Samleveni ostaci liče na blatnu juhu.  Biljna hranjiva  
iz otplavnog stajnjaka  brže deluju u zemljištu od klasičnog krutog stajnjaka.  
 

Delovanje čvrstih i tečnih đubriva   

Gnojovka 

Radi smanjenja troškova  u stočarskoj  proizvodnji i primena slame kao prostirke  za ležaj stoke je sve 

manje  u  upotrebi.  Naime,  da  bi  se  proizveo  čvrsti  stajnjak,  slama  od  njive    do  primene  na  proizvodnim 
površinama u obliku stajnjaka, mora preći kroz jedanaest i više radnih operacija. Držanje stoke bez prostirke je 
znatno  jednostavnije  i  jevtinije,  jer  se  na  ležišta  ne  stavlja  prostirka,  pa  se  kao  otpadak  skuplja  samo  urin  i 
balega, koji se mešaju sa vodom posle pranja. Rešetkasti pod ili neki drugi  od plastičnih materijala  služe za 
odvoĎenje  tečnog  stajnjaka  do  jama  u  kojima  se  čuva  stajnjak  od  25  do  90  dana.  Pri  tome  je  vrlo    važno 
dimenzionirati septičke jame odnosno spremišta za gnojovku. Ako se doda voda pre upotrebe, računa se s 4 m

3

prostora  po  uslovnom  govedu    500  kg    težine  za  period  od  4  meseca  punjenja  spremišta.    Po  jednoj  velikoj 
stočnoj  jedinici  može  se  uz  dodatak  vode  računati  s  godišnjom  proizvodnjom  od  25m

3

  gnojovke.    Bolja  su 

spremišta kapaciteta 20 do 25 dana punjenja a može i do 90 jer se do tog vremena još ne stvara kompaktna kora 
na površini gnojovke. 

Betonsko spremište gnojovke (laguna) 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

82

                       Rasturanje gnojovke cisternom                                               Unošenje  gnojovke u zemljište  injektorima 

Osoka (gnojnica) 

Urin  domaćih  životinja  sadrži  lako  raspadljiva  azotna  jedinjenja,  najviše  ureju,  a  osim  nje 

hipurnu kiselinu i u maloj meri mokraćnu kiselinu. 
 

Čim se urin izluči iz tela domaćih životinja napadaju ga mikroorganizmi, koji ureju razlažu  encimom 

ureaze  u  amonijumkarbonat,  a  ovaj  se  lako  raspada  i  pri  tome  oslobaĎa  amonijak.  Hipurna  se  kiselina  pod 
delovanjem encima takoĎer hidrolizuje i nastaje benzojeva kiselina i glikokol. I dok se benzojeva kiselina većim 
delom zadržava u gnojnici, glikokol se brzo razgraĎuje, tj. amonifikuje. 
 

 Stvoreni  amonijak  lako  ishlapljuje  pa  postoji  velika  opasnost  od  gubitka  azota  iz  gnojnice,  zato  su 

potrebne mere njegove konzervacije. Drugim rečima, gnojnica je uvek prevrela, a to znači da zapravo ne sadrži 
ureju i glikokol. Gubici azota volatizacijom amonijaka mogu biti približno 50%, a katkada do 85%. 
 

Prema svom sastavu gnojnica je slično 

gnojovci azotno-.kalijumov likvidno đubrivo

, a sastav joj je u 

proseku  približno 

98% vode, 0,8% organske materije,  0,22% N,  0,01 % P

2

O

5

  i  0,45% K

2

0. 

Da  se  spreči  gubitak  azota,  urin  se  zatvorenim  kanalima  odvodi  u  jamu  za  gnojnicu,  a  ova  je  opet 

sifonom spojena s Ďubrištem. Najbolje je ako je jama za gnojnicu uska i duboka i izgraĎena od betona. U nju ne 
sme prodirati okolna voda. Jama za gnojnicu mora biti čvrsto zatvorena betonskim poklopcem ili daskama. Po 
površini gnojnice polije se staro motorno ulje, koje kao specifično lakše pliva na površini i sprečava da amonijak 
ishlapljuje.  
 

Najpogodnija je sezona za iznošenje gnojovke proleće i leto, a zatim jesen. Gnojnicu ne treba izvoziti 

na smrznuto zemljište, a nipošto na sneg zbog istog razloga koji vredi za gnojovku. S obzirom na usev, gnojnica 
se izvozi pred setvu/sadnju ili na  početku rasta useva površno, a na travnjake približno osam dana nakon košnje 
livada ili pred početak vegetacije travnjaka u rano proleće, na pašnjake pre kretanja vegetacije i nakon završenih 
napasivanja. 

Utovar osoke traktorskim pumpama 

Što se tiče vremenskih prilika pogodnih za izvoženje gnojnice, vredi isto što je rečeno za gnojovku. Na 

površinama  gde  je  upravo izvršena  kalcifikacija  treba  izbegavati primenu  gnojnice, jer lako dolazi do gubitka 
azota oslobaĎanjem amonijaka. 
 

Gnojnicu  kao  i  gnojovku  treba  korigovati    Ďubrenje    povećavanjem  fosfora  u  mineralnim  Ďubrivima. 

Količina gnojnice po hektaru računa se prema sadržaju azota, a njegova se količina kreće 20 do 40 kg. Više od 
toga  nije  preporučljivo  jer  dolazi  do  većih  gubitaka  azota.  U  skladu  s  tim  dozira  se  i  gnojnica  100-200  hl/ha 
hektaru, uz pretpostavku da sadrži približno 0,2% azota. 
 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

83

Đubrenje  s tečnim đubrivima injektorima 

Rasturanje tečnih đubriva po površini  i inkorporacija u zemljište tanjiranjem 

Bihugnoj 

To je organsko Ďubrivo,  zapravo ostatak nakon dobivanja bio-gasa od stajskog Ďubriva i raznih drugih 

organskih otpadaka. 
 

U  hermetički  zatvorenim  kontejnerima  stvara  se  uz  obilato  dodavanje  vode,    kod  30

0

C  metan  sa  oko 

60%    i  CO

2

  oko  40%.  Metan  dobiven  anaerobnim  vrenjem  vrlo  je  kaloričan  pa  se  može  upotrebiti  za  rasvetu, 

pogon motora i grejanje. 
 

Inače se i mulj koji preostane od čišćenja gradskih kanalskih voda može podvrgnuti metanskom vrenju i 

kao ostatak dobiva se bihugnoj. Bihugnoj je mnogo bogatiji od stajskog Ďubriva glavnim  hranjivima pa sadrži 
približno 

3% azota

, 

1,2% fosfora

 i 

3,7% kalijuma

.  

Bihugnoj  je  gusta  likvidna  masa,  pa  je  način  primene  isti  kao  kod  gnojovke.    Količine  primene 

bihugnoja  su  za  travnjake 

od  10  do  20  t/ha,

  za  žitarice 

15  do  20  t/ha

  a  za  okopavine 

40  do  60  t/ha

.  Daje  se 

uglavnom pred setvu/sadnju ali i u toku vegetacije. 
 

Cisterne za proizvodnju bio-gasa 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

85

Za spremanje običnog komposta bira se prikladno ocedito mesto (obično se ne podiže betonska ploča 

kao za Ďubrište), u blizini zgrada i lako pristupačno. Najbolje je da kompostište bude sa severne strane  u seni 
zgrada ili pod drvećem s velikom krošnjom.  Širina kompostišta varira 150-200 cm, a visina 60-120 cm. Dužina 
hrpe ovisi o količini materijala za kompost. Te su dimenzije pogodne za ručnu manipulaciju. Kod manjih hrpa 
slojevi se slažu horizontalno, a kod velikih i gde dnevno dolazi dosta materijala slažu se koso. 

