Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda
SEMINARSKI RAD
Tema: Motivacioni procesi
Predmet: Opšta psihologija
Mentor: Jelena Mićević Karanović
Student: Jovana Aradjanin
Broj indeksa: 5046
Kikinda, decembar 2012.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda
2
SADRŽAJ
1. Uvod…………………………………………………………………. 3
2. Potrebe………………………………………………………………...4
3. Nagon……………………………………………………………….... 4
4. Vrste motiva………………………………………………………….. 5
5. Biloški motive………………………………………………………... 6
5.1.
Motiv gladi I žedji………………………………………………...6
5.2.
Materinski motiv………………………………………………… 7
5.3.
Seksualni motiv………………………………………………….. 7
5.4.
Ostale biološke potrebe I motive………………………………….7
6. Socijalni motive………………………………………………………. 8
6.1.
Motiv za društvom……………………………………………….. 8
6.2.
Motiv za samopoštovanjem………………………………………..9
6.3.
Motiv agresivnosti………………………………………………....9
6.4.
Moralna svest…………………………………………………… 10
7. Volja i odlučivanje…………………………………………………... 10
8. Potreba i zadovoljenje potreba………………………………………. 12
9. Konflikti i frrustracija……………………………………………….. 12
9.1.
Izvori frustacije…………………………………………………. 12
9.2.
Vrste konflikta………………………………………………….. 13
9.3.
Reakcija na frustracije i konflikte………………………………. 14
9.4.
Posledica frustracije i konflikta………………………………… 14
10. Mehanizmi odbrane…………………………………………………..16
10.1.Kompenzacija…………………………………………………..17
10.2.Sublimacija……………………………………………………..17
10.3.Racionalizacija……………………………………………….....17
10.4.Identifikacija………………………………………………….. .18
10.5.Projekcija…………………………………………………….....18
10.6.Maštanje………………………………………………………..18
10.7.Represija………………………………………………………..19
10.8.Regresija…………………………………..................................19
11. Zaključak…………………………………………………………… 20
12. Literatura……………………………………………………………...21
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda
4
2. POTREBE
Potrebe su izvor motiva. Pod potrebama podrazumevamo nedostajanje nečega. Ako je to
nedostatak nečega u organizmu, na primer nedostatak odredjenih hranljivih materija u telu,
govorimo o organskim potrebama. Ako taj nedostatak nije organski, nego je manje ili više
neodredjena težnja ili više jasna i svesna želja za odredjenim objektima ili situacijama, govorimo
o psihološkim potrebama. Ponekad se izjednačavaju pojmovi potrebe i motiva. Ali to nije
opravdano jer može postojati neki nedostatak u organizmu, a da mi taj nedostatak uopšte ne
doživljavamo i da nas ne pokreće na ostvarivanje nekog cilja. Mogu na primer, da u organizmu
nedostaju neki vitamini, a da mi o tome ništa ne znamo, niti išta zbog toga preduzmemo. I
psihološke potrebe ne moraju uvek biti upravljene na neki odredjeni cilj. Mogu se izraziti samo
nemirom i nespokojstvom i manje-više neodredjenom težnjom za promenu situacije u kojoj se
nalazimo.
3. NAGON
Potrebe ne izazivaju uvek neposredno ostvarivanje ciljeva kojima se one mogu
zadovoljiti. One uzazivaju, pre svega, aktiviranje organizma. Urodjene organske potrebe
izazivaju aktiviranje odredjenih fizioloških procesa. O tom aktiviranju organizma, usled javljanja
potreba, govorimo o nagonima. Nagon je neravnoteža u organizmu koje smo svesni. To je
podvrsta potrebe, jer nekih potreba organizma smo svesni, a nekih nismo. Na primer: svesni smo
kada smo žedni, ali nismo svesni kada nedostaje odredjeni mineral u organizmu.
Mnogi psiholozi da bi istakli složenost procesa javljanja motiva, ukazuju na razliku izmedju ova
dva termina: izrazom potreba, označavaju nedostatak u organizmu, a izrazom nagon, označavaju
aktiviranje organizma usled toga nedostatka. Kada potreba dovede do aktiviranja organizma, mi
to redovno doživljavamo kao napregnutost ili tenziju organizma – imamo doživljaj potrebe. Zato
za nagone možemo reči da su svesno doživljene potrebe.
Proces motivacije se odvija sledećim redosledom: javljanje potrebe, aktiviranje organizma,
doživljaj potrebe I zamišljanje cilja kojim se potreba može zadovoljiti.
Kao što treba razlikovati pojam motiva od pojma potrebe, treba ga razlikovati i od pojma
podsticaja. Pod podsticajem podrazumevamo takve objekte i situacije koji izazivaju javljanje
motiva, podstiče da se motive aktualizuju. Nagrade i pohvale su na primer podsticaji.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda
5
4. VRSTE MOTIVA
Motivi se mogu podeliti prema različitim merilima. Mogu se razlikovati prema tome da li
počivaju na urodjenim potrebama ili na stečenim potrebama, pa se razlikuju urodjeni i stečeni
motive. Motivi se dalje mogu podeliti na primarne i sekundarne. Često se o urodjenim motivima
govori kao o primarnim, a o svim stečenim motivima kao o sekundarnim motivima.
Najčešća podela motiva je na
biološke, socijalne
i
personalne motive
.
Biološki motive su oni koji počivaju na telesnim potrebama. To su po pravilu urodjeni motive,
iako ne moraju svi biološki motivi da budu i urodjeni (motiv za pušenjem kod strasnog pušača,
ili za alkoholom kod alkoholičara zasniva se na telesnoj potrebi, ali takvoj koja nije urodjena,
već stečena).
Socijalni motive počivaju na psihološkim potrebama, a za čije ostvarenje je neophodan kontakt
sa drugim ljudima i njihovo prisustvo i koji su zajednički većem broju ljudi. Po nekim
shvatanjima, svi socijalni motivi počivaju na stečenim potrebama. Po mišljenju drugih, a za koje
mišljenje ima više razloga, neki socijalni motive, na primer motiv da se bude u društvu sa drugim
ljudima, počivaju takodje na urodjenim potrebama.
Personalni motivi počivaju na psihološkim potrebama i koji su usmereni pre svega na razvoj i
interese vlastite ličnosti. Personalnim se nazivaju i mnogobrojni motive koji zavise prvenstveno
od ličnog iskustva I razlikuju se kod različitih pojedinaca. (Rot, 1957).