     Mikroorganizmi i makrofauna koji učestvuju u                                        Kompostne sirovine 

         razgradnji organske materije u kompostu 

                                      povezani lancem ishrane 

Na površinu zemljišta  koja se prema potrebi nabije slojem gline,  stavlja se prvo sloj stare slame, pleve 

ili listinca, a zatim prvi sloj otpadaka. Na prvi sloj otpadaka dolazi sloj zemlje približno 10 cm debeo i tako se 
slaže  redom  do  konačne  visine.  Kad  hrpa  komposta  dobije  definitivnu  visinu,  oblaže  se  plodnom  zemljom 
debljine 10-20 cm, čime  se kompost  štiti od nepovoljna  uticaja atmosferilija. Na kompostište  se obično poseju 
usevi koji vole azot, a stvaraju veliku lisnu površinu (npr. gorušica i tikva).  
 

Proces  razgradnje organske materije u kompostištu 

 Za  vreme  zrenja  komposta,    hrpa  se  2  do  3  puta  prebacuje  sa  svrhom  da  se  uklone  materije  koje  su 

štetne,  organska masa prozrači i potaknu oksidativni procesi. Osim toga, dodaje se kreč ili mineralna Ďubriva da 
se  ubrza  proces  humifikacije.  Prvo    mešanje  dolazi  3-4  sedmice    nakon  završetka  hrpe.  Kreč  ima  ulogu 
neutralizatora stvorenih kiselina i održava povoljnu reakciju za rad mikroflore. Na  m

3

 organske mase dodaje se 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

86

10-15  kg  CaO.  Da  bi  se  ubrzalo  zrenje  komposta  primenjuju  se  još  razna  sredstva  koje  sadrže  materije  za 
aktivaciju mikroorganizama ili pak same bakterije.  

Različiti oblici kompostera za baštensku upotrebu komposta  i u zaštićenom prostoru 

Od mineralnih Ďubriva dolaze azotna, i to ona koja imaju kalcijuma i ne zakiseljuju. Dodavanjem azota, 

suzuje  se  odnos  C:N,  ubrzava  razgradnja  i  povoljno  utiče  na  dobivanje  vrednih  huminskih  kiselina.  Mogu  se 
dodavati  i  bazični  fosfati,  ali  je  uloga  azota  primarna.  Kompost  se  prema  potrebi  vlaži  vodom  ili  gnojnicom. 
Kompostna  se  masa  obično  prebacuje  odnosno  meša  ručno,  ali  se  može  i  mehanizovati,  ako  su  količine 
komposta  velike.  Dužina  zrenja  komposta  od  6  do  20  meseci.  Najbolje  je  početi  slagati  hrpu  s  proleća  da 
kompost zimi promrzne. Sastav komposta varira, što je razumljivo kad se ima na umu da u njega ulaze materije 
raznih osobina odnosno hemijskih svojstava.  
 

U zrelom običnom kompostu ima 

0,35% N, 0,20% P

2

O

5

,  0,25% K

2

O i  2-3% CaO

Zreli je kompost sadržajem glavnih hranjiva siromašniji od stajskog đubriva, ali bogatiji trajnim 

humusom, zato bolje deluje na plodnost zemljišta

. 

S obzirom da  je zreli kompost humificirana masa u kojoj su burni  procesi razgradnje završeni i 

nema jačeg zagrevanja, može se bez rizika dati zajedno sa semenom ili sadnim materijalom. 

Kompost sadrži stimulativne materije (fitohormone) koje potiču klijanje, ukorenjavanje  i bokorenje trava. 
Zreo  se  kompost  može  primijeniti  na  obradivim  površinama  u  principu  u  svako  vreme,  na  travnjacima  u 
mirovanju vegetacije ili na livadama nakon prvog otkosa, a na pašnjacima nakon glavnog napasivanja. 
 

Količine mogu varirati 20-60 t/ha . Dužina  delovanja običnog komposta je od  1 do 2 godine. 

Mehanizovano mešanje komposta u toku fermentacije organske materije  

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

88

Kompost  od  slame  strnih  žitarica

.  Prvo  je  potrebno  izgraditi  betonsku  ploču  dovoljno  veliku,  s 

odvodom suvišne vode iz kompostne hrpe. Slama strnih žitarica siromašna je azotom (široki odnos C:N), pa se 
mora dodavati azot i to na 100 kg slame približno 0,7 kg čistog azota (krečno-azotna Ďubriva). 
 

Na pod se stavi sloj raznog biljnog materijala, ali najbolje zrelog stajnjaka, na to dolazi seckana slama 

debljine približno 30 cm. Nakon toga sloj plodne zemlje debljine približno 10 cm pa sloj slame itd.,  do konačne 
visine koja treba biti tolika da se može kompostom manipulisati. Kako se slaže sloj po sloj, tako se hrpa zbija 
traktorom. Novi sloj dolazi svakih 8-10 dana. Slama ima premalo vode za rad bakterija, pa treba dodavati vodu, 
u početku 200-300 litara na 100 kg slame, a kasnije, kada hrpa već bolje drži vodu  i 400 litara.  

Kompostiranje  kukuruzovine

  je  isto  kao  kod  kompostiranja  slame.  S  obzirom  da  je  kukuruzovina 

grublja, treba je raščešljati posebnim mašinama. Da bi se razgradnja ubrzala, dodaje još 25 do 30 kg brašna od 
pokvarenog sena. 
 

U proseku se od 100 kg slame/kukuruzovine dobije 200 do 250 kg komposta.   

Kompost od treseta 

Vrednost  treseta  je    njegovoj  sposobnosti  vezanja  aktivne  vode  i  hranjiva.  U  zemljištu  deluje  povoljno  na 
plodnost laganih zemljišta.  
 

Treset se kompostira slično kao i obični kompost, uz održavanje umerene vlažnosti i dodavanje biljnih 

hranjiva u obliku mineralnih Ďubriva. Na balu treseta dodaje se 1/2  m

3

 plodne zemlje, 4 kg amonijum sulfata, 4 

kg superfosfata, 4 kg patent kalijuma  ili se daje 8 kg kompleksnih NPK Ďubriva. Osim dodavanja  mineralnih 
Ďubriva, kompost se poleva gnojnicom i gnojovkom i meša s raznim organskim otpacima da bi mu se poboljšala 
fertilizacijska vrednost.  
 

Utovar i rasturanje komposta po proizvodnoj površini

Kompost od gradskog smeća, mulja otpadnih voda i industrijskih otpadaka 

Pored toga što gradsko smeće i industrijski otpaci zagaĎuju čovekovu sredinu, oni su istodobno nosioci 

humusnih materija i svih biljnih hranjiva. 
Gradski  i  industrijski  otpaci  se  mogu  podeliti  na   

tekuće

  i 

čvrste

. Tekući su 

kanalske  otpadne  vode

, a čvrsti 

smeće

.  

Kompost od mulja otpadnih voda

. U otpadne vode urbanih centara ubraju se  ljudske fekalije, prljave 

vode  iz  stanova  i  ulica,  zatim  tekuće  industrijske  otpatke.  Kanalske  otpadne  vode  mogu  se  upotrebiti  za 
natapanje poljoprivrednih površina (krmni i povrtni usevi) u prvoj zoni oko gradova, ali ih prije toga treba učiniti 
bezopasnim  za  zdravlje  ljudi  i  životinja  (one  sadrže  toksične  materije,  uzročnike  raznih  oboljenja,  pre  svega 
crevnih).  Otpadne  se  vode  puštaju  u  bazene  radi  sedimentacije  i  uništavanja  uzročnika  bolesti.  Pre  se 
primenjivala metoda mešanja prljave vode u bazenima mehanički pomoću ugraĎenih propelera ili lopatica. Zbog 
energične  aeracije, bakterija  i protozoe  su  ugibale i taložile  su se na dnu bazena  u obliku finog taloga  bogata 
proteinima.    Danas  se  kroz  masu  vode  propušta  slaba  izmenična  električna  energija    koja  stimuliše  aktivnost 
mikroorganizama i time čišćenje vode. Kasnije se kroz vodu propušta jača struja koja ubija mikroorganizme. Na 
dnu se sakuplja mulj koji je predstavlja sirovinu za dobijanje Ďubriva. 
 

Iz  bazena  se    izbacuje  mulj  na  odreĎena  mesta  gde  će  se  kompostirati.  Dopunskim  mehaničkim 

tretiranjem masa mulja se suši na 50-55 % sadržaja vode a zatim formiraju kompostne hrpe 2-2,5 m široke i 1-
1,2 m visoke. Hrpe  su  u početku dosta  rahle  i u njima  se  brzo počinje  dizati  temperatura  do 60

0

C,  zbog  rada 

termogenih bakterija, što pridonosi daljnjem ugibanju patogena.  Raspadanje teče brzo jer  je u masi  odnos  C:N 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

89

uzak, pa je korisno dodati gradsko smeće ili treset. Iz starije je literature poznato da se od mulja otpadnih voda 
dodavanjem superfosfata dobivalo kruto Ďubrivo  nazvano 

poudrette

. 

Iskoristivost hranjiva  iz mulja je jednaka iskoristivost iz stajnjaka. 

Da bi se postigao meliorativni učinak na zemljište, moraju količine otpadnog mulja biti veće, pa se za oranice 
uzima 40-80 t/ha svake 3-4 godine. To znači da mulj analogno stajnjaku  pokazuje produžno delovanje, ali ima 
jači uticaj na humizaciju zemljišta. 
 

Iskorišćavanje otpadnih voda

. Pre nego se puste u vodotoke, one se mogu iskoristiti za natapanje. Za 

fertirigaciju bi se mogle u odreĎenim uslovima primeniti i neočišćene vode. Za natapanje koriste se sistemi kao 
preplavljivanje i puštanje u brazde, a radi čuvanja zemljišta i natapanje kišenjem.  
 

Prljave  vode  imaju  hranjive  sastojke  u  organskom  i  mineralnom  obliku,  a  temperatura  je  vode 

povoljnija nego kad se drugi izvori vode upotrebljavaju za irigaciju (vodotoci, voda iz dubine). Mora se imati u 
vidu  da  se  u  vodama  nalaze  tvari  štetne  s  gledišta  plodnosti  (masti,  NaCI  i  dr.),  zato  se  na  mineralizovanim 
zemljištima kvari struktura i stvara pokorica. Zbog spomenutih razloga najpogodnija su za ovu vrstu fertirigacije 
peskovita zemljišta. 
U  1  000  m

3

  otpadnih  voda  ima  40-60  kg  azota  8-20  kg  P

2

O

5, 

30-40  kg  K

2

O  i  140-200  kg  CaO.  Prilikom 

natapanja mora se računati s gubitkom azota  (isparavanje amonijaka) i antagonističkim delovanjem kalcijuma i 
kalijuma.  Fertilizacijska  sposobnost  otpadnih  voda  opada  ako    su  prljave  vode  bile  pre  toga  čišćene  i  mulj 
iskorišćen. Pre setve/sadnje,  potrebna  je kvalitetno izvedena osnovna obrada zemljišta. 
 

Za ovu vrstu fertirigacije najbolji su usevi  za dobijanje  vegetativne mase, (travnjaci, zeljasto povrće i 

krmne repe). Neko vreme pre berbe plodina odnosno iskorišćivanja travnjaka,  treba prestati s natapanjem, a kod 
gajenja svežeg povrća potpuno izostaviti. 
 

Kompostiranje gradskog smeća 

Kompostiranje  smeća  mnogo  se  praktikuje  jer  je  to  povoljno  s  gledišta  javne  higijene,  a  dobiva  se 

vredno organsko Ďubrivo. Ovdje, postoji proces humifikacije gde se pored razgradnje (mineralizacije) zbivaju i 
zamršeni procesi izgradnje novih humusnih materija. 
 

U  kompostiranju  smeća  glavnu  ulogu  imaju  bakterije  koje  izlučivanjem  encima  utiču  na  raspadanje 

organske materije. Pored bakterija pri tom sudeluju gljivice, aktinomiceti, alge, protozoe.  
 

Termički gledano, postoje tri faze:  

1.

faza 

- mezofilna

 (početno zagrevanje), 

2.

faza - 

termofilna

 (maksimalno zagrevanje) 

3.

faza  – 

hlađenje  mase

.  Tek  u  trećoj  fazi,  kad  se  i  nakon  mešanja  masa  više  ne  zagreva,  kompost  od  

smeća je zreo. 

 Optimalan  sadržaj  vlage  u  hrpi  je  50-60%,  ali  nje  u  proseku  ima 

30-40%.

  Na  održavanje  povoljne 

vlažnosti  deluje  se  najbolje    dodavanjem  otpadnih  voda.  Da  bi  se  dobilo  fizičko  stanje  smeća  pogodno  za 
humifikaciju i s tim u vezi odnos vode i vazduha, potrebno je da se sveže smeće pre toga samelje u sposebnim 
bubnjevima.  
 

Odnos C:N je  u proseku  35:1. Sužavanje odnosa  dobiva se dodavanjem mulja i azotna Ďubriva. Dobro 

prireĎen kompost od smeća,   Ďubrivo je  kompleksnog, ali  pozitivnog delovanja  na  plodnost zemljišta.  Ako se 
izvode  meliorativni  zahvati  i  želi  brzo  poboljšati  zemljište  (regulacija    vodo-vazdušnih    odnosa,  struktura, 
sorpcija), onda se moraju dati i veće količine 

(> 50 t/ha)

. 

Proizvodnja komposta od gradskog smeća                               Mašina za mešanje (aeraciju) komposta 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

91

 1.  

s malim sadržajem pepela (5-30%), 

 2.  

s osrednjim sadržajem (30-50%),

 3.  

s

većim sadržajem (50-70%)

 4.  

s visokim sadržajem pepela (70-85%).

Ako je udio pepela veći od 85%, onda je sapropel  već mineraliziovan. S porastom sadržaja pepela,  u 

sapropelu  raste  udeo  minerala:  gvožĎa,  kalcijuma,  aluminijuma,  silicijuma,  magnezijuma,  kalijuma,  fosfora, 
bakar, mangan, molibden, brom, bor, titan, kobalt, jod i neki drugi.  
 

Vrednost  pH jezerskog sapropela u proseku je  5-6, krečnih sapropela više od 7, a kiselih ispod 5. 

U  sapropelu  ima  4-6%  huminskih  kiselina,  nekoliko  procenata    bitumena,  promenljive  količine  hemiceluloze  i 
celuloze  te  fulvo  kiselina.  Azota  ima  malo  (manje  od  1  do  nekoliko  procenata).  Jezerski  sapropel  može  se 
dodavati  kompostu  ili  pumpanjem  radi  kolmacije  razbacivati  na  odreĎene  površine.  Dobro  ga  je  mešati  s 
mineralnim Ďubrivima i amonijačnom vodom.  
 

                            Sirovi sapropel (nakon vađenja iz jezera)                         Prerađeni sapropel kao organsko đubrivo 
 

S ekonomskog gledišta, najbolji je hidraulični transport, dakle, pumpanje i razvoĎenje cevima. Pri tom 

se  mulj    taloži,  a  voda  odeljuje.  Izbačeni  mulj  pusti  se  da  leži  preko  zime  izvrgnut  uticaju  atmosferilija 
(smrzavanje,  oksidacija  i  sušenje),    nakon  čega  se  pretvara  u  praškastu  masu  koja  se  dalje  primjenjuje  kao  i 
ostala kruta Ďubriva. 
 

Doziranje sapropela iz jezera ovisi o tri glavna faktora: 

sadržaju pepela, svojstvima zemljišta i klime 

te o usevu koja će se gajiti.

 Sapropel bogat organskom materijom se primenjuje u količini od 

10 do 20 t

, a sa 

srednjim  sadržajem  organske  materije  u  količini  od   

20  do  40  t/ha

.  Sapropeli  s  mnogo  pepela  ne  isplate  se 

transportovati daleko, a nisu pogodni za mineralna  zemljišta. Primenjuju se u količini od  

50 do 60 t/ha.

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

92

Glistenjak 

Poznato  je  da  su  kišne  gliste  indikator  dobre  plodnosti  zemljišta.  Samo  na  plodnom  i  nezagaĎenom 

zemljištu ima glista. To je i osnov da specifične gliste korisne za proizvodnju organskog Ďubriva – glistenjaka. 
Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1 do 1,7%) ali sadrži visoke količine 
fosfora (do 240 mg/100 g zemljišta)i kalijum (do 1 4000 mg/100 g zemljišta) kao i značajne mikroelemente (Zn, 
Cu, Mn, Fe). Glistenjak se koristi u smeši  sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema 
10 delova zemlje, a za ploda zemljišta u odnosu 1-6. Ove smeše koriste se za gajenja rasada i povrća, u baštama i 
u zaštićenom prostoru. Glistenjak se kao Ďubrivo koristi u količini od 0.2 do 5 kg/m

2

. 

Kišne gliste (lumbricus terestris)  u glistenjaku 

Zelenišno đubrenje 

(sideracija) 

Zelenišno Ďubrenje znači unošenje u zemljište  nadzemne mase za to posebno gajenih biljaka. 

 Sinonim je za zelenišno Ďubrenje  vuče koren od kulta plodnosti vezanog uz zvezde i mesec. Sideracija dolazi 
od latinske riječi 

sidereus

,što znači 

zvezdan

.  U  ovom  se  kultu  verovalo  da  plodnost  s  nebeskih  tela  prelazi  na 

biljke, a s njih na zemljište. Odatle se i usevi za zelenišno Ďubrenje  nazivaju 

siderati

. 

Zelenišno Ďubrenje u prvom redu obogaćuje kulturno zemljište svežom organskom materijom koja se 

pretežno  sastoji  od  lako  raspadljivih  sastojaka  (celuloza,  hemiceluloza),  čime  se  snažno  utiče  na  biološku 
aktivnost zemljišta. Osim toga, siderati u težim zemljištima rahle i prožimaju masu zemlje, uzimaju iz zemljišta 
teže pristupačna hranjiva, a leguminozni siderati obogaćuju zemljište  azotom. Na teškim zemljištima sideracija 
razrahljuje,  a  na  lakim  povećava  kompaktnost  zemljišta,  ima  efikasnu  pedohigijensku  ulogu  pri  ponovljenom 
gajenju istog usjeva ili monoprodukcije.  
 

Sideracija  se  primjenjuje  na  zemljištima  u  kojima  nema  dovoljno  humusa,  kad  nema  organizovane 

stočne proizvodnje, da se na ovaj način osigura  promet organske materije. Zelenišno Ďubrenje  je dobar način 
organskog Ďubrenja na vrlo udaljenim i teže pristupačnim parcelama, tamo gde  je skupo ili se ne isplati dovoziti 
stajnjak. 
 

Gajenje  leguminoznih  siderata  sa  svrhom  da  se  popravi  azotna  bilanca  u  Ďubrenju,  danas  nije  toliko 

aktuelna  jer  je  fertilizacijska  vrednost  biološki  vezanog  azota  u  zelenišnom  Ďubrenju  manja  od  mineralnih 
azotnih Ďubriva. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

94

30-80  

80-150 

Trifolium incarnatum 

L. (inkarnatka)

Sinapis alba Mill. 

( bela gorušica) 

60 -

230  

80-150 

Lupinus luteus 

L.

 (

žuta lupina) 

Brassica napus 

L. (repica)

80-

150 

80-150 

Fagopyrum esculentum 

L.

(heljda)

Phacelia sp.  

(facelija)

Faktori o kojima ovisi izbor siderata i uspeh zelenišnog  Ďubrenja su  

klima, zemljište i sistem biljne 

proizvodnje. 

Dovoljno  dug  vegetacijski  period  pruža  znatnu  mogućnost  za  uključivanje  useva  za  zelenišno 

Ďubrenje. 

Količina oborina

 limitira gajenja siderata, pa se kao minimalna godišnja količina uzima 

400-500 mm

uz  prosečnu  evaporaciju.  Ispod  400  mm  nema  dovoljno  vlage  za  izgradnju  biljne  mase  ako  se  ne  osigura 
natapanjem. Potrebno je da se oborine u vegetacionom periodu budu dobro rasporeĎene. 
 

Zemljište

    srednje  teksturne  graĎe,  dobro  opskrbljeno  humusom  i  kalcijumom  pogoduje  svim 

sideratima, ali ima razlika meĎu vrsta u tome kakvo zemljište podnose. Bob, grahor, stočni grašak i bela detelina 
dobro uspevaju na teškim zemljištima, a žuta lupina, heljda i seradela na laganim. 
 

Gotovo  svima  leguminoznim  sideratima  pogoduju  zemljišta  s  dovoljno  kalcijuma,  a  jednako  i  nekim 

neleguminoznim usevima (npr. kupusnjače). Od leguminoza je jedan izuzetak lupina koja dobro podnosi i kiselo 
zemljište. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

95

Kvržice bakterija na korenu i koren leguminoznih siderata 

Sistem  biljne  proizvodnje

  odlučan  je  za  izbor  siderata  jer  čini  temelj  iskorišćavanja  nekog 

agrobiotopa,  a  prilagoĎen  je  edafsko-klimatskim  uslovima  gajenja  useva,  osim  u  slučaju  kada  još  nije 
organizovano glavno gajenja biljaka,  i siderati čine uvodnu fazu, oni mogu sami koristiti proizvodnu površinu i 
celi  vegetacioni  period.  Ako  već  funkcioniše    sistem  biljne  proizvodnje,  zelenišno  Ďubrenje  se  interpoliše 
vremenski i prostorno izmeĎu glavnih useva  na oranici, a uvek kao podusev u nasadima drvenastih biljaka. 
 
 

Gajenje  siderata na oranici 

Setva.

 Na oranici se gajenje siderata uklapa u sistem biljne proizvodnje tako da se oni redovito seju kao 

vremenski  interpolirani  usevi,  reĎe  kao  podusevi,  a  izuzetno  kao  glavni  usev.  Samo  onda  kad  još  nije 
organizovana    stočna  proizvodnja, treba  pojačati promet  organske  materije  kroz  zemljište  i kad je  vegetacioni 
period kratak, može imati opravdanje setva siderata kao glavnih useva. Kao vremenski interpolisani usevi dolaze 
siderati  na  oranici  najviše  leti  nakon  skidanja  useva.  To  je  i  najbolje,  ali  uz  pretpostavku  da  je  leto  klimatski 
povoljno, odnosno da s vremena na vreme ima oborina. Inače se usevi za zelenišno Ďubrenje ne bi mogli sejati 
bez natapanja. S obzirom na klimatske prilike leti, letna setva siderata može biti riskantna. 
 

Usevi  za  zelenišno  Ďubrenje  mogu  se  usejavati  kao  podusevi  odnosno  meĎuusevi  u  glavni  usev.  Oni 

mogu  biti  niskog  i  višeg  rasta.  Prilikom  usejavanja  prednost  imaju  siderati  malog  habitusa,  jer  ne  smetaju 
eventualnim  zahvatima  u  toku  vegetacije,  a  naročito  pri  skidanju    glavnog  useva.  Poznati  su  dobri  rezultati  s 
usejavanjem  bele  deteline  u  kukuruz,  dok  bela  lupina  kao  podusev  ima  prebujan  rast  u  visinu  te  stvara  znatne 
teškoće pri berbi kukuruza. 
 

Usejavanje siderata u glavni usev može biti i inkompatibilno s primenom herbicida, pa treba proceniti 

može li se to praktikovati ili ne. 
 

Neke travne vrste se koriste kao siderat                                    Raž i detelina kao siderati 

Usevi za zelenišno Ďubrenje kao poduseva nemaju posebne agrotehnike, izuzevši setvu. Naprotiv, kao 

samostalni usevi, siderati imaju svoju agrotehniku, a to znači da se za njih obavlja obrada, Ďubrenje i setva. Što 
se tiče Ďubrenja, treba imati na umu da se potpun uspeh zelenišnog Ďubrenja, postiže samo onda ako se razvije 
velika nadzemna masa. A to ne može biti bez dovoljno hranjiva. Zato se u principu daju sva tri glavna hranjiva 
(N, P i K). Za leguminozne siderate daje se približno 20 kg/ha čistog azota za početni rast, odnosno,  za period 
azotne gladi dok ne nastupi biološka fiksacija azota kvržičnim bakterijama. Za neleguminozne siderate potrebna 
je normalno Ďubrenje azotom d 

80 do 120 kg/ha

, jer se inače neće dobiti dovoljno velika nadzemna biljna masa. 

Može se dati i povećana količina slabije pristupačnih fosfornih Ďubriva sa svrhom da ih neki siderati iskoriste i 
ostave aktivirane u zemljištu. 

Prof. dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

97

Vrednost zelenišnog đubrenja 

Najvažnije je a u isti mah i najkorisnije kod zelenišnog Ďubrenja  unošenje sveže organske materije, a 

kod leguminoznih siderata još i obogaćivanje  zemljišta azotom. 
  

Uticaj siderata na  povećanja suve materije i azota u zemljištu 

Vrste siderata 

Količina suve materije (kg/ha) 

Količina azota (kg/ha) 

Bela lupina 

6 980 

183 

Stočni grašak 

7 981 

223 

Grahorice 

5 680 

175 

Zelenišno Ďubrenje se  može smatrati uspešnim kada siderati stvore 5 000-8 000 kg/ha organske suve 

materije a kao leguminoze nakupe 100-200 kg/ha azota. 
 

MeĎutim,  količina azota  najčešće je bliža donjoj vrednosti, a u siderata kratke vegetacije količina pada 

ispod 100 kg/ha. 
 

Vrednost, zelenišnog Ďubrenja se nalazi u povišenju prinosa  glavnih useva koje slede nakon unošenja 

organske materije u zemljište.  Taj pozitivni uticaj traje 1 do 2 godine. Ono je prve godine jače, a druge slabije 
od  stajnjaka,  ali  u  celini  delovanje  je  otprilike  na  nivou  stajnjaka.  Zelenišno  Ďubrenje  u  globalu  popravlja 
strukturu zemljišta a  i značajan je faktor  pedohigijene. 
 

Nedostaci  sideracije  su    u  dekalcifikaciji  pod  uticajem  CO

2

  koji  se  oslobaĎa  pri  raspadanju  organske 

materije  Posledica  je  gubitak  kalcijuma,    povećanje  kiselosti,  što  je  naročito  opaženo  na  lakom,    peskovitom 
zemljištu. Osim toga, siderati mogu imati uticaj na povećano razlaganje humusa u zemljištu. 
 

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

98

Kalcijum

Poljoprivredna zemljišta sadrţavaju različite količine kalcijuma, ovisno u prvom redu o tome od kakva su 

geološkog materijala nastala i kakvim uticajima su bila izvrgnuta u svom razvoju i iskorišćavanju.

Kalcijuma  u  zemljištu  ima  u  raznim  materijalima  (kalcit,  kalcijumkarbonat,  dolomit,  silikati),  kao  biljci 

nepristupačan, u otopini zemljišta i kao zamenljivi kalcijum adsorptivnog kompleksa zemljišta. 
 

U poreĎenju s drugim elementima kalcijum je redovito najviše zastupljen iona poljoprivrednog zemljišta. 

Kalcijum ima dvostruku ulogu: 

kao kompleksan faktor plodnosti zemljišta i kao biljno hranjivo. 

Kao faktor plodnosti zemljišta 

ima nekoliko korisnih funkcija. Glavni je neutralizator kiselosti zemljišta čime se 

odrţava povoljna pH vrednost zemljišta za korisne pedodinamske procese i za aktivnost edafona.  
 

Simptomi nedostatka Ca kod paradajza i kukuruza 

Pri tome treba   naglasiti da kod povoljne reakcije zemljišta (oko neutralne tačke) prevladavaju za plodnosti 

zemljišta korisne bakterije, a potisnute su gljivice. U kiselom mediju, gljivice stvaraju  jake organske kiseline koje 
potiču  štetne  procese  za  plodnost  zemljišta,  na  primer,  razaranje  adsorptivnog  kompleksa  zemljišta  i  ispiranje 
hranjiva. Kalcijum nadalje, smanjuje mobilnost gvoţĎa, aluminijuma i mangana, a  ovi  ioni u pokretnom obliku u 
većim količinama štetno deluju na plodnost zemljišta i rast biljaka. 
 

Kalcijum  do  odreĎenog  stepena  popravlja  strukturu  zemljišta  na  dva  načina.  Pre  svega  koagulacijom 

koloida, zatim neutralizacijom huminske kiseline u kalcijumove humate koji su ne topivi u vodi, a to je siguran put 
stvaranja  stabilne  strukture    zemljišta.  U  vezi  s  humusom  kalcijum  pomaţe  pri  stvaranju    huminske  kiseline  vrlo 
potrebnih za plodnost zemljišta. 
 

Kalcijum  indirektno  pospešuje  razgradnju  organske  materije  stimulišući    aktivnost  biokomponente 

zemljišta.  Aktivira druga hranjiva zamenom na adsorptivnom kompleksu zemljišta.   Posebno treba spomenuti da  
mobiliše vaţno mikrohranjivo - 

molibden

, koji je inače u kiseloj sredini blokiran i stoga biljci nepristupačan. 

Kao  biogeni  element

  se  nalazi  u  organskim  jedinjenjima,  gde  je  sorptivno  vezan.  Poznata  su  jedinjenja 

kao  što  su  kalcijumovi  oksalati,  fosfati.  U  biljci  kalcijum  ima  vrlo  vaţnu  ulogu  kao  graĎevni  element  i  prilikom 
stvaranja mitohondrija. 

Dinamika kalcijuma u poljoprivrednom zemljištu 

Kalcijum  se iz zemljišta gubi ispiranjem i odnošenjem putem gajenih biljaka. Ispire ga voda obogaćena 

uljendiokisid zbog stvaranja u vodi topivog kalcijumbikarbonata. Jak je antagonizam kalcijuma i iona kalijuma što 
dovodi do istiskivanja kalcijuma iz adsorptivnog kompleksa, i tada se otvara put za prelaţenje kalcijuma u topivi 
oblik u otopinu zemljišta. Ispiranje je jače u lakšim zemljištima u hladno-vlaţnoj klimi i ako se zemljište češće 
obraĎuje i duţe leţi bez gajenih biljaka. Prema istraţivanjima mnogih autora, gubici kalcijuma ispiranjem mogu 
dostići i do 800kg/ha godišnje. 
 

Biljke takoĎe odnose kalcijum i to vrlo različito, što ovisi o vrsti gajenih biljaka i visini prinosa.

Proces neutralizacije kiselih zemljišta

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

100

Unošenje krečnog

materijala

 u zemljište moţe se izvršiti  u svim sezonama ali je najpovoljnije u leto 

nakon ţetve, jer su putevi prohodni a zemljište povoljne vlaţnosti da ne dolazi do njegovog zbijanja. Prednost je i u 
tome, što se nakon ţetve vrši plitko zaoravanje strništa, nakon toga     duboko oranje u jesen i u proleće predsetvena 
priprema zemljišta. Na taj način se krečni materijal unese dublje u zemljište i dobro izmeša. Pored toga, letna 
primena kreča ostavlja dovoljno  prostora za uspostavu ravnoteţe u zemljištu zbog “ 

šoka

”  izazvanog naglom  

promenom reakcije zemljišta. 

Rana jesenska kalcizacija manje je povoljna za jarine, a najnepovoljnija je proletna. Ovo je zbog toga što 

moramo računati s vlaţnim i još češće s mokrim zemljištem (šteta od gaţenja), a teško je osigurati mesec dana 
izmeĎu kalcizacije i setve. Na travnjacima je glavna zimska kalcizacija. 

Rahljač za dubinsko unošenje kreča

Zaoravanje krečnog materijala

Što se tiče načina unošenja, ono se redovito obavlja plugovima ali se to moţe raditi i drugim oruĎima 

(kultivatorima, drljačama, tanjiračama i rotovatorima).  Poznato je u novije vreme lokalno, etaţno unošenje krečnih 
Ďubriva posebni   dubinskim rahljačima. Vaţno je naglasiti da je delovanje  kalcijuma ograničeno dubinom 
unošenja, zato ne treba očekivati da će ono imati većeg uticaja na dublje, kalcizacijom netretirane slojeve zemljišta.

U principu, treba meliorativnu kalcizaciju  odvojiti od ostalog Ďubrenja. To je naročito vaţno ako 

se primenjuju hemijski vrlo aktivna krečna Ďubriva (ţivi kreč). Ako se kalcizacija vrši na oranicama, ona mora biti 
prva radna operacija a nakon 3 do 4 sedmice se primenjuje organsko Ďubrenje. Što se tiče azotnih mineralnih 
Ďubriva, osoke i gnojovke, istodobno davanje sa ţivim ili gašenim krečom znači stvarnu opasnost od gubitka azota 
volatizacijom, pa se ti zahvati moraju odvojiti. 

Kalcizacija prethodi kulturama čiji  se optimum rasta nalazi oko neutralne tačke ili je pomaknut u alkalnu 

sredinu.  Setvu/sadnju  acidifilnih  biljaka  nakon  kalcizacije  treba  izbegavati.  Nakon  meliorativne  kalcizacije  treba 
očekivati  pad  plodnost    zemljišta  i  pad  prinosa  u  prvoj  godini.  Zatim  se  plodnost  povećava  i  rast  prinos  gajenih 
biljaka. Najjači se efekat kalcizacije oseća  druge i treće godine nakon kalcizacije, kada učinak kalcizacije ponovo 
stagnira.  Ali  se  moţe  reći,  da  nakon  meliorativne  kalcizacije  ne  treba  ponovo  intervenisati  dok  u  zemljištu  ima 
slobodnih kalcijumovih iona. Treba znati,  da neka mineralna Ďubriva zakiseljuju zemljište, zato povremeno treba 
primeniti  dopunsku  kalcizaciju  Ďubrivima  koja  u  sebi  imaju  kalcijum  (vapneni  azot,  vapnenoamonijska  salitra, 
pelofos), a neka Ďubriva povećavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko 
koncentrovana kompleksan Ďubriva). 

Kritički osvrt na kalcizaciju 

Kalcizacija  sama  po  sebi  ne  rešava  problem  plodnosti  zemljišta,  jer  se  kalcizacijom  ubrzava  razgradnja 

organske materije i mobilišu vezana hranjiva, ali je to prolazni povoljan učinak, pa se mora primeniti odgovarajuća 
organska  i  mineralna  Ďubriva.  Ovako  je  kalcijuma  bilo  odavno  poznato  pa  otuda  izreka:  “

Kalcizacija  zemljišta 

obogaćuje očeve a osiromašuje sinove”. 

Kao  što  je  poznato,  postoje  antagonizmi  izmeĎu  iona  kalcijuma  i  nekoliko  drugih  iona  (kalijuma, 

magnezijuma,  bora,  amonijuma  i  natrijuma).  Primenom  kalcizacije  izazivaju  se  teškoće  u  primanju  magnezijuma, 
kog  trebaju  naročito  leguminoze.  Kalcijum  nadalje  blokira  i  druge  elemente,  gvoţde,  mangan,  bakar  i  cink,  a 
posebno  fosfor  ukoliko  se  povećava  udeo  kalcijuma  u  jedinjenjima  sa  fosforom  sve  do    hidroksilapatita,  koji  je 
netopiv u vodi i kiselinama. 

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

101

Mineralna đubriva 

 
Biljna hranjiva se sve više iznose iz poljoprivrednog zemljišta, zbog stalno rasuće potrebe za proizvodnju 

hrane. Stvoriti visoki prinos mogu samo biljke velikog biološkog potencijala rodnosti, a postići taj potencijal moţe 
se  uz  ostalu  konstelaciju  vegetacionih  faktora  stavljanjem  na  raspolaganje  gajenim  biljkama  velike  količine 
hranjiva. To mogu pruţiti samo Ďubriva kao koncetrovani fertilizatori.  Treba istaći da savremena poljoprivreda ne 
moţe opstati bez mineralnih Ďubriva, a ne bi bio moguć  ni njezin daljnji progres. 

Ranije se smatralo da se plodnost zemljišta ne moţe očuvati bez organskih Ďubriva, a danas smo svedoci 

da  se  na  brojnim  gazdinstvima  ne  koriste  ova  Ďubriva,  dakle  samo  mineralna,  pa  su  ipak  postignuti  vrlo  visoki 
prosečni  prinos.  Pri  isticanju  vaţnosti  mineralnih  Ďubriva  ne  smeju  se  zaboraviti  neke  činjenice.  Poljoprivredno 
zemljište  nije  samo  mrtva  masa,  nego  se  definiše  kao  četverofazni  disperzni  sistem  sastavljen  od  krute,  tekuće, 
gasovite faze i biofaze. A biofaza za svoje postojanje odnosno rad treba organsku materiju kao izvor energije. U tom 
pogledu organska materije je nezamenjiva vrednost.  

Danas  su  mineralna  Ďubriva  glavni,  a  organska  dopunski  izvori  s  obzirom  na  opskrbu  gajenih  biljaka 

hranjivima. 

Današnja saznanja ukazuju da Zemlju izgraĎuje 80 elemenata. MeĎutim, biljke ih sve ne usvajaju, a one 

koje biljke koriste svrstavamo u 3 grupe: neophodni (

biogeni, esencijalni, hranjivi

), 

korisni

 i 

ostali

. Da bi se neki 

od elemenata smatrao biogenim mora ispunjavati sledeće uslove: 

1.     Da u njegovom odsustvu biljke ne mogu da proĎu sve faze ţivotnog ciklusa. 
2.

Da omogućava harmonično nicanje i razviće biljaka. 

3.

Da se simptomi uočeni nedostatkom nekog elementa mogu otkloniti njegovim dodavanjem. 

4.

Da se zbog svoje fiziološke uloge ne moţe zameniti drugim elementima. 

Elementima  koji  grade  organska  jedinjenja  pripada  oko  95,0  %.  MeĎutim,  za  optimalnu  mineralnu 

ishranu bitno je omogućiti efikasno iskorišćavanje neophodnih elemenata. 

Makrođubriva 

U  makroĎubriva ulaze 

azotna, fosforna i kalijumova đubriva

. 

Azot  i azotna đubriva

 
Azot ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo 

koristi  prirodnim  zalihama  azota  (čilska  salitra),  jer  su  glavni  izvori  azota  za  ţiva  bića  u  atmosferi  u  obliku  gasa. 
 

Količina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljište ili koju veţu bakterije fiksatori, ograničena je. 

Zato  iskorištavanje  atmosferskog  azota    hemijskom  sintezom  (

Haber-Boshov  postupak

)  je  glavni  izvor 

nezamenjivog  hranjiva  u  savremenoj 
poljoprivredi. 

Sva  azotna  Ďubriva  se  mogu 

podeliti u četiri grupe: 

nitratna  (salitre), 

amonijačna,  amonijačno  nitratna  i 
amidna. 

Nitrati 

 se ne veţu za koloidni 

kompleks  zemljišta,  zato  se  lako  ispiru 
ako  ih  ne  primaju  biljke  i  zemljišni 
mikroorganizmi. 

Ali 

se 

nitrati 

u 

anaerobnim 

uslovima 

bakterijskim 

procesom  denitrifikacije  redukuju  u 
elementarni 

azot 

i 

ovaj 

se 

gubi 

volatizacijom. 

Amidni

 azot (cijanamid i urea) 

u  transformaciji  prelazi  prvo  u  amonijski 
oblik,  dalje  je  podvrgnut  bakterijskom 
procesu  nitrifkacije  s  dve  faze: 

nitritna  i 

nitratna

,  i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljišta, 

Azotni  ciklus

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

103

Azotna đubriva 

Vrste azotni đubriva 

Sadržaj N u đubrivu  (u %) 

Čilska salitra 

16 

Norveška (kalijumova) salitra 

15.5 

Krečni amonijum nitrat (nitromonkal, kalkamon) 

27 

Amonijum sulfat 

20.5 

Krečni azot (kalcijum cijanamid) 

20-21 

Sintetska mokraćevina (ureja) 

46 

Amonijum nitrat 

32.5-34.0 

Anhidrovani amonijak (gasoviti) 

82 

Amonijačna voda 

20.6-24.7 

Primena azotnih đubriva 

N

ajčešće  se  primenjuju  u  predsetvenom    Ďubrenju  i  prihrani.  Manji  deo  se  daje  u  osnovnom  Ďubrenju, 

pogotovo ako se Ďubri za jarine. Tada se daje manja količina, jer je podloţan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada 
nema  vegetacije  (jesen  –  zima)  a  povećane  su  količine  padavina.    Ostatak,  (veća  količina)  azota  daje  se  pred 
dopunsku  obradu  (predsetveno)  i  u  prihrani.    A  ako  se  daje  za  ozimine,  moţe  se  dati  veća  količina  u  osnovnom 
Ďubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani. 
 

Ureja  se  obično  unosi  u  zemljište  prilikom  zaoravanja  ţetvenih  ostataka  radi  ubrzavanje  mikrobiološke 

razgradnje celuloze u količini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni ţetvenih ostataka. Ako  se daje u prihrani okopavinskih 
useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meĎuredni kultivatori) da bi se sprečila volatizacija azota. 

Fosfor  i fosforna đubriva

Za razliku od azota, fosfor se nalazi u mineralima, ali ne u tako velikim količinama i ne jednako rasporeĎen 

kao  azot  u  atmosferi.  On  se  nalazi  u  nekoliko  većih  nalazišta,  (Bliski  istok,  severna  Afrika,  bivši  SSSR,  SAD  i 
Oceanija), i  najviše  dolazi  u formi apatita. U  zemljinoj kori ima  pribliţno 0.28% čistog  fosfora. U  površinskom 
sloju zemljišta fosfora ima i u organskim jedinjenjima. 
 

U  odnosu  prema  azotu,  problem  fosfora  je  mnogo  komplikovaniji  jer  u  pogledu  azota  postoji  stalno 

kruţenje slobodnog oblika u vezani i obrnuto, kod fosfora preteţe ireverzibilni proces. Naime, fosfor se nagomilava 
u  heterotrofnim  organizmima  a  najviše  u  kostima  i  tu  ostaje  u  raznim  jedinjenjima.  Poseban  problem  je  vezanje 
fosfora u ljudskim kostima,  čime je povratni krug definitivno prekinut. 
 

Biljke fosfor primaju u obliku HPO

4

--

 i H

2

PO

4

-

 iona. Ima značajnu ulogu u biljnom organizmu u prometu 

energije,  procesu  fotosinteze,  disanju,  sintezi  primarnih  i  sekundarnih  jedinjenja.  Konstitutivni  je  element 
nukleinskih kiselina (RNK i DNK), povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti i poleganje . 
 

Fosfor ima dvojaku ulogu, vaţno je biljno hranjivo i faktor plodnosti zemljišta. Pozitivno utiče na strukturu 

zemljišta, nakupljanje i kvalitet humusa, na simbiotske fiksatore azota i neizravno na korisnu saprofagnu mezofaunu 
zemljišta. Zato se količina aktivnog fosfora uzima kao indikator stepena plodnosti zemljišta. 
 

Fosforna Ďubriva unesena u zemljište izvrgnuta se promenama. Specifičnost je dinamike fosfora u tome što 

taj  biogeni  element  u  jedinjenjima  koja  se  unose  kao  Ďubrivo  prelazi  iz  topivih  u  manje  topive  oblike.    U  vodi 
monokalcijumov ortofosfat (superfosfat) primajući kalcijum prelazi u oblike netopiv u vodi. Po opštoj shemi put ide 
od  pomenutog  monokalcijumova  fosfata  prema  monohidratu  Ca(H

2

PO

4

)  zatim  dikalcijumovu  fosfatu,  odatle 

dihidratu  (CaHPO

4

  x  2H

2

O)  pa  oktakalcijumovu  fosfatu  (Ca

4

H(PO

4

)

3

  x  nH

2

O  napokon  do  hidroksilapatita  -

Ca(HPO

4

)

5

OH. 

Istim putem   opada topivost fosfata, a kao hidroksilapatit gotovo je netopiv u vodi. 

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

104

                                   Ciklus  fosfora  u  zemljištu                                                                        Simptomi  nedostatka  fosfora  kod  kukuruza 
(Vukadinović) 

Dakle,  s  porastom  udela  kalcijuma  u  zemljištu  opada  i  topivost  fosfata.  Za  fertilizaciju  je  vaţno  da  su 

fosforna  Ďubriva  u  vodi  topiva    i  da  u  zemljištu  teţe  da  preĎu  u  manje  topive  oblike.    MeĎutim,  stvaranje          
dikalcijumova  fosfata  nije  štetno,    jer  ga  biljke  pod  uticajem  svojih  sekreta  i  kiselina    otapaju  i  mogu  ga  dobro 
iskorištavati. 
 

Ako  kalcijuma  ima  vrlo  malo,  a  ima  dosta  mobilnog  aluminijuma  i  gvoţĎa,  što  se  dogaĎa  na  kiselim 

zemljištima,  topivi  oblici  fosfora  prelaze  u  vrlo  teško    pristupačne  gvoţĎeve  i  aluminijumove  fosfate,  pa  se  tada 
govori o štetnoj promeni  fosfata u zemljištu.  
 

Primanje fosfornog iona najjače je oko neutralne tačke, zato treba određenim zahvatima zemljište 

održati u optimalnoj pH vrednosti

. 

Primena fosfornih đubriva 

 Fosfor ima osobinu da iz topivih oblika preĎe u manje topive i biljci nepristupačna jedinjenja. Obrnuto, u 

vodi  netopiva  fosforna  Ďubriva  se  u  zemljišnom  rastvoru  odnosno  kiselinama  zemljišta  aktiviraju.    Budući  da  se 
fosfor sporo pomiče u zemljištu i dobro veţe na adsorptivni kompleks, a ne stvara u zemljištu povećane, a još manje 
štetne količine, moţe se  u Ďubrenju dozirati odjednom i u većim količinama.  
 
 

Potreba za fosfornim đubrivima u odnosu prema klasi obezbeđenost zemljišta fosforom 

Klasa obezbeđenosti 

Sadržaj P

2

O

5

 u zemljištu 

mg/100 g zemljištu 

Potrebno je uneti P

2

O

5

više od iznetog u % 

Siromašno 

<10 

50-100 

Srednje obezbeĎeno 

10-20 

30-50 

Dobro obezbeĎeno 

>20 

Vratiti izneto prinosom 

Fosforom  se  Ďubri  čitava  masa  obraĎenog  sloja  zemljišta  do  maksimalnih  dubina  mehaničkog  zahvata 

zemljišta.  Fosfor  nije  podloţan  ispiranju.  Fosforna  Ďubriva  je  najbolje  unositi  sa  osnovnim  Ďubrenjem  u  jesen  i 
predsetveno. Količina fosfora koja se primenjuje zavisi od klase obezbeĎenosti zemljišta i potreba za Ďubrenjem. 
 

Fosforna đubriva 

Vrsta fosfornih đubriva 

Sadržaj P

2

O

5

 u đubrivu (u %) 

Tripleks 

42-45 

Super fosfat 

17-19 

Tomasovo brašno 

16-22 

Termofosfat 

19-28 

Precipitat 

20-35 

Pelofos 

17-18 

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

106

električnog  naboja,  pozitivno  nabijeni  ioni  vezuju  se  na  površini  ili  izmeĎu  lamela  paketića  mineralnih  koloida 
zemljišta.  Kontinuirana  izmena  iona  u  vodenu  otopinu  zemljišta,  ovisi  o  njegovoj  vlaţnosti  i  zasićenosti 
adsorptivnog kompleksa. Primanjem kalijumovih iona od strane biljke poremećuje se hemijska ravnoteţa, pa se ona 
opet uspostavlja odlaţenjem kalijumovih iona s kompleksa adsorpcije u otopinu zemljišta. Za kalijum  je vaţno da 
se  u  stanovitim  uslovima  javlja  vrlo jaka,  zapravo  štetna  fiksacija.  Tada  biljke  ne  mogu  iskorišćavati  kalijum.  Na 
fiksaciju  utiče  razmak  izmeĎu  lamela  u  paketiću  i  višak  električnog  naboja.  Naročito  ilitna  i  vermikulitna  glina 
nakon duţeg izlaţenja kalijuma iz interlamelarnih prostora puni se drugim ionima iz zemljišta (Ca, Mg , NH

4

),  a 

prostori se  izmeĎu lamela  proširuju.  Ako  se  u takvoj situaciji Ďubri kalijumom, on se  štetno  fiksira  i za biljke  je 
izgubljen. Kompenzacija kalijuma se u tom slučaju postiţe meliorativnim Ďubrenjem, koja biljci osigurava dovoljno 
pristupačnih iona nakon zasićenja u paketićima glinenih minerala. Ovakvo obilno Ďubrenje se ne vrši svake godine, 
jer ima meliorativni karakter i vrlo je skupo. Da bi se  sprečila jaka fiksacija kalijuma delotvorna je jako organsko 
Ďubrenje, jer se ioni kalijuma tada veţu za humusne koloide s kojih se lako desorbuju. 
 

Osvrtom  na  pojedinačna  Ďubriva  koja  su 

prikazana  u  tabeli,  treba  napomenuti  da  se  u 
savremenoj  fertilizaciji  sa  smanjenim  udelom 
organskih  Ďubriva  povećava  vrednost  kalijumsulfata 
kao  dobrog  izvora  sumpora.  A  sa  patent  klijumom 
pored sumpora obavlja se Ďubrenje i magnezijumom, 
što je povoljno zbog antagonizma kalijuma i Ca iona 
prema magnezijumu u zemljištu. 
 

Potrebe  biljaka  u  kalijumu  naročito  su 

izraţene u prvoj polovini vegetacije, odnosno u fazi 
intenzivnog  porasta  vegetativnih  organa.  Ratarske  i 
povrtarske  biljke  iz  zemljišta  u  širokom  proseku 
iznose od 

120 - 550 kg K2O /ha

 .                                                                    

Fiksacija kalijuma

Primena kalijumovih đubriva 

Kalijum  je  kao  fosfor  slabo  mobilan  u  zemljištu.  Njega  dobro  veţe  adsorptivni  kompleks  zemljišta,  čak 

kako smo ranije istakli, moţe doći do štetne fiksacije. Ipak treba napomenuti da su sva kalijumova Ďubriva topiva u 
vodi i zato lako dolazi do prolazne povećane pa i štetne prelazne koncentracije u zoni klijanja semena. To vredi i za 
azotna Ďubriva. 
 

Klasa obezbeđenosti i potrebe za đubrenjem kalijumom 

Klasa obezbeđenosti 

Sadržaj K

2

O u zemljištu 

mg/100 g zemljištu 

Potrebno je uneti K

2

O 

više od iznetog u % 

Siromašno 

<10 

80-100 

Srednje obezbeĎeno 

10-20 

60-80 

Dobro obezbeĎeno 

>20 

50-60 

Kalijumova đubriva 

Vrste kalijumovih đubriva   Sadržaj K

2

O u đubrivu (u %) 

Kalijum hlorid  

40-62 

Kalijum sulfat 

48-51 

Kalijum-magnezijum sulfat 

26-30 K

2

O i 9-12 % MgO 

Najbolje ih je unositi u zemljište pred osnovnu obradu u jesen ili predsetveno. 

Magnezijum 

 
Neophodan je sastojak hlorofila, aktivira odreĎene encime koji uzimaju učešća u procesima fotosinteze i 

disanja.  U  zemljištu  se  nalazi  u  primarnim  mineralima,  od  kojih  prema  udelu  spominjemo  najvaţnije:  serpentin, 
olivin, biotit, augit i dolomit.  Vezan je u na adsorptivni kompleks u sekundarnim mineralima i u otopini zemljišta . 
Nedostatak aluminijuma najviše se javlja u kiselim, ispranim zemljištima, ali zbog antagonističkog delovanja iona 
moţe  se  dogoditi  da  ga  biljke  teţe  usvajaju,  iako  ga  u  zemljištu  ima.  Najizraţeniji  je  antagonizam  izmeĎu 

Prof.dr Ilija Komljenović    OPŠTE RATARSTVO

107

magnezijuma  i  kalcijuma,  a  povoljnim  se  smatra  odnos  Mg  :  Ca  =  1:6.  Zato  se  prilikom  kalcizacije  radije 
upotrebljava  dolomit. Postoji i antagonizam izmeĎu magnezijuma i kalijuma, a u manjoj meri izmeĎu Mg i NH

4

iona. Magnezijum je pokretljiviji od kalijuma, manje se veţe na adsorptivni kompleks i lakše ispire. 

Nedostatak  Mg  prvo  se  manifestuje  na  starijim  listovima  (izmeĎu  lisnih  nerava)  u  vidu  hloroze  sa 

nekrotičnim mrkim pegama

.

Simptomi nedostatka magnezijuma na listu kukuruza (Vukadinović) 

Primena magnezijuma 

 Đubrenje magnezijumom se ne obavlja posebno već se  njegov gubitak nadoknaĎuje iz drugih Ďubriva. U 

zemljištu  se  ponaša  slično  kao  kalijum  ali  mu  je  topivost  jače  izraţena  i  lakše  podleţe  ispiranju,  pogotovo  ako 
prevladavaju u zemljištu ioni kalcijuma i kalijuma. Organska Ďubriva sadrţe magnezijum iako u maloj količini. Od 
mineralnih Ďubriva najviše ga ima dolomit (kalcijum magnezijumski karbonat), zatim kalijsko-magnezijumski sulfat 
i  ostala  kalijumska  Ďubriva,  osim  60%  kalijum-hlorida,  zatim  ga  sadrţi  Thomasova  fosfat,  pelofos,  obični 
superfosfat, termofosfat, sirovi fosfati i krečnoamonijska šalitra ako se meša salitra.  Osim navedenih, magnezijum 
se dodaje amonijumskim i kompleksnim Ďubrivima (magensium-nitrophoska sa 

3% MgO

). 

Nivo obezbeđenosti i preporuke za đubrenje (Gruppe, 1970) 

Nivo 

obezbeđenosti 

zemljišta Mg 

MgO mg /100 zemljišta (CaCO

2

metoda) 

Preporuka 

MgO